Radio-televizija Srbije emituje serijal "Građanin", koji je posvećen životu nacionalnih manjina u Srbiji.

Ovom prilikom posećena je jedna od najstarijih škola u Vojvodini OŠ "Miloš Crnjanski" u Srpskom Itebeju i renovirani Dom kulture u Novom Itebeju.

U emisiji govorili su deca i nastavnici škole u Srpskom Itebeju i Jožef Kerekeš, predsednik Saveta Mesne zajednice Novi Itebej.

Emisiju pogledajte na linku RTS Građanin

Centar Ministarstva odbrane Zrenjanin obaveštava zainteresovana lica muškog i ženskog pola da je i dalje u toku javni konkurs za prijavu kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem i kurs za rezervne oficire Vojske Srbije, a za potrebe decembarskog uputnog roka 2019. godine.

Pravo prijavljivanja imaju državljani Republike Srbije starosti od 19 do 30 godina koji ispunjavaju uslove konkursa. Više informacija mogu dobiti na internet stranici Ministarstva odbrane, www.mod.gov.rs , ili u centru Ministarstva odbrane Zrenjanin u Zrenjaninu, adresa Gundulićeva bb, gde mogu podneti i prijavu.

Posle potpisivanja ugovora koji definiše prava i obaveze obe strane, kandidat odlazi u neki od centara za obuku Vojske Srbije.

Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi propisuje da služenje vojnog roka traje šest meseci.

Služenje vojnog roka sa oružjem je jedan od preduslova za zasnivanje radnog odnosa u jedinicama Vojske Srbije u statusu profesionalnog vojnika.

Saopštenje Centra Ministarstva odbrane Zrenjanin

Кompanija „Linglong“ održaće promociju u sali Кulturnog centra u Zrenjaninu  27. novembra 2019.godine, sa početkom u 11.00 časova.

Nezaposleni će nakon promocije moći da apliciraju za posao u ovoj kompaniji.
 
Za uput na promociju i detaljnije informacije možete dobiti u ispostavi Nacionalne službe za zapošljavanje Žitište, kod svog savetnika, ili na broj telefona 023/3821-044. 

Foto: Grad Zrenjanin

Situacija na terenu nekada ne odgovara onoj u kalendaru, nedostatak lekara i prevoza kao da nije u skladu sa računanjem vremena koje bi trebalo da kaže da je sada 21. vek.

Mnogobrojne građane udaljenih sela od gradova muči ovaj problem ali i meštane Hetina. U dokumentarnoj emisiji Exploziv o ovoj temi govori više Mihajlo Grujić predsednik Saveta Mesne zajednice Hetin.

Pogledajte emisiju u prilogu Exploziv - 05.11.2019.

Izvor: TV Prva

Šesta po redu "Kuglofijada" u organizaciji udruženja žena "Livađanke", a pod stručnim vođstvom predsednice pomenutog udruženja Ljupke Miškov, održana je večeras u Aleksandrovu.

Oko 40 kuglofa, što slanih, što slatkih, našlo se ispred tročlanog žirija, koji je imao za zadatak da izabere onaj najbolji u kategoriji slatkih i slanih kao i najkuglof.

Dok je sa jedne strane žiri bio na "slatkim i slanim mukama", sa druge strane više od 200 gostiju uživalo je u dobroj muzici i zabavi.

Ovom prilikom tu su se našli gosti iz Rumunije, Mađarske, Nemačke, Hrvatske, veliki broj predstavnika udruženja iz Vojvodine, kao i čelni ljudi Opštine Nova Crnja, na čelu sa predsednikom Vladimirom Brakusom, koji je ovom prilikom istakao da je ova manifestacija od velikog značaja kako za samo Aleksandrovo, tako i za celu Opštinu, pa i šire.

U kategoriji slatkih kuglofa prvo mesto je pripalo udruženju žena "Vredne ruke" iz Srpskog Itebeja, titulu najboljeg slanog kuglofa ponelo je udruženje žena "Mladost" iz Česterega, najbolji dečiji kuglof napravila je Anđelija Ninković iz Aleksandrova, nagrada za najlepše dekorisan otišla je u Rusko selo u ruke Jovanke Glušac, dok je specijalna nagrada za naj kuglof pripala Jasmini Ivanišević iz Hanovera.

Druženje uz muziku i pesmu nastavljeno je do kasnih večernjih sati, na opšte zadovoljstvo kako domaćina, tako i gostiju.

Izvor: RTV Santos

Zbog velikog broja divljih deponija apelujemo na građane opštine Žitište da se ponašaju savesno i ne narušavaju higijenu pre svega naseljenog mesta u kom žive, a potom i teritorije opštine.

Na teritoriji opštine Žitište ne postoji registrovana deponija, te JКSP„Ekos“ Žitište redovno odvozi otpad po utvrđenom rasporedu.

Građani mogu odlagati isključivo građevinski otpad na registrovanim deponijama u Banatskom Кarađorđevu, Banatskom Dvoru, Srpskom Itebeju i Hetinu.

Pozivamo građane da odlažu smeće na propisan način, u posude za smeće, u protivnom svako lice koje se zatekne da smeće odlaže na javnoj površini, odnosno divljoj deponiji biće sankcionisano.

Pozivamo građane da ličnim primerom doprinesu zdravijoj i lepšoj životnoj sredini - piše u saopštenju Opštine Žitište.

U Kulturnom centru Zrenjanina u sklopu programa obeležavanja godišnjice oslobođenja u Prvom svetskom ratu u subotu, 16. novembra u 19 časova biće otvorena nova slikarska celina, izložba Marka Pantelića „Naiva na staklu“.

„Marka Pantelića je iznedrila banatska ravnica 1955. godine. Oni koji ravnicu posmatraju sa strane i geometrijski kažu da je monotona, ali za Marka Pantelića ona je veoma inspirativna. Autor vidi šta ona nosi u sebi i putem svojih slika nudi drugima ono što ga oduševljava u njoj. Svoje vizije pretvara u slike na staklu i svakim potezom kičice bliži je večnosti. Autor je svoju sudbinu vezao za Banatsko Višnjićevo gde se nadahnjuje stvaralačkim idejama.

Prepoznatljivi likovi u prepoznatljivim situacijama čine slike prepoznatljivim, jer su na njima date sve karakteristike sredine u kojoj samouki umetnik bitiše. Potrebno je mnogo ljubavi, strpljenja i upornosti da bi se realizovale pojedine ideje slikara na staklu primenom tehnike Hlebinske škole…“ – navodi u svom osvrtu na autorov rad Hadži Borislav Novaković.

– Marko Pantelić je do sada izlagao na više samostalnih i zajedničkih izložbi i svaki put je njegovo slikarstvo ostavljalo snažan utisak na posmatrače (posetioce). Autor je zaljubljenik u ljude kao „predmete“ svog umetničkog rada čije ponašanje uočava sa lakoćom koje spretno prenosi na svoje slike…

Radovi na rekonstrukciji vodovodne mreže opštine Žitište ulaze u završnu fazu, pa se do kraja zime očekuje da se u zemlju polože sve cevi i da se u naseljima Čestereg i Ravni Topolovac i samim tim poboljša vodosnabdevanje.

101.685.757,56 dinara se investira u Čestereg u rekonstrukciju vodovodne mreže odnosno zamenu azbestnih cevi. Opština Žitište potpisala je ugovor sa firmom "Imerial Buildings" koji ima rok 150 kaldendarskih dana od dana uvođenja u posao. Sredstva u iznosu od malo više od 70 miliona je obezbeđeno od strane Uprave za kapitalna ulaganja.

U Ravnom Topolovcu rekonstrukcija vodovoda

U toku su radovi na zameni azbestnih cevi u Ravnom Topolovcu. Vrednost ovih radova iznosi 31.083.220,98 dinara dok je ugovor potpisan sa izvođačem "Bulevar Coop" koji ima rok da za 100 dana ovu investiciju privede kraju. Više od polovine ovih sredstava obezbeđena su od strane Pokrajinskog sekreterijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Dočekajte Novu 2020. godinu u svečanoj sali MS Restorana, uz bogat praznični meni i domaće piće u neograničenoj količini.

Za dobro raspoloženje je zadužen Kastrol Band koji ima širok repertoar kako narodne tako i zabavne muzike.

Da bi ugođaj bio još lepši sve ovo za 40 evra po osobi uz vrhunsku uslugu koju će Vam pružiti ljubazno osoblje.

Informacije i Rezervacije na broj 062 80 70 120

Zanimljiv razgovor vodili smo sa našim sugrađaninom Ognjenom čiji “trnovit” put kao putokaz mladima želimo da predstavimo u narednom tekstu.

Za početak nam kaži Ognjene kako je teklo tvoje školovanje i kako si nakon srednje škole odlučio da odeš u Ameriku:

- Rođen sam i odrastao u Banatskom Karađorđevu . U svom rodnom mestu, završio sam i osnovnu školu.
Sportom se bavim od malena. Odrastao sam u sportskoj porodici. I majka i otac veliki su ljubitelji sporta i želeli su da nastavimo njihovim stopama. Na njihovu inicijativu, i zbog ljubavi koju su nam preneli, stariji brat Vukašin i ja posvetili smo se treningu. Majka Mirjana je bila košarkašica, a brat i ja nastavili smo njenim stopama. Sa košarkom sam počeo veoma rano, imao sam oko 6 godina. Mile Plećaš kao i većini bio je moj prvi trener. Još dok je majka aktivno igrala, išao sam na njene treninge i utakmice, i eto, to je bio i moj početak.
Košarka mi je išla od ruke, i već u trećem razredu osnovne škole, počeo sam da treniram u Zrenjaniskom Uno Grande-u kod čuvenog Prleta. Kada se osvrnem na taj period, zaista se ponosim, čak i divim entuzijazmu i ljubavi koji sam gajio prema ovom sportu. Nisam ni osećao teret toga što sam na treninge putovao iz Karađorđeva do Zrenjanina i nazad da bih trenirao sa ekipom. Sada kada shvatam težinu roditeljskih odluka u tom periodu, neizmerno sam im zahvalan. Potrebna je hrabrost pustiti dete samo na treninge sa svega 9 godina koliko sam tada imao. Ostatak svoje košarkaške karijere sam proveo u Zrenjanskom Proleteru.
Sa druge strane, škola mi je takođe dobro išla. Bio sam odličan đak kroz celu osnovnu školu.
Pored sporta isticao sam se u biologiji, išao sam na takmičenja, pa sam pored Vukove diplome zaslužio i epitet Đaka generacije.
Dobar uspeh u školi omogućio je mi je da upišem Zrenjaninsku gimnaziju.
Da bih uspeo da uskladim školu i sport, neophodno je bilo da se preselim u Zrenjanin, i započnem delimično samostalan život. Živeo sam u domu učenika srednjih škola Angelina Kojić Gina, sve četiri godine srednje škole. U srednjoj sam polako da kažem gubio interesovanje za školu, sport me je sve vise privlačio, i usredsredio sam se na treninge. U izvesnoj meri bio sam dobar košarkaš, nije bilo retko da ubacim 40 poena na utakmici. Uspeo sam da se probijem do užeg spiska reprezentacije Srbije za uzrast do 16 godina. Međutim, od uvek sam imao problema sa povredama koje su dosta usporavale moju karijeru. Doživeo sam jednu težu povredu, i po završetku srednje škole rešio sam da okačim patike o klin. Nakon što sam završio srednju školu, odlučio sam da se spremam za Medicinski Fakultet u Novom Sadu. Prijemni ispit prošao je dobro, ali ne dovoljno za školovanje na državnom budžetu, koji je za mene bio jedina opcija, jer nisam želeo da opteretim roditelje.  Tokom tog leta, izdešavale su se stvari koje su potpuno promenile tok mog zivota. Nisam uspeo da se upišem na Medicinski Fakultet, povredio sam koleno što me je sprečilo da nastavim da se bavim košarkom, a moj Otac Dušan teško se razboleo. Odlučio sam da pauziram sa školovanjem u tom periodu. Takođe, o operaciji kolena nisam ni razmišljao, bila je previše skupa.
Nisam znao svoj sledeći korak, nisam imao plan u kom pravcu bih išao dalje, jer sve što sam do tada znao da radim nije više bila moja vrlina. Čak i moj otac koji je bio moja najveća podrska, nije više mogao da bude toliko prisutan. I ako nisam napravio karijeru kakvu sam želeo i očekivao, od košarke su ostale lepe uspomene, i važne životne lekcije.
Kroz sport stekao sam mnoga poznanstva, i mogućnost da bolje upoznam sebe.
Sticajem okolnosti, otac se lečio na Institutu u Kamenici. U međuvremenu, ja sam odlučio da se preselim u Novi Sad kako bih mu bio blizu. Počeo sam da tragam za drugim opcijama za sebe.

Šta studiraš i kako si se snašao u Americi?

- O mom odlasku u Ameriku, gde bih nastavio školovanje dugo sam razmišljao. Raspitao sam se i tražio opcije za odlazak. Engleski jezik bila je moja jača strana tokom školovanja, ali ubrzo sam shvatio da školovanje u inostranstvu zahteva dosta više. Išao sam na časove i vreme provodio vežbajući. U period od godinu dana, dva puta sam pokušao da polažim TOEFL test koji je uslov od strane Američkih Univerziteta za internacionalne studente. Nakon godinu dana i par meseci, uspeo sam. Ispunio sam sve neophodne zahteve od strane Univerziteta. I evo danas, sada vec treću godinu studiram u Americi na Trinity Christian Collegu u Čikagu.
U Americi je drugačiji sistem školovanja u odnosu na nas. Fakultet daje više izbornih opcija. Imate glavno usmerenje kojim prevashodno želite da se bavite nakon završetka, i ono se zove Major. Ja sam se opredelio za smer Kineziologije i Nauke o Sportu.
Pored glavnog usmerenja takođe možete izabrati podusmrenje koje ćete izučavati, a koje se zove Minor. Ja sam se odlučio za Psiholohiju i Marketing. Postoje i mnoga druga na osnovu čega kasnije dobijate zvanje.

Život u Americi u odnosu na Srbiju?

- Život u Americi dosta se razlikuje od života kod nas. Čikago je veliki grad sa bogatom istorijom.
U njemu živi više miliona ljudi.
Grad je dinamičan, stiče se utisak da se živi brzo i da ste više vremenski ograničeni.
I kultura življenja mnogo se razlikuje. Ljudi su udaljeniji, odnosi hladniji kulturološke promene i adaptacija bili su najveći izazovi za mene kada sam došao u Ameriku.
Morao sam da se naviknem na novi sistem, kulturu, odnose sa ljudima, jezik. Pronaći distancu, brzo se prilagoditi i prihvatiti mnoštvo obaveza bili su pravi izazovi koji su zadavali glavobolje i mnoge neprespavane noći. Međutim, Amerika ima svoje dobre strane. Iako je teže izgraditi dubok prijateljski odnos, ova sredina je odlična za usavršavanje i napredak na ličnom planu. Mogućnosti su neograničene, a šansa se nalazi na svakom koraku. Mnogo stvari zavisi od vas samih, vaših želja i sposobnosti. Ovu zemlju iz tog razloga nazivaju i zemljom snova.
Sistem zahteva pono rada odricanja i dobre organizacije da bih postigli nešto. Milionski gradovi nude beskonačno mnogo zadovoljstava koja će zaseniti svakog ko se prvi put nađe u ovakvom gradu. Ukoliko dođete kao turista, i ukoliko imate novca, vreme provedeno ovde će vam izgledati kao da ste došli u raj, što mnogi tumače kao Američki san.
Zapravo, ako živite ovde, odricanje od istih tih zadovoljstava predstavlja put ka vrednom i dugoročnom stvaranju.

Šta nakon studija?

- Planiram da nakon studija provedem vreme istraživajući poslovne mogućnosti.
Brat Vukašin i ja razvijamo ideju o klinici za sport i rekreaciju.
Vukašin je takođe išao u sličnom smeru, ostao je u sportu, i trenutno se bavi kineziterapijom u Novom Sadu. Ostalo mi je nešto manje od godinu dana do završetka studija, a do tada ću iskristalisati svoje planove i vizije.

Šta ti nedostaje i savet za buduće srednjoškolce odnosno studente?

- Postoji dosta stvari koje mi nedostaju, međutim trudim se da čitavo ovo iskustvo iskoristim na najbolji način. Najviše mi nedostaje porodica i slobodno vreme.
Savet za mlade: Radite ono što mislite da je najbolje za vas. Budite hrabri.
Život može da vas iznenadi, i ponekad izgleda kao da sve sto radite nema smisla.
Pitajte za savet, obratite se nekome ukoliko nešto ne znate. Pričajte sa ljudima, zatražite pomoć!
Srbija je sredina u kojoj lako možete stupiti u kontakt sa ljudima, iskoristite to!

Završna priredba tradicionalne manifestacije Susreti sela Srbije, koju svake godine organizuje Kulturno prosvetna zajednica Srbije, juče je održana u Lozoviku.

Među selima koje imaju više od dve a manje od tri hiljade stanovnika za najbolje u 2019. godini je proglašeno selo Mrčajevci (Čačak), drugi je Srpski Itebej (Žitište) i Saraorce (Smederevo).

Nagrada u vidu pehara i diplome uručena je predsedniku Saveta Mesne zajednice Srpski Itebej, Velimiru Petroviću.

PerSu marketi su od svake Vaše kupovine, obavljene u periodu od 01. oktobra do 31.oktobra, donirali po 1 dinar i na taj način uspeli da prikupe preko milion i po dinara za nabavku ogreva za 100 najugroženijih porodica. Reč je o porodicama koje žive u 80 naseljenih mesta širom Vojvodine, a u kojima posluje ova kompanija.

Podela ogreva porodicama, počela je u petak 01. novembra i uveliko je u toku, kako bi hladne jesenje dane koji nam predstoje, dočekali spremno.

Akcija PerSu marketa naišla je na veliku podršku kako potrošača, tako i poslovnih partnera. Ove godine akciju su se podržale kompanije Imlek, Pepsi, Štark, Moravka, Aleksandrija i Victoria Oil. Celokupnoj organizaciji i ove godine veliku pomoć pružili su centri za socijalni rad iz svih opština, ukazujući na najugroženije mnogočlane porodice.

“Zahvaljujemo se svim potrošačima, ali i partnerima, koji su doprineli uspešnoj realizaciji humanitarne akcije “Topli dinar“ i pomogli nam da ove zime svima bude toplo” - poručuju iz PerSu marketa.

Članovi lovačkog društva "Sloga" iz Žitišta protekle nedelje organizovali su lov na fazansku divljač. Veliki broj lovaca, njih 30, iskoristio je lep dan u tradicionalnom lovu, a svi lovci su imali ulovljenu divljač tog dana.

U nedelju 3. novembra lovci iz Žitišta organizovali su akciju pripreme i postavljanja hranilica za sitnu divljač u ataru između dva begeja od Torka do Jankov Mosta i ovom akcijom je postavljeno 28 hranilica.

Lovačko društvo Sloga je imala uspešan lov ove godine, dosta je turista posetilo Žitište, i možemo da kažemo da je što se tiče lovnog turizma ovo najposećenija godina još od 90-tih godina prošlog veka. Posetili su na lovci iz Italije, Kipra i Malte a društvo je prihodovalo sredstva od oko 3000 evra." - istakao je predsednik lovačkog društva "Sloga" Ljubiša Stojanović.

Udruženje „Pogled bez granica“ iz Žitišta pod pokroviteljstvom Ministarstva zaštite životne sredine realizuje projekat pod nazivom „Stazom jorgovana“.

Danas je u Deda Jockovom parku u Žitištu, kao jednoj od aktivnosti projekta, posađeno 150 sadnica jorgovana duž staza koje su i nekada bile ispunjene ovim mirisnim prolećnim grmom.

U sadnji jorgovana, pored radnika JKSP „EKOS“, učestvovala su deca nižih razreda Osnovne škole „Sveti Sava“ iz Žitišta.

Predsednica udruženja Sandra Kosović izjavila je da će se realizacijom ovog projekta podići svest dece o očuvanju životne sredine i unaprediti njihovo znanje o istoriji naselja, kako bi se i najmlađi stanovnici aktivno uključili u poboljšanje svog životnog okruženja i kreiranje lokalne zajednice.

U čast pesnika Sič Emrea koji je rođen u Banatskom Dvoru u subotu 9. novembra održana je 9. Smotra recitatora Vojvodine.

Na ovom događaju koji se održao u OŠ "Đura Jakšič" u Banatskom Dvoru nastupilo je 50 recitatora sa cele teritorije Vojvodine.

Ove godine postavljena je i spomen ploča koja je postavljena na Domu kulture u Banatskom Dvoru koju su otvorili predsednik Mađarskog nacionalnog saveta i direktorica mađarskog lista Magyar Szo.

Manifestacija "Mini-kupusijada” održana je u petak u OŠ „Miroslav Antić” u Futogu, a oko 200 mališana je učestvovalo u ovogodišnjem programu.

Članovi hora i tamburaškog orkestara OŠ "Sveti Sava" iz Žitišta nastupili su na ovoj manifestaciji. Horisti su otpevali pesmu " Gusta mi magla" uz dirigovanje nastavnice Lidije Čine, dok je tamburaški orkestar dirigovao nastavnik Jovo Babić. Između ovih nastupa je recitovala učenica Ana Svjetlica, učenica sedmog razreda.

Posle nastupa deca su imala likovnu i sportsku radionicu, posluženje i družili su se sa dečicom iz te škole.

Turistička organizacija opštine Žitište je i ove godine, jedanaesti put za redom, organizovala manifestaciju "...Znam i ja..." u saradnji sa Predškolskom ustanovom i svim Osnovnim školama sa teritorije opštine Žitište.

Manifestaciju je otvorio direktor Turističke organizacije opštine Žitište Mitar Šarenac a sve pristune je pozdravio predsednik Saveta Mesne zajednice Hetin Mihajlo Grujić.

Oko 200 učesnika manifestacije, dece predškolske ustanove i učenika osnovnih škola, piredili su predivan program u kome su uživali svi prisutni u punoj sali Doma kulture u Hetinu.

ZZ "Mrkšićevi salaši" u Srpskom Itebeju posetili su članovi Upravnog odbora i rukovodstva Zadružnog saveza Vojvodine sa potpredsednikom Pokrajinske vlade Đorđem Milićevićem i pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vukom Radojevićem.

Osnovna tema sastanka bila je sagledavanje aktuelnog stanja i problema na tržištu poljoprivrednih proizvoda sa predlozima za unapređenje položaja zemljoradničkih zadruga i poljoprivrednika na tržištu.

Milica Knežević dobila je nagrada NOOIS -a na sajmu J=DNAKI u kategoriji J=DNAKI u pristupačnosti jer je obrazovanje PRAVO, a ne posebna potreba.

Milica je bila inicijatorka akcije zahvaljujući kojoj je u zgradi Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin“ postavljen lift namenjen osobama sa invaliditetom. Ona je ostala u invalidskim kolicima nakon saobraćajne nesreće 2009. godine. Na svom blogu i na društvenim mrežama ukazivala je na razne probleme sa kojima se susretala. Nakon što je govorila o tome da ne može da prisustvuje svim predavanjima na spratu zbog nedostatka lifta u zgradi, Tehnički fakultet u Zrenjaninu je dobio lift. Njega i danas koriste studenti sa invaliditetom.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije organizovali su drugi Sajam J=DNAKI. Ovaj događaj je održan na Beogradskom sajmu.

Sajam J=DNAKI je jedna u nizu zajedničkih aktivnosti koja doprinosi stvaranju inkluzivnog društva uz uvažavanje specifičnosti i potreba svih građana. Ima za cilj informisanje javnosti o rezultatima, aktivnostima i merama koje u okviru nadležnosti Ministarstvo sprovodi, posebno prema osetljivim grupama. Zadatak je i da ukaže na izazove sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom u društvu.

U petak 1. novembra u Maloj sali zgrade Opštinske uprave Žitište održana je konferencija za novinare koju je organizovao predsednik opštine Žitište Mitar Vučurević zajedno sa svojim saradnicima.

Teme koje su pomenute na ovoj konferenciji su najznačajniji projekti koje realizuje Opština Žitište u 2019. godini, kao i aktuelna dešavanja oko prevoza učenika i prodaje odmarališta u Bijeloj.

U uvodnom delu predsednik opštine Žitište Mitar Vučurević sve prisutne informisao je o značajnim investicijama koje se realizuju u ovom momentu. Svakako najznačajnije od tih investicija su rekonstrucija vodovodne mreže odnosno zamena azbestnih cevi u Česteregu i Ravnom Topolovcu u iznosu od 131 milion dinara. U toku je i igradnja priključaka za kanalizaciju u naseljenom mestu Žitište sa ukupnom vrednosti radova od 54 miliona dinara.

Investicije koje su još pomenute su i sanacija Doma kulture u Banatskom Karađorđevu u vrednosti od 22 miliona dinara i zgrade Mesne kancelarije u Torku u vrednosti od 16 miliona dinara zatim rekonstrukcija atarskih puteva u Srpskom Itebeju, Česteregu, Banatskom Dvoru i Ravnom Topolovcu u vrednosti od 12 miliona dinara.

Što se tiče putne infrastrukture najznačajnija je investicija u Srpskom Itebeju gde se vrši rehabilitacija pet ulica u vrednosti od 20 miliona dinara.

Ostale ali ne i manje značajne investicije su dobijanje ultrazvučnog aparata putem konkursa kompanije NIS u vrednosti od 3,9 milona dinara, zatim završetak radova na izgradnji kapela u Međi i Česteregu, realizacija projekta "Moj vrtić - moje čuvalište" sa odzivom dece od 300% više nego što je planirano, izgradnja tranfer-stanice sa reciklažnim dvorištem u Banatskom Dvoru, izgradnja radne zone u Žitištu kao i investiranje u objekat kotlarnice u osnovnoj školi u Međi.

Ukupan vrednost investicija u 2019. godini iznosi 270 miliona dinara

U nastavku dotaknute su i trenutne aktuelne teme oko prevoza učenika. "Raskinuli smo ugovor sa firmom "Banat trans" zbog neispunjavanja obaveza, loše usluge i činjenicom da su đaci iz pojedinih sela u žitištanskoj opštini, vrlo često ostajali bez prevoza do svojih škola u Zrenjaninu. Skupštinskom odlukom na poslednjoj sednici Skupštine opštine Žitište izglasano je i dalje finansiranje troškova prevoza učenika do Zrenjanina. Ne ometamo da i dalje firma "Banat trans" vrši prevoz učenika ali mi želimo da poboljšamo prevoz svih naših građana da budu zadovoljni saobraćajnom komunikacijom sa Zrenjaninom." - istakao je Vučurević

Vučurević je istovremeno naglasio da je u interesu opštine, da se obezbedi bar 5-6 linijskih veza do Zrenjanina, a da su do sada, na primer žitelji sela Međa, Hetin i Torda, do grada imali samo tri linijska polaska dnevno, uz konstataciju da vikendom i tokom letnjeg raspusta autobusi ove kompanije, do pomenutih mesta, nisu saobraćali.

Lokalna samouprava u Žitištu, reagovala je na nezadovoljstvo građana i raskinula ugovor sa „Banat transom“ , a u narednom periodu odlučiće šta i kako dalje, tj. da li će biti potpisan ugovor sa nekim drugim, odgovornijim prevoznikom. Do tada, kako je istakao Vučurević, umesto da novac daju „Banat transu“ dobijaće ga učenici.

Istovremeno, prvi čovek opštine Žitište, pokrenuo je još jednom, ovih dana aktuelnu temu o prodaji opštinskog odmarališta u Bijeloj, u Crnoj Gori. Što se tiče prodaje odmarališta u Bijeloj predsednik je istakao da je 2015. godine uknjiženo vlasništo ovog odmarališta u imovinu Opštine Žitište a do tada je bilo vlasništvo Republike Srbije dok je Predškolska ustanova Žitište bila korisnik. "Odlučili smo se na postupak prodaje ovog objekta, prvobitna procena je bila 390000 evra pa smo morali da angažujemo privatnog procenitelja i trenutna početna cena ovog objekta iznosi 674500 evra. Da ne bude zabune Opština Žitište će i dalje negovati koncept nagrađivanja učenika i sportista i svi oni će i dalje moći da idu na letovanje u ovo odmaralište, ali moramo da istaknemo i to da je i do sada Opština plaćala usluge boravka svih korisnika. Cena zakupa koja je do sada bila je mala oko 9000 evra i sa troškovima koji idu uz ovo odmaralište to jednostavno nije više rentabilno." - kaže predsednik opštine Žitište.

Na pitanja novinara oko situacije o požarima na teritoriji Opštine rečeno je da su požari u odnosu na proteklu godinu u manjem obimu zahvaljujući zajedničkoj akciji poljočuvarske službe i policije koji su u par akcija sprečili neželjena paljenja a isto tako pokrenuti su i krivični postupci protiv lica koja su zatačena prilikom paljenja.

Za kraj konferencije spomenuti su i planovi za 2020. godinu a u prvom planu su svakako veći obim investicija i poboljšanje učeničkog i studentskog standarda.

Za sufinansiranje putarskih radova kojim će se lokalnim ratarima omogućiti lakši pristup njivama i bezbedniji povratak kućama, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u 2019. godini za Opštinu Žitište opredelio je značajna sredstva.

Rehabilitacija kolovozne infrastrukture nekategorisanih puteva izvodi se u atarima Srpskog Itebeja, Česterega, Banatskog Dvora i Ravnog Topolovca.

Po kriterijumu najniže cene, putem javne nabavke, izdejstvovano je da posao uređenja astrskih puteva, izvođaču radova "Extra-auto transport" Opština Žitište izdvoji 12.945.273,19 dinara sa PDV-om.

Saopštenje Opštine Žitište o prevozu učenika na teritoriji opštine Žitište.

Poštovani srednjoškolci,

U petak 1. novembra, prevoz do Zrenjanina obavljaće se u istim terminima kao do sada, autobusima prevoznika „Banat Trans“.

Mesečne karte za oktobar važe i sutra. O daljim koracima bićete informisani tokom vikenda.