U zgradi Opštinske uprave Žitište u utorak 10. decembra potpisani su ugovori sa tri poslodavca sa teritorije opštine Žitište i otvoreno je još 10 novih radnih mesta, što čini ukupno 20 novih radnih mesta otvorenih ove godine. Poslodavci su u obavezi da drže radno mesto godinu dana minimun, uplaćuju redovno poreze i doprinose.

"Ovaj program će se nastaviti i dalje, mi smo tu da pomognemo ono što je najneophodnije i ono što treba da bude ubuduće veća komunikacija između privrede i Opštine Žitište." - istakao je predsednik opštine Žitište Mitar Vučurević.

Opština Žitište tokom 2019. godine opredelila je 10 miliona dinara za mere aktivne politike zapošljavanja.

Najbolji način za poznavanje toračanske tradicije je poznavanje običaja koji se prenose sa generacije na generaciju. Ovog puta smo odabrali jedan običaj koji je karakterističan i za svaki region u Srbiji a vezuje se za današnji dan odnosno 29. novembar: SVINJOKOLJ.

Nekada

U jednom domaćinstvu se uglavnom klalo po dve svinje, ređe tri. Posao se delio – muškarci su klali svinje, „prljili“ su ih slamom, prali ih, podelili na dva dela i ulazili su u kuću da bi raskomadali meso. Žene su spremale doručak, ručak i večeru. Za doručak se spremao „langoš“, pekla se džigerica i sveža slaninica. Nakon doručka žene su prale creva i spremale ih za kobasice i bele kobasice.

Za ručak se pravio kuvani kiseli kupus sa slaninom, mesom i brizlama i paprikaš od mesa i rebaraca. Krofne su se služile posle podne. Za večeru se spremala čorba od paradajza sa usitnjenim mesom, pečeno meso i kobasice, ren i kompot. Radni dan se za žene završavao uz priču a mušarci su igrali „filku“ (igra karata).

Danas

Mnoge porodice ne praktikuju više ovaj običaj već kupuju meso u mesarama. Ali, u nekim familijama se još uvek poštuje ovaj običaj, uz manje ili veće promene.

Kuvani kiseli kupus je najukusniji kad se sprema za svinjokolj. Retko koja žena za ovu priliku sprema langoš ili krofne.

Više o tradiciji i kulturi u publikaciji "Torak, kultura i tradicija iz ženskog ugla", Udruženja žena „Banaćanke-Torak“

Stranka Jedinstvena Srbija ponovo ima opštinski odbor u Žitištu. Članovi skupštine u nedelju 8. decembra izabrali su članove OO Jedinstvene Srbije, a za predsednika je jednoglasno izabran Jon Lelea iz Torka. Za potpredsednike Opštinskog odbora izabrani su Radovan Ćirković iz Žitišta i Dejan Stefanović iz Torka.

Prisutne članove na osnivačkoj skupštini pozdravio je Miroslav Bošković, zamenik predsednika Pokrajinskog odbora JS i zamenik Pokrajinskog sekretara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj.

Prisutni su bili još dr Levakov Ivan, Goran Marinković, Nataša Zlatković, Unković Slavenko i Darko Baković, funkcioneri Jedinstvene Srbije, koji su istakli dobru saradnju na svim nivoima sa Srpskom naprednom strankom i Socijalističkom partijom Srbije.

Udruženje za bezbednost i zdravlje na radu Opštine Žitište organizovalo je u petak, 29. novembra u Žitištu Okrugli sto na temu gradilišta i obaveza poslodavaca i radnika koji izvode radove na visini, uz predstavljanje i pravilnu upotrebu zaštitne opreme za rad na visini.

Predavači, Milan Petković, Šef odseka Inspekcije rada iz Zrenjanina, Voja Tauš, mašinski inženjer i Predrag Karapandžić, profesor narodne odbrane upoznali su prisutne sa aktuelnim temama iz ove oblasti, koje su obuhvatile analizu povreda na radu u ovoj i prethodnoj godini u Republici Srbiji, kao i u srednjobanatskim opštinama, primere dobre prakse u pojedinim zemljama Evropske Unije, sa posebnim osvrtom na zakonodavstvo i praktična rešenja u Norveškoj, a predstavljene su i različite vrste i karakteristike opreme za rad na visini.

Petar Stanić, Predsednik udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Opštine Žitište, zahvalio se prisutnim predavačima na učešću i gostima okruglog stola na interesovanju za gore navedene teme i najavio nastavak tematike i sledećeg četvrtka kada će u Žitištu biti organizovan tradicionalni stručni skup „Nedelja bezbednosti i zdravlja na radu“ koji takođe organizuje ovo udruženje.

Više od stotinu privrednika iz Srbije učestvovalo je na Međunarodnom sajmu privrede u Tirani, od 23. do 26. novembra, a u okviru nacionalnog paviljona Srbije, pod sloganom „New energy- new solutions“.

Među izlagačima koji su prezentovali proizvodni program i usluge našla se i kompanija sa teritorije opštine Žitište, "Van Drunen farms" iz Banatskog Karađorđeva.

Međunarodni sajam privrede u Tirani (Tirana International Fair),  predstavlja jednu od najznačajnijih i najposećenijih manifestacija tog tipa u regionu, koja se ove godine održavao po 26. put i koji je okupio izlagače iz više od 20 zemalja. Srpske kompanije tradicionalno su učestvale po 16. put.

Velika humanitarna akcija PerSu marketa, pod nazivom Topli dinar, za obezbeđivanje ogreva za 100 najugroženijih porodica u Vojvodini, održana je i ove godine. Tokom meseca oktobra, od svakog ostvarenog računa PerSu marketi izdvajali su po 1 dinar, da bi se od sakupljenog novca kupio ogrev u vrednosti od preko milion i po dinara i dostavio porodicama pre zime.

„Veoma smo zadovoljni rezultatima akcije. Uspeli smo i ove godine da sakupimo novac i da ponovo obezbedimo ogrev za 100 socijalno ugroženih porodica, u blizu 80 naseljenih mesta u Vojvodini. Sve su to mesta u kojima poslujemo godinama i ovo je naš način da dodatno doprinesemo njihovom boljitku, kroz direktnu pomoć onima kojima je to najpotrebnije. Posebnu zahvalnost dugujemo našim kupcima, bez kojih sve to ne bi bilo moguće“ - poručuju iz PerSu marketa.

Cilj akcije je da se pomogne i dodatno doprinese zajednici, kroz usmerenu i transparentnu pomoć najugroženijima, a u sve to uključili su se i prijatelji akcije, kompanije Imlek, Pepsi, Štark, Moravka, Aleksandrija i Victoria oil, koje su podržale akciju i istakle važnost brige o potrošačima.

Kroz akciju „Topli dinar“, zaključno sa 2019. godinom, ogrev je dobilo 500 socijalno ugroženih porodica širom Vojvodine. Celokupnoj organizaciji veliku pomoć pružili su i Centri za socijalni rad iz svih opština, koji su dostavili spiskove najugroženijih mnogočlanih porodica. Na taj način, povezali su se trgovci, proizvođači, potrošači i centri za socijalni rad, kako bi zajedničkim snagama doprineli da ove zime svima bude toplo.

U opštini Žitište će se u sredu, 11.12.2019. godine, održati predstavljanje programa ,,Podeli svoje znanje”,koji zajednički sprovode Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, Erste Banka, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i Evropski pokret u Srbiji. Cilj ovog jedinstvenog programa je stručno i lično osnaživanje žena u našem društvu.

Program ,,Podeli svoje znanje’’ zasnovan je na konceptu mentorstva, a usmeren je upravo na izgradnju međusobne podrške žena, kroz deljenje znanja, iskustava, jačanje solidarnosti, promociju dobrih uzora, umrežavanje i osnaživanje žena.

Kroz učestvovanje u programu dobijate priliku da savladate značajne veštine umrežavanja, da upotrebite iskustava koja već imate i steknete nova, da dobijate savete kako da dalje razvijate svoju karijeru, da se zaposlite ili promenite posao, da učite o mogućnostima daljeg usavršavanja i mogućnostima međunarodnih razmena, da dobijete korisne savete u vezi sa apliciranjem na konkurse, usavršavanja bez obzira na delatnost. Kroz program će biti pružena posebna pažnja ženama iz ruralnih područja, kao i mladim preduzetnicama i poljoprivredicama.

Predstavljanje programa će se održati u Žitištu, u prostorijama Kancelarije za razvoj pogranične oblasti (Ive Lole Ribara 1-prvi sprat),sa početkom u 11h.

Pozivamo sve zainteresovane stanovnice opštine Žitište da se prijave do utorka, 10.12.2019. godine, na broj telefona 064/8876755

I ove školske godine u svim osnovnim školama na teritoriji opštine Žitište, za učenike nižih razreda i predškolske ustanove, Udruženje građana "Radionica snova" iz Novog Bečeja priredilo je predstavu "Ducka ovde nešto smrducka".

Izvođenje ove predstave organizovala je Turistička organizacija opštine Žitište a mališani su je sa oduševljenjem odgledali i prihvatili.

Pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Simo Salapura, inače bivši uspešni karatista, a sada trener, dobitnik je najznačajnijeg pokrajinskog priznanja u oblasti sporta – nagrade Sportskog saveza Vojvodine „Jovan Mikić Spartak“.

Simo Salapura je proglašen za najboljeg sportskog radnika. U obrazloženju se navodi da pruža veliki doprinos razvoju sporta ne samo u gradu, nego i široj okolini.

Nagrade „Jovan Mikić Spartak“ dodeljene su danas po 52. put u Kulturnoj stanici „Eđšeg“ u Novom Sadu.

Nagrada koja nosi ime slavnog sportiste dodeljuje se od 1967. godine. Ona se dodeljuje za postignute vrhunske rezultate i doprinos afirmaciji i razvoju sporta na teriotoriji AP Vojvodine. Dosad ju je, pored ovogodišnjih laureata, dobilo 882 sportista i sportskih radnika i organizacija.

Vrhunskim sportistima, trenerima, sportskim radnicima i sudijama priznanja su uručili pokrajinski sekretar za sport i omladinu Vladimir Batez i predsednik Sportskog saveza Vojvodine Slobodan Boškan.

Žensku pevačku grupu „Vreteno“ čine devojke iz Banatskog Кarađorđeva i Aleksandrova, uzrasta od 13 do 17 godina. One su i članice КUD-ova „Ilija Preradović“ iz Banatskog Кarađorđeva i „Aleksandrovo“ iz Aleksandrova.

Grupa „Vreteno“ radi pod rukovodstvom Jelene Milenković, i mentora Igora Popova, predsednika ADZNM „Gusle“ iz Кikinde. Vredno rade nepune dve godine, a već su postigle zapažene uspehe na takmičarskim i revijalnim nastupima u zemlji i inostranstvu. Nastupale su u Plandištu na festivalu „Кrajiški biseri“ gde su ostavile odličan utisak na članove žirija i publiku.

Na Festivalu tradiconalnog pevanja u Subotici su osvojile drugu nagradu u kategoriji mladih izvođača. Ponosne su na ovo priznanje, jer su u žiriju bili eminentni stručnjaci iz etnologije, izvornog pevanja i folklora: Ivica Ivanković, etnolog, etnograf i profesor poljskog jezika i književnosti, dr. Кristina Planjanin Simić, profesor etnomuzikologije i Tamara Štricki-Seg, etnomuzikolog.

Grupa „Vreteno“ prošlog vikenda je imala dva nastupa: na Humanitarnom koncertu za Ognjena u Aleksandrovu, i u Zrenjaninu, na Svetoarhangelskoj akademiji u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“, u organizaciji Društva Srpsko-Ruskog bratstva Sveti Evgenije Robionov.

Tradicionalni stručni skup pod nazivom „Nedelja bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite od požara“ održan je po treći put u Žitištu u organizaciji Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Opštine Žitište.

Pred punom salom, predavači su prezentovali trenutno stanje, nove tehnologije i savremene trendove iz ovih oblasti koje sve više dobijaju na značaju u poslovanju svakog privrednog subjekta.

Marina Furtula, v.d. direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu upoznala je prisutne sa nacrtom novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koji je u pripremi, dok je Stevan Đurović, v.d. direktora Inspektorata za rad izložio temu u vezi sa inspekcijskim nadzorima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Aktuelna tematika iz ovih oblasti nastavljena je prezentacijama Zorana Kapora, Inspektora zaštite od požara i to na temu preventivne zaštita od požara i požara na otvorenom, dok je Ljubica Krnjajić, Inženjer zaštite od požara prezentovala temu: “Osobe sa invaliditetom u vanrednim situacijama”. Gostima stručnog skupa predstavljen je i asortiman firme „Budućnost Pet“ iz Jagodine koja zapošljava preko 60 osoba sa invaliditetom i koja se bavi proizvodnjom opreme za zaštitu na radu i pružanjem različitih hortikulturnih i komunalnih usluga.

Nedžad Hadžiefendić, Magistar elektrotehničkih nauka sa Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda održao je predavanje na temu metoda za otkrivanje loših električnih kontakata u niskonaponskim elektrotehničkim instalacijama. Posebno interesantno predavanje održao je prof. dr Vladimir Mučenski sa Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, koji je predstavio savremeno BIM projektovanje u građevinarstvu.

Predstavljeni softver, koji je zasnovan na BIM (Building information modeling) konceptu, vrši kompletno i detaljno 3D modeliranje objekata u izgradnji, uz precizno određivanje brojnih drugih parametara kao što su inteligentna analiza vrste, karakteristika i količine potrebnih materijala u izgradnji, detekcija grešaka u projektovanju, detekcija mogućih sudara instalacija i drugih elemenata objekta, ali i procenu rizika i ukazivanje na kritične momente u korišćenju opreme i sredstava za bezbedan i zdrav rad, čime se praktično unapred teži prepoznavanju i umanjivanju svih mogućih povreda na radu i neodgovarajućih postupaka u vezi sa bezbednošću radnika.

Petar Stanić, predsednik udruženja koje organizuje ovaj stručni skup, izjavio je da je ovaj događaj još jednom opravdao svoj značaj za opštinu Žitište okupivši izuzetne stručnjake iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite od požara i da se nada da će i nova zakonska rešenja koja su u najavi još više podstaći poslodavce da zaposlenima pruže sve uslove za bezbedan i zdrav rad, a da rizici od povreda na radu budu svedeni na najmanju moguću meru.

I ove godine Komisija za rodnu ravnopravnost SO Žitište značajno je skrenula pažnju na važnost borbe protiv nasilja nad ženama obeležavanjem kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“.

Članice Komisije okupile su u toku današnjeg dana predstavnike javnih ustanova, zainteresovane građanke i građane u Domu kulture u Žitištu i zajedno sa učenicima osnovne škole „Sveti Sava“ koji su napravili plakate sa ohrabrujućim porukama, položile narandžaste ruže u znak sećanja na žene koje su do današnjeg dana izgubile život u partnerskom nasilju u Srbiji.

Zvanična boja kampanje je narandžasta, kao simbol svetle i optimistične budućnosti oslobođene od nasilja nad ženama i devojčicama. Kao deo ove inicijative znamenitosti u gradovima širom sveta su osvetljene narandžastom bojom, kako bi se skrenula pažnja na ovo važno pitanje. Tim povodom, i Dom kulture u Žitištu biće osvetljen narandžastom bojom.

U toku ove kampanje članice komisije za rodnu ravnopravnost i funkcionerke iz opštine Žitište razgovaraće sa sugrađankama i sugrađanima i promovisati nenasilje i netoleranciju prema svim oblicima rodno zasnovanog nasilja kao i ohrabrivati i aktivirati građane i građanke da se aktivno uključe u zaštitu žena od nasilja, odnosno u borbu protiv ove negativne pojave u društvu.

Tradicija pečenja rakije i dalje je prisutna na našim prostorima. Rakija kao srpski brend i dan danas se peče i proizvodi, a tako je i tradicionalno bilo i ove godine u domu Sorina Petrovića u Torku.

„Tradicionalno svake godine sa komšijama i prijateljima pečem rakiju za sebe i moju porodicu kao i za prijatelje. Ove godine pekao sam rakiju od jabuke sorte ajdared, zlatni delišes i greni smit, od grožđa sorte hamburg, od šljive - stenlej i itebejka, i od kajsije - sorte mađarska najbolja.

Sezona kreće od jula i traje sve do decembra. Uz druženje sa prijateljima pečenje rakije predstavlja pravi užitak.

A na pitanje šta je najbitnije za dobru rakiju kaže: “Najvažnije je da voće kvaliteno, da je čisto i da se prati tok fermentacije, sam proces pečenja rakije zavisi od zapremine kazana, a u mom slučaju sa kazanom od 160 litara traje u proseku dva sata. Od domaćina zavisi koliko se stavlja šećera ali ja lično u rakiju od kajsije i takozvanu lozu ne dodajem šećer dok za jabuku i šljivu u proseku dodajem oko 2% šećera. Rakija mi je uglavnom srednje jačine od 42-45% što po mom mišljenju predstavlja pitku i kvalitetnu rakiju.

Sorin se takođe bavi i uslužnim pečenjem rakije i dodaje ”Upućujem poziv za sve ljude dobre volje da dođu na degustaciju moje rakije a i takođe hoću da poželim svima srećne novogodišnje i božićne praznike”.

Milica Knežević ima 26 godina i studentkinja je Softverskog inženjerstva. Do 2009. godine njen život je bio kao i život bilo kog prosečnog tinejdžera, to su bila takmičenja, izlasci, druženja, odbojka.

Do sada je Milica mnogo puta ispričala svoju priču, ali kroz projekat "Još uvek vozim" ona se bori da ljudi ne zaborave da je bezbednost najvažniji deo saobraćaja i da jedan delić sekunde može u potpunosti promeniti život.

U Žitištu nije lako upravljati motornim vozilom kako to propisi nalažu. U centru ovog mesta fotoreporter Lista Zrenjanin Jovan Njegović snimio je fotografije koje to najbolje potvrđuju.

Saobraćajni „znake” koje je „zub vremena” odavno pretvorio u sekundarnu sirovinu, više zbunjuju nego što pomažu vozačima i pešacima.

Nadležni za bezbednost saobraćaja morali bi da učine sve što je u njihovoj moći da se takozvana verikalna signalizacija dovede u red kako bi odista služila onom čemu je namenjena.

To najpre treba uraditi na pravcu koji kroz Žitište vodi ka Novoj Crnji i Rumuniji. Ne samo zbog opasnosti da neko od učesnika u saobraćaju nastrada, već i zbog utisaka o Žitištu koje će poneti oni koji prolaze ovim pravcem.

Izvor: List Zrenjanin

U jezgru Banata na periferiji opštine Žitište dvadesetih godina prošlog veka poniklo je Banatsko Karađorđevo. Ovo selo svojom kratkom istorijom spada u red najmlađih naselja u Srbiji.

Na nekadašnjoj ledini 1921 godine na imanju mađarskog grofa Andrije Čekonjića postavljeni su njegovi temelji. Najvećim delom to su bili solunski dobrovoljci poreklom iz Like, Bosne, Boke Kotorske, Hercegovine i Banata.

Sam naziv naselja čuva secanje na istaknute nosioce Karađorđeve zvezde...

Biblioteka „Branko Radičević“ je i ove godine učestvovala na MINISAJMU SRPSKE KNjIGE u Temišvaru, 28 i 29. novembra i predstavila je publikacije objavljenim tokom ove godine, ali i naslove objavljene prethodnih godina.

Na Minisajmu srpske knjige su izlagali eminentni srpski izdavači: Agora, Službeni glasnik, Matica srpska, Udruženje književnika Srbije, Filip Višnjić, Prometej, Srpska reč, Biblioteka „Vuk Stefanović Karadžić“ iz Velikog Gradišta, Muzej knjige Adligat, Arhiv Vojvodine, Riznica iz Kragujevca, Libertatea iz Pančeva, Radionica Venclović iz Budimpešte, i domaćin, Savez Srba iz Rumunije. Biblioteka „Branko Radičević“ je počastvovana što već pet godina učestvuje na MINISJMU SRPSKE KNjIGE i što deo je izuzetne kulturne manifestacije koju je 14. putorganizovao Savez Srba u Rumuniji. Sve knjige koje su bile izložene na sajmu, Biblioteka je poklonila biblioteci u Čeneju.

Program ovogodišnjeg MINISAJMA je bio bogat i sardžajan.Prisutne je pozdravio počasni predsednik Saveza Srba, Slavomir Gvozdenović. Besedili su Petar Arbutina, urednik izdavačke delatnosti „Službenog glasnika“ i Goran Mrakić, direktor izdavačke delatnosti SSR, generalni konzul Republike Srbije u Temišvaru, i ambasador Republike Srpske u Rumuniji.

Na sajmu su predstavljene tri vredne knjige: Stoleće zaborava, Pavla Stanojevića u izdanju Arhiva Vojvodine, dvojezično izdanje pesničke zbirke na srpskom i rumunskom jezikuU istom ogledalu, koje su objavile Matica srpska Novi Sad i Brumar iz Temišvara, i antologijaOtkrivanje Srba Slavomira Gvozdenovića i Svetislava Madžarevića u izdanju Saveza Srba u Rumuniji i Riznice iz Kragujevca.

U nastavku programa je održano srpsko –rumunsko književno veče na kojoj su svoje stihove i aforizme govorili gosti iz Srbije i domaćini, na srpskom i rumunskom jeziku.

U petak, 29. novembra, sajam su organizovano posetili učenici i profesori srpske gimanzije, koje su svojim pesmama i aforizmima pozdravili pesnici i aforističari iz Srbije i Temišvara.

U Palati Srbije 25. novembra 2019. godine potpisani su ugovori o dodeli bespovratnih sredstava između članova Vlade Srbije, tačnije Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj, predstavnika opština i zemljoradničkih zadruga.

U pitanju je Program podrške sprovođenja mera ravnomernog regionalnog razvoja kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za zemljoradničke i poljoprivredne zadruge u 2019. godini na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.

Bespovratna sredstva u iznosu od 15 miliona dinara dodeljena je zemljoradničkoj zadruzi "Mrkšićevi Salaši" za radi nabavke opreme za termičku obradu mesa i suhomesnatih proizvoda - Dve komore "4G" za dimljenje sa dva hermetička dimogeneratora, kao i činjenica da će zadruga od svojih sredstava snositi razliku u visini od skoro 15 miliona dinara.

Ispred zadruge "Mrkšićevi salaši" ugovor je potpisao vlasnik Vojislav Mrkšić dok je u ime Opštine Žitište ugovor potpisao član Opštinskog veća Miloš Davidović.

Iako je gajenje tikve višestruko isplativije od gajenja osnovnih ratarskih kultura, u srednjem Banatu je ove godine bila samo jedna veća parcela zasađena tikvom, iz koje je vađeno seme. Izvoz semenki od tikve ove godine nije aktuelan, a i na domaćem tržištu su male potrebe za tim proizvodom.

Za razliku od prethodnih godina, ove je Đuro Polovina, poljoprivrednik iz sela Banatsko Karađorđevo, uz pomoć specijalne mašine pokupio tikve sa njive i iz njih izvadio semenke za samo jedan dan. Osnovni razlog je što tradicionalni kupci ove godine nisu ugovarali veću proizvodnju.

"Do prošle godine smo imali 38 jutara. Sada jedino dva jutra. Ove godine neće Italijani i Nemci da kupuju. To mi za njih radimo. Kad sve platite, može otprilike da ostane 1.500 evra čistih para", izjavio je Polovina.

Po katastarskom jutru se može proizvesti oko 700 kilograma sirovih semenki. Na njivi ostane i 40 tona mesa tikve, što prilikom zaoravanja popravlja kvalitet zemljišta.

Mora se strogo poštovati plodored. Na isto mesto tikva može da se seje tek za četiri godine. 

Prilog omogućio Mile Novaković.

Raspisan je konkurs za dodelu nagrada i priznanja Opštine Žitište povodom praznika Opštine Žitište, 12. decembra.

Za priznanja / nagradu ,,Povelju Opštine Žitište“, ,,Zahvalnicu Opštine Žitište“ i zvanje ,,Počasnog građanina Opštine Žitište“, mogu biti predložena fizička ili pravna lica koja su ostvarila izuzetne rezultate u svom radu, a od posebnog su interesa za Opštinu Žitište. Zvanje počasnog građanina se ne dodeljuje licima koja se aktivno bave politikom.

Predloge za dodelu priznanja mogu uputiti organi lokalne samouprave, organi mesne samouprave, javne službe, organizacije, ustanove, javna preduzeća, privredna društva, udruženja građana kao i sva druga pravna i fizička lica.

Predlog za dodelu priznanja mora biti obrazložen i sadržati biografske podatke o predloženom kandidatu, fizičkom ili pravnom licu. Predlog mora sadržati razloge, uspehe, postignuća i aktivnosti, zbog kojih se kandidat predlaže za određeno priznanje.

Rok za dostavu predloga je 30. novembar tekuće godine. Prijave se dostavljaju na adresu Skupština Opštine Žitište, Komisija za dodelu nagrada i priznanja, ul. Cara Dušana 15., Žitište.

Blagi jutarnji mrazevi nisu bili prepreka da dvadesetak lovaca Lovačkog udruženja "Sloga", izađu u lovišta. U subotu 30. novembra organizovana je akcija lova na zečeve na području između dva Begeja od Žitišta do Jankov Mosta i tom prilikom odstreljeno je dvadeset i sedam zečeva.

U protekom periodu otpočela je jesenja-zimska lovna sezona na fazana dok je lovna sezona na zeca ovom akcijom završena.

Lov na predatore i štetočine: lisicu, šakala, divlju mačku i druge, odvija se tokom cele godine, ali planski, radi ravnoteže u prirodi.

U subotu 23. novembra održan je šesti po redu pozorišni festival na rumunskom jeziku za decu i omladinu ,,Arlekin”, u organizaciji Udruženja ,,Deca Torka”.

Festival je bio podeljen na više kategorija: recitacije na književnom rumunskom jeziku, recitacije na banatskom dijalektu, monolog, skečevi i pozorišne predstave.

Učestvovala su deca uzrasta od zabavišta do osmog razreda iz Torka, Uzdina, Ečke, Lokava, Straže i Kustilja. Učenici iz Torka su učestvovali sa recitacijama i dve pozorišne predstave i u više kategorija osvojili prvo mesto.

Udarne rupe i meka bankina svakodnevno ugrožavaju bezbednost učesnika u saobraćaju na deonici Itebej - Torak.

Na teritoriji opštine Žitište ova prometna saobraćajnica predstavlja važnu sponu naseljenih mesta Srpski Itebej, Novi Itebej, Hetin, Međa u pravcu Žitišta i Zrenjanina.

Vožači upuću apel nadležnim organima, u ovom slučaju Putevima Srbije, da pravovremeno reaguju.

Protekle srede u Srbiji je a i širom sveta obeležen Svetski dan deteta. 

Ovaj dan se obeležava s ciljem da se skrene pažnja javnosti na sve obaveze koje društvo ima prema deci, kao i na najvažnije probleme sa kojima se deca suočavaju. Svetski dan deteta proglašen je 20. novembra 1954. godine u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a pet godina kasnije usvojena je i Deklaracija o pravima deteta.

Polaznici jaslene grupe vrtića u Žitištu takođe su su obeležili Svetski dan deteta i uživali u njemu. "Lep pozdrav od najmlađih drugara i pozdravljamo decu širom sveta", poruka je iz Predškolske ustanove "Desanka Maksimović". Pogledajte fotografije...