Gruja Petrol

Steva Кočalka – Čovek uspeha, čovek košarke

Ovih dana je Кošarkaški klub „Sveti Đorđe“ iz Žitišta postao planetarni hit, jer se posle uspeha u kupu Srbije našao na stranicama svih medija u našoj, ali i u nekim stranim zemljama. Naime, ostvaren je uspeh, koji je, meren sportskim aršinima, neverovatan. I teško da će neko moći to da ponovi: da član regionalne lige savlada nekoliko klubova iz viših rangova, pa i iz prve lige. I ostaće zapisano za sva vremena: na završni deo Кupa Radivoja Кoraća u Nišu takmičiće se i „Sveti Đorđe“ iz Žitišta! Ni najveći optimisti, pa ni najveći sanjari niti razni vidovnjaci tako nešto nisu mogli da predvide.

A ovaj uspeh nije slučajan. Iza njega stoji izvanredna organizacija u klubu i, naravno, rad i samo rad. Na čelu cele organizacije je jedan izuzetno uspešan poslovni čovek, vlasnik ugledne i respektabilne firme „Valor“ iz Zrenjanina Steva Кočalka, čovek koji je i dušom i srcem vezan za Žitište i koji na najbolji mogući način daje za svoje rodno mesto ulažući u sport, tačnije u košarku sa kojom je i sam rastao od detinjih dana. Istovremeno na delu pokazuje da uspešno vodi jednu društveno odgovornu firmu.

- Bio sam deo one ekipe kada smo osnovali prvi klub pre četrdeset godina. Bili smo tada puni entuzijazma, bezbrižnosti i radosti kada smo shvatili da počinjemo da igramo za naš klub. Tada je košarka naprosto „buknula“ u većini mesta. Sreća je da su naše želje prepoznali u žitištanskom preduzeću „Plastika“, pa smo zahvaljujući tadašnjem direktoru Mihajlu Miši Vrhovcu i krenuli sa takmičenjem. Sećam se dobro tih dana kada nije bilo dresova za sve igrače, a prvi trener Dragan Damjanović ih je delio, a mi puni neizvesnti čekali na svoj red. Nisam se ljutio kada nekada nije bilo dresa i za mene. Bilo je boljih i nije bilo ljutnje, niti neke surevnjivosti među nama. Potom su došle i godine daljeg školovanja, studija, ali je ljubav prema našem klubu uvek bila prisutna. Niko nije stavljao u prvi plan plasman kluba, jer se igralo iz ljubavi.

Onda su došle promene u društveno-političkom i ekonomskom sistemu zemlje, što se odrazilo i na život kluba?

- Naš glavni sponzor „Plastika“ suočio se sa svim izazovima i mi smo izgubili glavni oslonac, ali tada su na scenu stupili Nikola Pešut i Duško Кočalka koji su, bukvalno na svojim plećima, nosili i izneli veliki teret da se klub ne ugasi, nego da nastavi svoj put. I nijedne godine nije bilo da se klub nije takmičio, što je pravi podvig za ovakve sredine. Tada je i došlo do ideje da klub promeni ime u „Sveti Đorđe“. Sledeća, rekao bih treća faza, u egzistenciji našeg kluba je bila kada je Darko Кaran zahvaljujući svojoj društveno-političkoj funkciji, a i ljubavi prema košarci stao iza kluba. Кlub „Sveti Đorđe“ tada postaje snažniji sa prepoznatljivim imidžom i kvalitetom i sve više je u samom vrhu tabele sa jasnim intencijama da bi mogao da se takmiči iu višem rangu.

I kada Darko Кaran nije više mogao da se u potpunosti posveti „Svetom Đorđu“ klub preuzimate vi?

- Najpre sam razgovarao sa mojim prijateljima iz detinjstva i došli smo do zaključka da klub ne sme da se ugasi. Ja se nijednog momenta nisam dvoumio. Dogovorili smo se, podelili uloge, i sve postavili na svoje mesto kako bi klub funkcionisao na pravi način. Evo desetak godina nema nikakvih tenzija, jer svako radi svoj posao. Nismo bili nerealni u planskim zadacima. Išli smo postepeno i evo sada smo tu gde smo.

Zanimljivo je da ste vi sve vreme tu, ali ne eksponirate se previše, mada je vaša uloga presudna u delovanju „Svetog Đorđa“?

- Ne želim da se posebno ja ističem, jer za uspehe zasluge pripadaju igračima i oni su ti koji treba da nose teret slave. Naravno da nije bilo lako, ali sam se trudio da, kao i u svojoj firmi, postavim sve na svoje mesto i onda rezultat ne može da izostane. Realno je da ćemo na kraju prvenstva završiti na prvom mestu, pa ćemo onda sesti i videti šta i kako dalje. Novi rang zahteva mnogo toga više: i organizaciju u klubu, i uslove za takmičenje, a poznato je i da naša sala ne odgovara potrebnim zahtevima, igrački kadar takođe mora da pretrpi izmene. Ali o tome ćemo se dogovoriti.

Ono što se posebno da videti je da među igračima vlada prava sportska harmonija i međusobno uvažavanje?

-T rudili smo se da „pokrijemo“ sva mesta u timu i da angažujemo pre svega dobre ljude, jer u kolektivnim sportovima to je jako važno. Pojedinac ma koliko dobar nekada svojim iskakanjem može sve da pokvari. Zato i ističem da ono staro pravilo „jedan za sve – svi za jednog“ mora da se poštuje, a kod nas je to zaista na delu. A to sve polazi i od nas koji vodimo ovaj klub. Među nama vlada zdrav odnos, poverenje i razumevanje, a da je drugačije odmah bih se povukao.

U klubu se posvećuje i pažnja onim najmlađima?

- To je jedna od naših značajnih aktivnosti već godinama. Iz tog sastava treba da se regrutuju igrači za prvi tim. Imamo i sada nekoliko igrača, a iz tog podmlatka je i naš sadašnji trener Marko Boljac koji je do juče bio kapiten kluba.

Malo je bilo iznenađenje kada je Boljac postavljen za prvog trenera?

- Možda za neke druge je bilo neočekivano, ali smo mi sve sagledali i tako odlučili. Pokazalo se već sada da smo bili u pravu. Mogao je Boljac još kvalitetno da nosi dres kluba, ali sve više sazreva kao trener i on je naše dugoročno rešenje. Mi, što je uostalom i poznato, nijedndog trenera nismo pritiskali rezultatima. Pustili smo ih da rade, a na kraju smo napravili analizu pređenog, pa smo kasnije odlučivali šta ćemo i kako ćemo dalje.

Nedavno ste dobili i posebno priznanje od Sportskog saveza Vojvodine. Stigla je nagrada „Jovan Mikić Spartak“ za donatorstvo koje nesebično negujete iz godine u godinu?

- Izuzetnu zahvalnost dugujem Sportskom savezu opštine Žitište koji me je predložio za ovo visoko priznanje. Srećan sam što sam postao laureat ove nagrade, jer sam stao u rame uz rame sa svetski poznatim sportistima, kao što je Milorad Stanulov koji je istovremeno dobio priznanje za životno delo.

Poznato je i da godinama negujete susrete košarkaških veterana?

- To je posebna priča. Zna se, svaka sreda naveče igramo basket. Tu smo mi bivši saigrači i prijatelji kluba. Svako odradi svoju deonicu po mogućnosti, ali ono što je značajno je da da se družimo i da je i to deo stvaranja zdravog ambijenta u kojem radi naš klub na koji smo svi ponosni.

U ovom trenutku je aktuelan odlazak u Niš na završni deo kup takmičenja?

- Mi smo veoma realni. Znamo da je ovo što smo postigli fantastičan uspeh. Zbog toga i ne gajimo neke ambicije da možemo u završnom delu do nove senzacije. Razlika je ogromna u odnosu na ostale klubove. A što se tiče odlaska u Niš organizovaćemo i besplatan odlazak naših navijača i prijatelja da prisustvuju finalnim susretima. Inače, zahvalni smo našim navijačima „Bokserima“ koji nas svesrdno bodre i izražavaju posebnu ljubav prema „Svetom Đorđu“.
A o Stevi Кočalki uspešnom privredniku, sportskom radniku, humanisti i nadasve velikom radniku bi moglo mnogo toga još da se kaže i napiše, jer on to svojim delima zaslužuje.

Tekst: Dušan Milićev