Gruja Petrol

U okviru poslovno stambene zgrade koja se nalazi u centru Žitišta trenutno je ostao još samo jedan akciji stan od 69m2 na drugom spratu koji iznosi 28.000 evra.

Stan poseduje dnevnu, spavaću sobu, kupatilo, trpezariju, kuhinju, ostavu, vešernicu i terasu.

Zgrada poseduje 3 poslovne jedinice (kafić-sportska kladionica,market mešovite robe Persu,uskoro i piceriju), kao i 8 stambenih jedinica-stanova,ograđeno dvorište sa automatskom LED rasvetom ukupne površine oko 650m2, u okviru kojeg se nalazi privatan parking sa elektro kapijom kapaciteta 8 mesta, roštilj, mini park sa klupama, i uskoro dečije igralište oko 220m2.

Direktna prodaja stanova +381 62 28 10 94

Srećna kupovina!

Write comment (0 Comments)

Ženska pevačka grupa „Vreteno“, koju čine članice KUD-a „Ilija Preradović“ iz Banatskog Karađorđeva i KUD-a „Aleksandrovo“ iz Aleksandrova, redovno učestvuju na festivalima i smotrama pevačkih grupa.

Ove godine u drugačijim uslovima ali sa zapaženim rezultatima.

Na Festivalu tradicijskog pevanja u Subotici a u organizaciji Hrvatskog kulturnog centra „Bunjevačko kolo“, osvojile su specijalno priznanje za interpretaciju.

 

Write comment (0 Comments)

Sa samostalnom građevinskom radnjom „MV Razvoj” iz Kleka i „Vis-Evropa” iz Zrenjanina, Opština Žitište krajem avgusta meseca zaključila je ugovor o sanaciji prilično dotrajalog zdanja Doma kulture u Česteregu.

Po kriterijumu najniže cene, izdejstvovano je da posao sređivanja zgrade Doma kulture u Česteregu, Opština Žitište izvođačima radova plati skoro 19.187.316,00 miliona dinara sa PDV-om.

Da podsetimo predsednik opštine Žitište Mitar Vučurević potpisao je sa državnim sekretarom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Zoranom Kasalovićem ugovor o korišćenju sredstava iz Budžetskog fonda za program lokalne samouprave na osnovu kog je Opštini Žitište opredeljeno 9.5 miliona dinara za sanaciju doma kulture u Česteregu dok se razlika sredstava finansira iz budžeta Opštine Žitište.

Rok za izvođenje ovih radova je 80 radnih dana, a u toku današnjeg dana posetili smo objekat Doma kulture i uverili se u dosadašnje stanje rekonstrukcije.

 

Write comment (0 Comments)

Srpska pravoslavna crkva u Banatskom Dvoru posvećena prepodobnoj mati Paraskevi u narodu poznatijoj kako svetoj Petki proslavila je danas svoju slavu uz veliki broj vernika i sveštenstva.

Liturgiju su služili protonamesnici Karađorđe Trivunović i Kostantin Komatović, zatim protojerej Branko Aleksovski, kao i jereji Borislav Đurić, Branko Marković, Zoran Milinković i Marko Milojević

Kum slave za ovu godinu bio je Đuro Sivčević sa porodicom iz Banatskog Dvora dok se kumstva za sledeću godinu prihvatio Kosta Trivunović takođe iz ovog mesta.

Write comment (0 Comments)

Dve stotine priplodnih junica rase "Limuzin" iz Francuske i Mađarske stigle su na farmu Maljković u Banatskom Karađorđevu. "Limuzin" rasu karakteriše velliki prirast i kako kažu stručnjaci dobre su za tov.

Partneri u ovoj stočarskoj proizvodnji Vladimir Banč i Božo Maljković izrazili su veliku zahvalnost državi i Ministaratvu poljoprivrede što su njihovu zamisao sproveli u delo i najavili proširenje stočarske proizvodnje, kao i nastavak međunarodne saradnje sa gore pomenutim državama.


Write comment (0 Comments)

Gordana Galović ima 18 godina, a poslednjih sedam aktivno se bavi glumom u Amaterskom pozorištu „Jovica Jelić“ iz Banatskog Karađorđeva. Prvu ulogu, i to veštice, dobila je još kao učenica osnovne škole u predstavi „Ženidba kralja Vukašina“.

U pozorišnom komadu „Klinč“, koji je nedavno doživeo premijeru, igra glavnu ulogu, ulogu Devojke, i praktično nosi celu predstavu, u kojoj od ukupnog teksta ona izgovara više od polovine. Na ovogodišnjem festivalu amaterskih pozorišta FEDRAS, Gordana je za ulogu Devojke dobila nagradu publike.

Njena koleginica iz ansambla Anastazija Glumac je, jednoglasnom odlukom stručnog žirija, dobila nagradu za najbolju žensku epizodnu ulogu u predstavi „Klinč“.

– Angažman u pozorištu je nešto najlepše što mi se dogodilo u životu. Istina, imam samo 18 godina i sigurno je da će biti još lepih godina u mom životu, ali prethodni period ću pamtiti po pozorištu – priča Gordana Galović.

Pozorište kao druga kuća

Amatersko pozorište „Jovica Jelić“ centralno je mesto društvenog života Banatskog Karađorđeva.

 – Pozorište i ljudi u njemu, a pre svih naš reditelj Milan Martinović, meni su kao druga porodica. Tu se sastajemo, tu se družimo, ali i naporno radimo, kao u pravom pozorištu. Svaku predstavu dugo pripremamo, počinjemo sa čitalačkim probama, pa onda polako „ustajemo“ i tako sve do premijere. Na premijeri je jako lepo. Naši meštani nas podržavaju i jedva čekaju nešto novo. Lepa su i putovanja i gostovanja. Meni je u pozorištu divno – ističe Gordana.

Ona se po završetku srednje škole zaposlila, ali plan joj je da dogodine upiše Višu zdravstvenu školu, smer kozmetičar.

– Želim da završim ovu školu, ali planiram da se vratim u svoje selo. Život u selu je lep, miran, svi se poznajemo i meni to odgovara – ističe naša mlada sagovornica.

Izvor www.zrenjaninski.com

 

Write comment (0 Comments)

U skladu sa okolnostima izazvanim virusom Covid-19, juče je u Žitištu predstavljen video zapis o ženskom aktivizmu, kojim je na simboličan način obeležen Međunarodni dan seoskih žena.

Zbog ograničenog broj prisutnih, prezentacija je urađena za samo neke od žena preduzetnica koje su dobitnice sredstava u cilju ekonomskog osnaživanja žena sa sela.

U proteklom periodu sa više od 11 milona dinara iz budžeta opštine Žitište unapređeno je preko 70 projekata.

Sve prisutne su pozdravili načelnica Srednjobanatskog upravnog okruga Snežana Vučurević i pomoćnica opštine Žitište Jelena Travar Miljević, dok su prisutni bili i predsednik opštine Žitište Mitar Vučurević sa saradnicima kao i žene Ženske odborničke grupe grada Zrenjanina.

 

 

 

Write comment (0 Comments)

Često čujemo da su granice onamo gde ih sami postavimo, a praksa pokazuje se da su upravo prva profesionalna iskustva ono što obeleži ceo karijerni put.

Milana Bečejac, je uspešna programerka koje živi i radi u Srbiji. Sa uspehom od preko 9.60 na osnovnim studijama i kao dobitnica raznih stipendija gradila je svoj put korak po korak.

Uz stipendiju kompanije Levi9, koja pored finansijske podrške tokom poslednje godine studija obuhvata i prvo zaposlenje, tranzicija iz akademskog u tržišno okruženje prošla je lagano. Kako je stipendiju primala školske 2018/19, a završila se i prva godina rada, iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa Milanom i prenesemo njenu uspešnu priču.

S početka, postavili smo ono čuveno pitanje “Šta si htela da budeš kad porasteš?”.
„Kad sam bila mala želela sam da postanem astronaut. Ako znate da je Levi9 ime komete koja je pre 20ak godina udarila u Jupiter i zauvek promenila svemir – može se donekle videti povezanost, zar ne?” kaže sa osmehom Milana.

Podrška tokom studija je mnogo više od novca...
Kao jedna od najboljih studentkinja u svojoj generaciji, Milana, je dobitnica stipendije kompanije Levi9 koja pored finansijske podrške omogućava i prvo zaposlenje.
„Pored finansijskog dela, koji je studentima svakako bitan, stipendiranje mi je dalo dodatnu motivaciju da i osnovne i master studije završim u roku. Na masteru sam se odlučila za razmenu studenata u Italiji, a od kompanije sam dobila podršku i motivaciju za ovo usavršavanje, što mi je puno značilo.” kaže Milana. 

Opširnije na www.originalmagazin.com.

Write comment (1 Comment)

Ljubomir Ljubo Ćuk iz Banatskog Karađorđeva više od četiri decenije bavi se uzgojem kunića rase sivi Belgijski orijaš koja mu je davnih dana donela titulu evropskog šampiona i mnogo raznih titula u staroj Jugoslaviji, a koja bi u skorije vreme mogla biti i ponovljena.

Ljubomir u svoj stadu ima 50 kunića i kako kaže već se formira novo matično jato. Kuniće izlaže na raznim izložbama a kako kaže i prodaje u razne zemlje okruženja u Bugarsku, Makedoniju Rumuniju, Austriju, Mađarsku...

Savetuje početnicima koji žele da se bave ovim poslom da krenu da uče od poznatih odgajivača jer je jako bitna zaštita i vakcinacija jer razne bolesti su moguće koje odgajivače odvikavaju od tog hobija a bitna je i sama genetika, smeštaj, brižnost, svakodnevna vizita....

Ljubomiru želimo da i dalje neguje ljubav prema ovim divnim životinjama i da poduči nove generacije koje žele da se bave ovim divnim hobijem.

Write comment (0 Comments)

Na teritoriji srednjeg Banata ima 40.045 penzionera, a prosečna penzija u julu iznosila je 28.586 dinara, objavio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. 

Najviše penzionera ima u kategoriji zaposlenih – 35.302, a prosečna penzija u ovoj kategoriji je 29.859 dinara. Po brojnosti slede poljoprivredni penzioneri, kojih je 2779. Prosečna penzija u ovoj kategoriji je više nego duplo manja i iznosi 13.548 dinara. 

Najveće prosečne penzije iz kategorije zaposlenih imaju Zrenjaninci – 31.266 dinara. Slede ih Sečanjci (27.090 dinara), Novobečejci sa prosečnom penzijom od 26.716 dinara, Novocrnjani sa 25.768 dinara dok penzioneri iz naše opštine imaju 25.349 dinara.

Najveću prosečnu poljoprivrednu penziju imaju Novobečejci – 15.145 dinara, a najmanju opet penzioneri opštine Žitište – 11 805 dinara.

Write comment (1 Comment)

U subotu 24. oktobra u velikoj sali Doma kulture u Žitištu kulturno umetničko društvo "2.Oktobar" održao je Godišnji koncert. Dvoiposatno druženje je počelo minutom ćutanja u znak odavanje pošte nekadašnjim članovima ovog društva: koreografu Milanu Mići Sučeviću i članovima Dragani Zorić, Milkici Čanković i Vladimiru Grbiću.

Veliki broj novih ali i starih koreografija (ukupno 13) prikazali su članovi jednog od najstarijih društava sa ovih prostora. Na video bimu prikazani su detalji iz bogate istorije žitištanskog folklora, gostovanja u zemlji i inostranstvu, druženja...

Na kraju programa predsedniku 2. oktobra Mani Dubajiću uručena je zahvalnica za dugogodišnji rad i uspešno vođenje ovog kolektiva, zahvalnicu je dobila i Mirjana Bošnjak koja duži niz godina šije i popravlja nošnje, zahvalnicu je dobio i novi koreograf kud-a Ivan Stefanović.

Čestitamo žitištanskim folklorašima na uspešno održanom koncertu kao i svim gostima koji su pokazali odgovornost i tokom celog koncerta poštovali mere zaštite od virusa.

Write comment (0 Comments)

Radovi na rekonstrukciji vodovodne mreže u Međi su započeti u proteklim danima, pa se u roku od 90 dana očekuje da se u zemlju polože sve cevi i da se samim tim poboljša vodosnabdevanje.

Vrednost ovih radova iznosi 15.419.674,00 dinara dok je ugovor potpisan sa izvođačem "Bulevar Coop". Veći iznos ovih sredstava, 10.279.772,00 dinara, obezbeđena su od strane Pokrajinskog sekreterijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dok se preostali iznos finansira iz budžeta Opštine Žitište.

Write comment (0 Comments)

CLASSEN 023 vrši prodaju i ugradnju laminata sa širokim izborom dezena, podnih obloga i prateće opreme, uz to firma poseduje garnišne, stiropor, lajsne, vrata, ukrasni stiropor i još mnogo toga…

Na teritoriji naše opštine firma Classen 023 posluje već dve godine, sa više od 200 uspešno završenih i opremljenih objekata i mnogo zadovoljnih kupaca.

U asortimanu poseduju laminate 1A i 1B klase, a cene zavise od klase, dezena, proizvođača, debljine (6,7,8,10,12,14mm) a takođe vrše profesionalnu ugradnju brzo i povoljno.

Cene: 1B od 350-600 rsd | 1A od 600-1200 rsd m2.

- Žitište, Cara Dušana br. 25.

- Aradac, Đure Jakšića br. 30.

Kontakt telefon: 069/133-84-74

Write comment (0 Comments)

Van Drunen Farms Evropa d.o.o. raspisuje konkurs za:
 
RADNIKE U PROIZVODNJI
 
Opis posla:
Tražimo više izvršilaca za rad u proizvodnom pogonu kompanije: rad na pakovanju, u hladnjači, laser-sorteru, komorama za sušenje.
 
Obrazovanje: Ne postoje specifični zahtevi.
 
Radno iskustvo: Nije potrebno radno iskustvo. Obuka je obezbeđena u kompaniji.
 
Mesto obavljanja posla: Banatsko Karađorđevo.
 
Opis kompanije:
 
Kompanija Van Drunen Farms Evropa d.o.o. bavi se preradom voća i povrća, tehnologijom liofilizacije. Kao kompanija koja raste, uvek tražimo pozitivne i proaktivne zaposlene da nam se pridruže. Dođite da rastete sa nama!
 
Ukoliko imate želju da konkurišete za posao u našoj kompaniji, pošaljite Vašu biografiju na:
 
Njegoševa bb, 23216 Banatsko Karađorđevo
 
 
Ukoliko imate neko pitanje možete pozvati na broj telefona 023 315 51 11
 
Rok za prijavu je: 01.11.2020.
Write comment (2 Comments)

Mirjana Varićak iz Banatskog Karađorđeva bavi se organskom proizvodnjom voća, pretežno višnjom, gde je zbog toga od Opštine Žitište dobila podsticajna sredstva.

"Od količine na mom imanju ima oko 60 stabala, ali sa tendencijom porasta zasada. Zahvaljujem se opštini Žitište na podsticajnim sredstvima koje sam upotrebila za mašine za preradu višnje, pre svega mašine za otkoštavanje višnje." - istakla je Mirjana.

Mirjana započinje veću proizvodnju i preradu voća kao i proširenje same palete proizvoda... Više na prilogu RTV Santos:

Write comment (0 Comments)

Žitištani koji vole lepe, neobične i korisne stvari imaju sreću da u njihovom mestu živi Milan Dakić, poznatiji po nadimku Bebi. On nije običan stolar, već umetnik čija su dela često kombinacija tog zanata i slikarstva.
– Od malih nogu zanima me pravljenje raznih stvari od drveta. U životu sam radio različite poslove – od prodaje knjiga po celoj bivšoj Jugoslaviji pa do gletovanja u Beogradu. Sada sam svoj gazda, određujem šta ću i koliko da radim – kaže Dakić.

Sve je krenulo od hobija koji je naš sagovornik pretvorio u posao. Stanovnici Žitišta i okolnih mesta veoma se interesuju za njegovih ruku dela. Imao je i ponude za serijsku proizvodnju, ali Bebi smatra da to uništava autentičnost i umetničku notu posla kojim se bavi.

- Drago mi je kada se neko interesuje za moj rad, ali za sada ne želim da ovaj posao podignem na viši nivo. Radim sam, te je i zato nemoguća serijska proizvodnja bilo kog predmeta. Ako napravim tri ista stola, četvrti neću ma koliko kupac insistirao. Jednostavno, ne želim da se ukalupim – ističe ovaj Žitištanin.

Najinteresantniji komad koji je napravio jeste nosiljka za pivo sa slikom po želji. Ona privlači poglede kupaca jednako kao i piće koje se u njoj nosi. Dakić neretko izrađuje i dečje stolove koje ukrašava interesantnom štampom, kao i podmetače za čaše, ramove I slike kojima uvek daje originalan pečat. Izvor: List Zrenjanin

Write comment (2 Comments)

Danas je u Žitištu održana redovna akcija dobrovoljnog davalaštva krvi u organizaciji Crvenog krsta Žitište i realizaciji Zavoda za trasfuziju krvi Vojvodine iz Novog sada.

Uprkos lošem vremenu i skučenom prostoru u dnevnom boravku penzionera, odziv davalaca je bio veoma zadovoljavajući.

Odazvalo se 33 dobrovoljnih davalaca od kojih je punktirano 29. Uz poštovanje svih propisanih protivepidemijskih mera, davaoci su imali dovoljno strpljenja da sačekaju svoj red i daju krv.

"Ono što nas kao organizatore posebno ohrabruje je podatak da se akcijama sve više odazivaju mladi, neki su višestruki davaoci, a neki prvi put daju krv. Hvala svim davaocima koji su se potrudili da izdvoje malo svog vremena i tako spase nečiji život." Vaš Crveni krst Žitište

Write comment (0 Comments)

Danas, 22. oktobra 2020. godine, Osnovna škola u Srpskom itebeju, poštujući sve preporučene epidemiološke mere, a u organizaciji Učeničkog parlamenta, održan je Humanitarni vašar za Lanu Jovanović.

Ispred škole se zahvaljuju svima koji su svojim trudom, zalaganjem i kupovinom proizvoda na vašaru pomogli da se prikupi i uplati na račun Humanitarne fondacije – Budi Human 96.100,00 dinara.

Sve pohvale učenicima ove škole za ideju, motivaciju i organizaciju ovog humanitarnog događaja!

Write comment (0 Comments)

Iako smo u vremenu korone, ljubav ne može da čeka, kao dokaz tome možete videti predivne fotografije naših mladih sugrađana Mišel i Branislava Golića koji su ovaj jedan od najvažnijih trenutaka obeležili u Restoranu MS u Srpskom Itebeju uz naravno poštovanje mera i u skladu sa trenutnom situacijom.

Mladenci su iz Česterega a život planiraju da nastave u Švajcarskoj a mi im želimo ovom prilikom sve najbolje i da nastavak života provedu u sreći i ljubavi.

Foto: Privatna arhiva.

Write comment (0 Comments)

Ukoliko tražite mesto gde možete dobro da se osećate i pojedete dobru picu iz peći na drva svratite do Pallavolo picerije ili poručite picu na vašu kućnu adresu.

U ovoj piceriji akcenat je na kvalitetu pice i brzoj dostavi. Pored pice, u ponudi naći će se slane i slatke palačinke kao i sendviči iz pica peći.

Otvaranje je predviđeno do kraja novembra, a dostava će se vršiti na teritoriji opštine Žitište (Torak, Ravni Topolovac, Čestereg, Banatski Dvor, Banatsko Karađorđevo), kao i za naselje Klek.

Potrebni radnici:

Konobar - sa iskustvom ili bez.

Dostavljač - prednost osobe koje poseduje sopstveno vozilo na plin, plaćamo nadoknadu za korišćenje sopstvenog vozila.

Možete se javiti na sledeći kontakt telefon: 062/28-10-94

Zapratite instagram profil pallavolo_pizzeria

Write comment (0 Comments)

Iako dugo nismo prolazili kroz Čestereg, selo u opštini Žitište, imali smo sreće da ga nedavno zateknemo u izdanju u kakvom ga najradije pamtimo – punom ljudi i gustih krošnji koje još nisu ogolele pod pritiskom jeseni.

Cunjajući kroz te još uvek zelene tunele, prvi put smo, zapravo, ošacovali celo mesto, zapazili interesantne stare građevine, ali i napuštene parcele na kojima priroda tek u tragovima ostavlja obrise ljudskih života koji su tuda nekad vodili glavnu reč.

– Međutim, u poslednjih pet godina mogu da kažem da je selo malo živnulo – uverava nas predsednik Saveta mesne zajednice Čestereg Zoran Vukelić. – Istina, odliv stanovništva nam je kao u čitavoj zemlji i mi ne možemo na to da utičemo, ali ne znam da je iko baš iz Srbije otišao. A i narod je ovde dosta povezan, čak i kad odu negde, traže jedni druge.

A upravo oni koji su odlučili da ostave Čestereg za sobom i odu u neki veći grad, glavni su „krivci” što to selo donekle izgleda napušteno i tužno jer ne vode računa o kućama, placevima, grobnim mestima...

Radili smo ono što su nam građani govorili da im treba, ali treba tu mnogo više, što kaže jedan moj drugar – treba i bazen i pista za avione (predsednik Saveta MZ Čestereg Zoran Vukelić)

– Imamo dosta placeva na kojima su srušene kuće, a naslednici su po većim gradovima i nisu tu, tako da nam je jedan od većih problema održavanje tih površina jer Opština ne može da dozvoli da tu, recimo, bude leglo zmija, ali, s druge strane, to su ipak privatni placevi – ukazuje Vukelić, i dodaje da se kuće mogu kupiti i za 2.000 evra, dok je lanac zemlje 5.000 evra. – Onda se mi dovijamo kroz razne akcije, da bismo to nekako održavali. Nemam ništa protiv toga što ljudi žive po drugim mestima, ali bar da ćute, da nam se ne žale da su grobna mesta zapuštena i slično. Sahranili su svoje babe, dede, roditelje, okrenuli se i otišli, a ostavili ovim ljudima ovde na teret da rešavaju takve stvari. Mi se borimo da sve izgleda kako treba, ali izgleda da smo mi narod koji se dovede pameti samo kad nas klepaju po džepu.

Česterežani, njih oko 1.200,  bave se poljoprivredom, mahom ratarstvom, uzgajajući kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i detelinu, ili rade u firmama u samom mestu ili u opštini

Ipak, s druge strane, ne može se reći da se u Čestereg ne ulaže jer su proteklih godina odradili nekoliko stvari koje su važne za meštane, poput izmeštanja i natkrivanja pijace, izgradnje trgića u centru, izgradili su salu za ispraćaje, a rekonstruišu i Dom kulture.

– Radili smo ono što su nam građani govorili da im treba, ali treba tu mnogo više, što kaže jedan moj drugar – treba i bazen i pista za avione – kaže naš sagovornik, i pojašnjava da treba još dosta ulagati. – Nadamo se da ćemo ove godine da odradimo projekat za još jedan bunar jer imamo već dva, ali je ovaj stari crk’o, a ovaj drugi isto više nije mlad, pa da ne bismo došli u problem. Tako da, ove godine bismo da izradimo projekat, a sledeće da izgradimo taj bunar i mi smo neki naš plan ostvarili. Takođe, sledeće godine je izbor za Savet mesne zajednice, a ima ovde kvalitetnih momaka i devojaka i mislim da im treba dati priliku, možda oni vide potrebu za nečim što ja ne vidim. Uvek cenim mlade ljude i kažem da treba da uče od starijih, ali im treba i dati šansu.

Proteklih godina odradili su nekoliko stvari koje su važne za meštane, poput izmeštanja i natkrivanja pijace, izgradnje trgića u centru, izgradili su salu za ispraćaje, a rekonstruišu i Dom kulture. U planu je i treći bunar

Međutim, dok Česterežani, njih oko 1.200, ne dođu do sudnjeg dana ili ne odluče da živi napuste svoje selo, bave se poljoprivredom, mahom ratarstvom, uzgajajući kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i detelinu, ili rade u firmama u samom mestu ili u opštini. A u slobodno vreme, tu su Fudbalski klub „Napredak”, Udruženje žena „Mladost”, КUD „Petar Кočić”...


Sad neće da rade ni da im platiš

Zatekavši jednog Česterežanina koji ispred kuće priprema teren za betoniranje prilaza da mu, kaže u šali, zet ne bi išao po blatu, iskoristili smo priliku da se izdivanimo s njim i njegovim komšijom još iz detinjstva.

– Mi smo ovde domaći jer neki su rođeni ovde, a neki malo dalje – pojašnjavaju nam dva naočita momka na domaku šezdesetih godina, uporno krijući svoje identitete. – Evo ovako: ja sam Đorđe, a on je Mitrović. Mene fotografišite i uzmite moje ime, a njegovo prezime. Znate kako, nekad je bilo drukčije, stariji narod je drukčije živio, drukčije se poštovalo, sad se sve to izokrenulo. Ceo život se iz korena promenio. Vidite, ovo radim sam, a pre, ne moraš nikoga zvati, dođu sami da pomognu, a sad zoveš da platiš, neće čak ni to... Nekad su bila tri nivoa, donji stalež, srednji i oni koji imaju. Sad nema tog srednjeg staleža, il’ imaš il’ nemaš. Onda smo bili složniji, sad ne smeš da okreneš leđa, odma’ pljuje po tebi, a domalopre smo zajedno stajali.

Izvor: www.dnevnik.rs

Write comment (1 Comment)

Strana 1 od 62