Gruja Petrol

5 pitanja za... Srđana Budimira

Ekskluzivno za posetioce našeg portala intervju sa sjajnim i talentovanim košarkašem iz Banatskog Karađorđeva, Srđanom Budimirom, koji Vam prenosi utiske iz Amerike gde trenutno igra i strudira...

1. Imao si uspešnu karijeru i odličan prosek na fakultetu u Srbiji, šta te je inspirisalo da sve to napustiš i odseliš se u daleku Ameriku?

Proveo sam godinu dana u srednjoj školi u Alabami, žrtvovao se da bih otišao na sto bolji univerzitet, a ipak nakon svega toga sam zbog raznih okolnosti, loših saveta i greške u papirima ostao u Srbiji. Iako sam bio jako uspešan, nisam ispunio svoje ciljeve, i malo je reći da sam bio razočaran. Tokom dve godine koje sam proveo u Srbiji imao sam prosek 9.9, bio uspešan u košarci, stekao mnogo prijatelja. Bilo mi je lepo, ali taj sistem nije izvlačio maksimum iz mene. Znao sam da ako se vratim u Ameriku mogu da igram još bolje i da se obrazujem na boljem univerzitetu. Mislim da me sve to što sam imao čeka u bilo kom trenutku, a ovo gde sam sada je šansa koja se ne propušta i ne dobija dva puta.

2. Opiši nam ukratko tvoj život u proteklih par godina koliko si tamo, u vezi škole, treninga, utakmica?

Igram u drugoj diviziji NCAA lige i studiram elektrotehniku. Moj dan je ispunjen od jutra do mraka. Često putujemo i odsutan sam po nekoliko dana sa predavanja. Sve propušteno moram da nadoknadim, tako da uopšte nije lako. Navikao sam da nemam slobodnog vremena tokom sezone, ali tokom godine imam par kraćih raspusta koje iskoristim da putujem i da se odmorim. Sistem obrazovanja je drugačiji. Nemamo ispite za koje moramo da naučimo celu knjigu, ali zato mora redovno da se radi i uči. Svako leto oko 2 meseca provedem u Srbiji.

3. Kakve su ti trenutno ambicije, da li si ispunio sve svoje cilje koje si postavio pred tobom?

Neke ciljeve sam ispunio, ali naravno da sam postavio nove. Najbitnije je da ne "tapkam u mestu". Iako je košarkaška sezona gotova, već su počele pripreme za sledeću. Sledeća godina će mi biti poslednja godina igranja koledž košarke, jer je dozvoljeno igrati samo 4. godine. Cilj je da konačno osvojim prsten. Ove godine nam je izmakao za malo, iako je sezona bila jako uspešna. Drugi cilj je da dam sto više ispita i održim maksimalan prosek. Sav moj akademski trud biće nagrađen akademskim stipendijama. Amerikanci jako vole volonterske i vannastavne aktivnosti, tako da sam aktivan i na tom polju. Postao sam predsednik jedne studentske organizacije na univerzitetu koja se bavi raznim problemima u društvu poput mentalnog zdravlja. Pored toga sam nominovan da idem na inženjerski seminar u Novi Zeland. Sve ove želim da uradim sto bolje mogu, jer se ovde trud nagrađuje i isplati, i trenutno i na duge staze. Imam još mnogo ciljeva.



4. Moramo spomenuti i tvoje rodno mesto Banatsko Karađorđevo, znamo da si ga letos posećivao i trenirao sa kolegama. Koliko ti u stvari nedostaje porodica i uopšte ova sredina?

Iako je posle ovoliko godina postala navika da ne viđam porodicu i prijatelje, i dalje mi svi jednako nedostaju. Ali kada sam fokusiran na svoje ciljeve, ne razmišljam o tome. Pričam sa prorodicom svaki dan, a sa svojom najboljim prijateljima se čujem par puta nedeljno. Oni često ostaju budni i gledaju utakmice. Nema lepšeg osećaja nego provesti leto u Srbiji, ali je 2 meseca dovoljno. Sredina mi ne nedostaje toliko koliko mi nedostaju ljudi.

5. Pošto si jedan od retkih koji su uspeli u inostranstvu kao sportista sa ovih prostora, koje su tvoje reči mladim sportistima koji žele da krenu tvojim stopama?

Manje YouTube, Instagrama i igrica, a više lopte i knjige. Treba biti hrabar, uporan i samokritičan.