Gruja Petrol

ISPOVEST DEVOJKE KOJA JE PREŽIVELA MASAKR U ŽITIŠTU

Novosađanka Bojana Ćorilić (23) ranjena je u julu 2016. godine u kafiću u Žitištu u krvavom piru koji je počinio Siniša Zlatić iz automatske puške. Bojana je ranjena sa četiri metka, koji su je pogodili u obe noge i desnu ruku. Prognoze su bile loše, davali su joj male šanse da preživi, amputiranja joj je noga a rečeno joj je i da nikad neće pomeriti ruku ali međutim dve godine kasnije situacija je totalno drugačija...

Posle nemilog događaja koji se desio aktivna si na društvenim mrežama pod imenom "StrenghtGirl" kako je tekao tvoj oporavak?

"Moj oporavak je trajao dugo, i dalje traje. U urgetnom sam bila dva meseca, zatim po rehabilitacijama skoro godinu dana (8-9 meseci). Učila sam sve ispočetka, kao da sam se ponovo rodila. Učila sam ponovo da dišem, da sedim, hodam. To je bilo moje drugo "rođenje". Svo vreme dok sam bila po bolnicama, gurala sam napred. Nisam imala vremena da razmišljam o svemu, što je dobra stvar. Pošto sam povredila i ruku, ceo moj oporavak, učenje da hodam, bilo je netipično. U isto vreme sam morala da radim više stvari. I dan danas na prvo mesto stavljam oporavak ruke, jer ću ceo život hodati, a za ruku imam još malo vremena. Otvorila sam svoju stranicu na facebooku StrengthGirl, kako bih mogla da pomognem drugima ljudima.
Na početku sam i ja pisala mnogim ljudima koji nose protezu i njihov odgovor mi je mnogo značio. Zato i ja želim da pomognem svima koji mi se jave. Takođe se nalazim na instagramu: bojana_strength_girl"

Nakon oporavka posvetila si se obavezama na fakultetu?

"Moj pravi oporavak kreće kada sam krenula na faks i vratila se "starim" obavezama i kad sam krenula da se socijalizujem. Trenutno sam 3. godina na Falkutetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Studiram programiranje. Trudim se da sve postignem, studije i moje vežbe i za sada dobro ide."

Redovno treniraš? Novina je da se se posvetila i modelingu?

"Da, svaki dan treniram minimum 3 sata. Moram da jačam svoje telo kako bih mogla da nadoknadim "nedostatak" koji imam i da nosim protezu. Dok sam bila u urgetnom, atrofirali su mi svi mišići, tako da mi je trebalo dosta vremena da ih vratim i ojačam. Zato sada svaki dan vežbam i jačam svoje telo. Ove godine sam se oprobala u modelingu i jako mi se sviđa. Nadam se da će u budućnosti i nešto biti sa tim."

U prošlosti si se bavila i plesom, da li planiraš i dalje da se time baviš?

"Tako je. Otkad znam za sebe, volim da plešem. To je jednostavno deo mene. Planiram da se vratim plesu. Ne znam još kada će to biti, ali vreme će mi reći kada budem bila spremna. Iskreno, bolje plešem nego što hodam, jer dok plešem se skroz opustim."

Bojana ti si najveći dokaz da onaj koji je pozitivan i ne odustaje da može ponovo da se rodi?

Sve što radimo ima neku svrhu. Možda je ne vidimo odmah, ali vremenom se ona pokaže. Verujem da sam se "vratila" jer moje vreme nije gotovo, nisam još završila sve što sam naumila. Zato, svako jutro kada se probudim, prvo se nasmejem jer sam zahvalna na svemu. Na porodici koja me voli, prijateljima i životu koji imam. Ceni ono šta imaš, jer sve može da se promeni u sekundi. Zapamti, uvek može gore i ništa nije crno kao što izgleda.