MS Restoran
Gruja Petrol

Ekskluzivno za posetioce našeg portala intervju sa sjajnim i talentovanim košarkašem iz Banatskog Karađorđeva, Srđanom Budimirom, koji Vam prenosi utiske iz Amerike gde trenutno igra i strudira...

1. Imao si uspešnu karijeru i odličan prosek na fakultetu u Srbiji, šta te je inspirisalo da sve to napustiš i odseliš se u daleku Ameriku?

Proveo sam godinu dana u srednjoj školi u Alabami, žrtvovao se da bih otišao na sto bolji univerzitet, a ipak nakon svega toga sam zbog raznih okolnosti, loših saveta i greške u papirima ostao u Srbiji. Iako sam bio jako uspešan, nisam ispunio svoje ciljeve, i malo je reći da sam bio razočaran. Tokom dve godine koje sam proveo u Srbiji imao sam prosek 9.9, bio uspešan u košarci, stekao mnogo prijatelja. Bilo mi je lepo, ali taj sistem nije izvlačio maksimum iz mene. Znao sam da ako se vratim u Ameriku mogu da igram još bolje i da se obrazujem na boljem univerzitetu. Mislim da me sve to što sam imao čeka u bilo kom trenutku, a ovo gde sam sada je šansa koja se ne propušta i ne dobija dva puta.

2. Opiši nam ukratko tvoj život u proteklih par godina koliko si tamo, u vezi škole, treninga, utakmica?

Igram u drugoj diviziji NCAA lige i studiram elektrotehniku. Moj dan je ispunjen od jutra do mraka. Često putujemo i odsutan sam po nekoliko dana sa predavanja. Sve propušteno moram da nadoknadim, tako da uopšte nije lako. Navikao sam da nemam slobodnog vremena tokom sezone, ali tokom godine imam par kraćih raspusta koje iskoristim da putujem i da se odmorim. Sistem obrazovanja je drugačiji. Nemamo ispite za koje moramo da naučimo celu knjigu, ali zato mora redovno da se radi i uči. Svako leto oko 2 meseca provedem u Srbiji.

3. Kakve su ti trenutno ambicije, da li si ispunio sve svoje cilje koje si postavio pred tobom?

Neke ciljeve sam ispunio, ali naravno da sam postavio nove. Najbitnije je da ne "tapkam u mestu". Iako je košarkaška sezona gotova, već su počele pripreme za sledeću. Sledeća godina će mi biti poslednja godina igranja koledž košarke, jer je dozvoljeno igrati samo 4. godine. Cilj je da konačno osvojim prsten. Ove godine nam je izmakao za malo, iako je sezona bila jako uspešna. Drugi cilj je da dam sto više ispita i održim maksimalan prosek. Sav moj akademski trud biće nagrađen akademskim stipendijama. Amerikanci jako vole volonterske i vannastavne aktivnosti, tako da sam aktivan i na tom polju. Postao sam predsednik jedne studentske organizacije na univerzitetu koja se bavi raznim problemima u društvu poput mentalnog zdravlja. Pored toga sam nominovan da idem na inženjerski seminar u Novi Zeland. Sve ove želim da uradim sto bolje mogu, jer se ovde trud nagrađuje i isplati, i trenutno i na duge staze. Imam još mnogo ciljeva.



4. Moramo spomenuti i tvoje rodno mesto Banatsko Karađorđevo, znamo da si ga letos posećivao i trenirao sa kolegama. Koliko ti u stvari nedostaje porodica i uopšte ova sredina?

Iako je posle ovoliko godina postala navika da ne viđam porodicu i prijatelje, i dalje mi svi jednako nedostaju. Ali kada sam fokusiran na svoje ciljeve, ne razmišljam o tome. Pričam sa prorodicom svaki dan, a sa svojom najboljim prijateljima se čujem par puta nedeljno. Oni često ostaju budni i gledaju utakmice. Nema lepšeg osećaja nego provesti leto u Srbiji, ali je 2 meseca dovoljno. Sredina mi ne nedostaje toliko koliko mi nedostaju ljudi.

5. Pošto si jedan od retkih koji su uspeli u inostranstvu kao sportista sa ovih prostora, koje su tvoje reči mladim sportistima koji žele da krenu tvojim stopama?

Manje YouTube, Instagrama i igrica, a više lopte i knjige. Treba biti hrabar, uporan i samokritičan.


Write comment (0 Comments)

Izgradnja sportske hale u Banatskom Karađorđevu a svakako i dobri rezultati košarkaškog kluba iz ovog mesta bili su nam povod da postavimo nekoliko pitanja iskusnom košarkaškom stručnjaku i treneru KK Karađorđevo, Milanu Plećašu.

1.    Kako ste zadovoljni rezultatima KK Karađorđevo (seniorima) do sada, kakvi su vam planovi za ovu sezonu?

Kada ekipa, koja ima kvalitet, igra četvrtu sezonu zajedno i jos se pojača sa igračem kakav je Mišo Martinović, sigurno rezultat sam po sebi mora doći. U prva četiri kola vezali smo četiri pobede i onda su došla dva neplanirana poraza, najviše zahvaljujući povredama igrača. Na sreću to je prošlost, ekipa se kompletirala i ponovo vezala dve pobede za redom. Raspored do kraja prvog dela prvenstva nam ide na ruku i u planu je da ga završimo bez poraza. Ove sezone nismo opterećeni ulaskom u viši rang, ali ako se ukaže šansa sigurno je nećemo propustiti. Cilj nam je da pred svojim navijačima, kojih je sve više iz utakmice u utakmicu, pobeđujemo i zdržimo plasman u vrhu tabele.

2.    Kako ste zadovoljni funkcionisanjem i organizacijom u KK Karađorđevo, da li može bolje?

Na organizacionom planu kluba uvek može bolje. Obično u malim sredinama organizacija kluba spadne na mali broj ljudi, pa je tako i u našem klubu. Najviše radimo ja i predsednik kluba Uzelac Dragan, ali je u planu da taj broj povećamo i da uključimo u upravu kluba neke bivše košarkaše koji sada mogu da pomognu svojim znanjem i iskustvom u organizaciciji kluba. Veliku zahvalnost dugujemo opštini Žitište koja pruža finansijku podršku svim klubovima sa teritorije opštine Žitište, pa tako i nama, za osnovno funkcionisanje kluba i mislimo da je to jedini i pravi put za razvoj sporta u malim sredinama.

3.    O stanju u košarci u opštini Žitište, kažete?

Poznato je i prepoznatljivo da je glavni cilj, već godinama, KK „Karađorđevo“ rad sa mladima i animiranje dece da se bave sportom. Mislim da je to i osnovna svrha postojanja klubova u malim sredinama. Tu vrednost prepoznali su i ljudi koji vode klub „Sveti Đorđe“ iz Žitišta i pored seniora koji se uspešno takmiče već godinama, uključili su i mlađe kategorije. Kada jedna mala opština kao što je Žitište ima klub „Sveti Đorđe“ koji se takmiči u prvoj Srpskoj ligi, KK „Karađorđevo“ druga srpska liga i ženski košarkaški klub „Karađorđevo“ koji se takmiči u drugoj ligi Srbije, donekle se mora biti zadovoljno. Uvek može bolje i sigurno da treba raditi na formiranju novih košarkaških centara u opštini Žitište, kako bi se sva deca koja vole ovaj sport, uključila u trenažni proces i omogućilo aktivno bavljenje sportom.

4.    Od svih igrača koje ste trenirali, da li ima neko koga bi izdvojili, kao igrača sa najviše talenta?

U kolektivnim sportovima najteže je izdvojiti pojedinca kao najboljeg i zato ne bih nikog imenovao. Mogu samo da spomenem trojicu igrača koji sada aktivno igraju a neki nisu u našoj sredini a to su Mišo Martinović, Srđan Budimir i Đuro Dautović.

5.    Izgrađena je nova hala u Banatskom Karađorđevu, posle 42 godine igrate u svojoj hali, pred svojom publikom, da li je sada lakše?

Mislim da sportske objekte poput hale u Banatskom Karađorđevu, treba prvenstveno graditi u manjim sredinama jer je to jedan od uslova da mladi ostaju na selima. Ovim putem zahvaljujem se svima koji su pomogli izgradnji ovakve lepotice u Banatskom Karađorđevu. Mnogo je lakše planirati i realizovati trenažni proces, a igranje utakmica pred svojom publikom je bio san svakog igrača Karađorđeva koji se ostvario posle 42 godine postojanja muškog i 17 godina ženskog kluba.


Write comment (1 Comment)

Milana Stevanov iz Srpskog Itebeja, rođena 01.01.1993.godine, učesnica nekoliko sezona u takmičenju Zvezde Granda, gradi i to vrlo uspešno muzičku karijeru - upravo to nam je bio povod da joj postavimo nekoliko zanimljivih pitanja...

1. Milana koliko se tvoj život promenio nakon učestvovanja na takmičenju Zvezde Granda? Da li je takmičenje ispunilo tvoja očekivanja?
Promenio se na bolje u svakom slučaju, očekivanja mi i nisu baš ispunjena, ali se ne žalim, dobro mi je i ovako …

2.Da li bi prihvatila poziv da učestvujes u nekom od rijaliti programa?
Jako sam temperamentna i ne bih mogla da izdržim nepravdu, tako da ne bi ulazila u rijaliti.

3.Učestvovala si u par sezona takmičenja Zvezde Granda, da li planiraš opet da se prijaviš u tom prestižnom takmičenju?
Učestvovala sam par sezona i smatram da mi je to dosta, reklama mnogo znači za nastavak karijere.

4.Uspešna karijera u tvom poslu uglavnom zahteva odlazak u neki veći grad... Međutim ti si ostala u svom mestu, da li ti to predstavlja poteškoće u putovanjima?
Nije mi teško da putujem jer vozim, jedini problem je preko zime kada padne sneg, ali se dobro snalazim i tada, tako da u suštini, i nije neka poteskoća. Lepo mi je kod kuće i ne planiram da se odselim u grad.

5.Koja je ti omiljena pesma koju izvodiš tokom nastupa?
Omiljena pesma.. hm:) ne mogu da izdvojim baš jednu jer ima mnogo pesama koje su mi baš baš drage.


Write comment (0 Comments)

Rođen u Karađorđevu 2001. godine, mladi i perspektivni košarkaš beogradskog Partizana, Đuro Dautović, odgovorio nam je na nekoliko zanimljivih pitanja...

 

1.    Igrač si Košarkaškog kluba Partizan, da li za crno-bele navijaš od malena?  - pažljivo odgovori možda ovaj intervju budu čitali novinari za desetak godina :)

Imam osam godina stariju sestru i kad sam bio mali dok nisam počeo da treniram košarku, sestra me je nagovarala da navijam za Crvenu Zvezdu iako nisam znao ni šta znači navijati za jedan tim. Kad sam počeo da treniram sa šest godina počeo sam i da pratim košarku a u to vreme je Partizan bio daleko bolji rival Zvezdi i tako sam polako gledajući Partizan i njegove navijače počeo da navijam za njega.


2.    Mladi košarkaši - kadeti KK Partizana imaju trenutno svih pet pobeda, poslednja pobeda bila je u utakmici protiv Crvene Zvezde gde si postigao 15 poena, da li se naboj u derbiju oseti i u mlađim selekcijama?

Naravno da se oseti, iako smo mi još mladi, mnogo ljudi dolazi da gleda derbi i uvek se pravi dobra atmosfera na utakmicama koja nas povuče i jednostavno u derbiju ne postoji ekipa koja je favorit tu utakmicu pobeđuje onaj ko je hrabriji i ima veću želju za pobedom.




3.    Gde sebe vidiš za pet godina?

Moj dečački san je da igram profesionalno košarku i voleo bi da igram za velike klubove i da učestvujem u najelitnijim takmičenjima ali šta će da bude za pet godina stvarno ne znam... videćemo.


4.    Pohađaš srednju školu i treniraš u Beogradu, kako izgleda jedan tvoj “radni” dan?

Moj dan počinje tako što ustajem ujutru oko 7h, doručkujem, spremim se za školu, iz škole se vraćam oko 1h ili 2h, zavisi kakav je raspored, kad dođem iz škole, ručam pa ili odmorim ili se istegnem i uradim vežbe za snagu... nakon toga učim do 19h ili pola 20h, odlazim na večeru, pa na trening koji počinje u pola 21h traje do 23h nakon toga u krevet i spavanje.


5.    Da li vidiš nekog košarkaša kao svog idola i ko su ti životni uzori?

Ima dosta igrača koji mi se sviđaju po načinu igre ali nekako najviše volim Lebrona Džejmsa jer stvarno mislim da je najbolji igrač današnjice i da je jedan od najboljih u istoriji...

Write comment (0 Comments)

Intervju sa Milanom Rajlić, odbojkašicom subotičkog Spartaka, koja već par sezona nastupa u ovom klubu a pritom beleži i sjajne rezultate.

1.    Trenutno si najbolji poenter Superlige sa 134 poena, da li očekujes poziv i da li bi volela da zaigraš za nacionalni tim Srbije?

Naravno da bih, san svakog sportiste je da zaigra za nacionalnu selekciju. Dosta je jaka konkurencije što se moje pozicije tiče, za početak bih volela da se nađem na širem spisku reprezentacije Srbije.

2.    Trenutno je tvoja ekipa na 6. mestu Superlige, koje su ambicije kluba za ovu sezonu i da li ste zadovoljni pozicijom koju trenutno zauzimate?

Ambicije kluba jesu vrh tabele, jer 8 klubova ulazi u play off, a što si bolje rangiran samim tim ti je lakše u razigravanju i imaš prednost domaćeg terena u više utakmica. Bilo bi dobro da nas povrede zaobiđu pošto do sada to i nije bio slučaj, tri igračice iz postave su bile povređene, jer dosta toga će zavisiti od tog zdravstvenog biltena.

3.    Već duži niz godina igraš za Spartak, gde bi volela da nastavis karijeru ako dobijes ponudu iz inostranstva?

Imam još godinu dana ugovora sa Spartakom i sigurno da ću ostati do kraja istog, da sazrem još jednu godinu i kao formiran igrač otisnem se u neki od evropskih klubova.

4.    Koliko su članovi vaše porodice ponosni na vas i vaše uspehe i da li ti nedostaje Ravni Toplovac odakle si ponikla?

Roditelji se trude da prisustvuju svakoj utakmici i pruže mi maksimalnu podršku, koja mi mnogo znači. Svako slobodno vreme koje dobijemo od kluba provodim u svom selu, kod kuće mi je ipak uvek najlepše.

5.    Bavljenjem odbojke od malena sigurno si imala nekog ko ti je bio uzor?

Pomno pratim razvoj Tijane Bošković, koja je sa svojih dvadeset godina proglašena za najbolju igračicu Evrope, i sigurno da trenutno ne postoji bolji uzor od nje.

Write comment (1 Comment)