Udruženje za bezbednost i zdravlje na radu Opštine Žitište organizovalo je u petak, 29. novembra u Žitištu Okrugli sto na temu gradilišta i obaveza poslodavaca i radnika koji izvode radove na visini, uz predstavljanje i pravilnu upotrebu zaštitne opreme za rad na visini.

Predavači, Milan Petković, Šef odseka Inspekcije rada iz Zrenjanina, Voja Tauš, mašinski inženjer i Predrag Karapandžić, profesor narodne odbrane upoznali su prisutne sa aktuelnim temama iz ove oblasti, koje su obuhvatile analizu povreda na radu u ovoj i prethodnoj godini u Republici Srbiji, kao i u srednjobanatskim opštinama, primere dobre prakse u pojedinim zemljama Evropske Unije, sa posebnim osvrtom na zakonodavstvo i praktična rešenja u Norveškoj, a predstavljene su i različite vrste i karakteristike opreme za rad na visini.

Petar Stanić, Predsednik udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Opštine Žitište, zahvalio se prisutnim predavačima na učešću i gostima okruglog stola na interesovanju za gore navedene teme i najavio nastavak tematike i sledećeg četvrtka kada će u Žitištu biti organizovan tradicionalni stručni skup „Nedelja bezbednosti i zdravlja na radu“ koji takođe organizuje ovo udruženje.

Nacionalna služba za zapošljavanje svake godine organizuje razne obuke za prekvalifikaciju za zanimanja koja su deficitarna na tržištu rada. U Zrenjaninu je trenutno u toku obuka za kozmetičare gde su sa još tri polaznice i naše sugrađanke Nevenka Bašić iz Česterega i Dragana Đurđević iz Žitišta. 

Obuku polaznicama drži kozmetičar Nina Đurić, vlasnik kozmetičkog salona Koko 023, koji posluje u okviru jednog drugog salona u Zrenjaninu.

“U program obuke za kozmetičare sam se uključila tako što sam kontaktrirala sa Zoricom iz Narodnog univerziteta iz Niša koja mi je dala predlog da otpočnemo ovu školu. Odlučila sam se zato što sam ja u jednom trenutku bila nezaposleno lice. U pitanju su žene i ja sam i sama žena, a u današnje vreme nama ženama nije baš lako da radimo i budemo domaćice i da sve postignemo. Mislim da će one na ovaj način, po završetku obuke moći samostalno da rade. Obuka traje četiri meseca. Polaznice će u tom vremenu naučiti da rade pedikir, manikir, depilaciju, tretmane lice, farbanje obrva…”, kaže Nina Đurić, vlasnik kozmetičkog salona Koko 023.

“Na evidenciji Nacionalne službe sam bila nekoliko godina. Završila sam gimnaziju. Uvek sam čekala da me pozovu za neki posao. Kada sam načula za obuku za kozmetičara, prijavila sam se i kada su me pozvali, naravno da sam bila prijatno iznenađena. Obradovala sam se. Meni je ovo oduvek bila želja. Sada sam se i pronašla tu i baš mi je lepo. I nekako vidim sebe u ovm poslu u budućnosti. Najteži su tretmani, jer su mnogo zahtevni. Najviše mi se dopala masaža lica, uživam u tome. Baš sam se iznenadila na obuci. Nisam toliko toga očekivala. Dosta je obimnije nego što sam ja to nekako videla. Veliku podršku sada imam od prijatelja i porodice i to je najvažnije”, objašnjava Dragana Đurđević iz Žitišta.

Priliku da stekne novo znanje dobila je i Nevenka Bašić iz Česterega.

“Ja sam dugo godina radila. Imam oko 30 godina radnog staža. 2016. sam ostala bez posla, radila sam u Agroživu. Pružila mi se prilika da dođem ovde na obuku. Kozmetiku volim još iz osnovne škole i baš mi je bilo drago kada su odabrali mene. Obuka je ispunila sva moja očekivanja, čak i više od toga. Mnogo toga sam naučila što nisam znala. Svi moji prijatelji i rođaci i bliski ljudi su me podržali. Vežbam na svojim drugaricama i kažu da sam dosta napredovala u odnosu na početak. Najčešće traže da im radim masažu lica”, kaže Nevenka Bašić iz Česterega.

Izvor: ilovezrenjanin.com

Velika humanitarna akcija PerSu marketa, pod nazivom Topli dinar, za obezbeđivanje ogreva za 100 najugroženijih porodica u Vojvodini, održana je i ove godine. Tokom meseca oktobra, od svakog ostvarenog računa PerSu marketi izdvajali su po 1 dinar, da bi se od sakupljenog novca kupio ogrev u vrednosti od preko milion i po dinara i dostavio porodicama pre zime.

„Veoma smo zadovoljni rezultatima akcije. Uspeli smo i ove godine da sakupimo novac i da ponovo obezbedimo ogrev za 100 socijalno ugroženih porodica, u blizu 80 naseljenih mesta u Vojvodini. Sve su to mesta u kojima poslujemo godinama i ovo je naš način da dodatno doprinesemo njihovom boljitku, kroz direktnu pomoć onima kojima je to najpotrebnije. Posebnu zahvalnost dugujemo našim kupcima, bez kojih sve to ne bi bilo moguće“ - poručuju iz PerSu marketa.

Cilj akcije je da se pomogne i dodatno doprinese zajednici, kroz usmerenu i transparentnu pomoć najugroženijima, a u sve to uključili su se i prijatelji akcije, kompanije Imlek, Pepsi, Štark, Moravka, Aleksandrija i Victoria oil, koje su podržale akciju i istakle važnost brige o potrošačima.

Kroz akciju „Topli dinar“, zaključno sa 2019. godinom, ogrev je dobilo 500 socijalno ugroženih porodica širom Vojvodine. Celokupnoj organizaciji veliku pomoć pružili su i Centri za socijalni rad iz svih opština, koji su dostavili spiskove najugroženijih mnogočlanih porodica. Na taj način, povezali su se trgovci, proizvođači, potrošači i centri za socijalni rad, kako bi zajedničkim snagama doprineli da ove zime svima bude toplo.

Radio-televizija Srbije emituje serijal "Građanin", koji je posvećen životu nacionalnih manjina u Srbiji.

Ovom prilikom posećena je jedna od najstarijih škola u Vojvodini OŠ "Miloš Crnjanski" u Srpskom Itebeju i renovirani Dom kulture u Novom Itebeju.

U emisiji govorili su deca i nastavnici škole u Srpskom Itebeju i Jožef Kerekeš, predsednik Saveta Mesne zajednice Novi Itebej.

Emisiju pogledajte na linku RTS Građanin

I ove školske godine u svim osnovnim školama na teritoriji opštine Žitište, za učenike nižih razreda i predškolske ustanove, Udruženje građana "Radionica snova" iz Novog Bečeja priredilo je predstavu "Ducka ovde nešto smrducka".

Izvođenje ove predstave organizovala je Turistička organizacija opštine Žitište a mališani su je sa oduševljenjem odgledali i prihvatili.

Кompanija „Linglong“ održaće promociju u sali Кulturnog centra u Zrenjaninu  27. novembra 2019.godine, sa početkom u 11.00 časova.

Nezaposleni će nakon promocije moći da apliciraju za posao u ovoj kompaniji.
 
Za uput na promociju i detaljnije informacije možete dobiti u ispostavi Nacionalne službe za zapošljavanje Žitište, kod svog savetnika, ili na broj telefona 023/3821-044. 

Foto: Grad Zrenjanin

Žensku pevačku grupu „Vreteno“ čine devojke iz Banatskog Кarađorđeva i Aleksandrova, uzrasta od 13 do 17 godina. One su i članice КUD-ova „Ilija Preradović“ iz Banatskog Кarađorđeva i „Aleksandrovo“ iz Aleksandrova.

Grupa „Vreteno“ radi pod rukovodstvom Jelene Milenković, i mentora Igora Popova, predsednika ADZNM „Gusle“ iz Кikinde. Vredno rade nepune dve godine, a već su postigle zapažene uspehe na takmičarskim i revijalnim nastupima u zemlji i inostranstvu. Nastupale su u Plandištu na festivalu „Кrajiški biseri“ gde su ostavile odličan utisak na članove žirija i publiku.

Na Festivalu tradiconalnog pevanja u Subotici su osvojile drugu nagradu u kategoriji mladih izvođača. Ponosne su na ovo priznanje, jer su u žiriju bili eminentni stručnjaci iz etnologije, izvornog pevanja i folklora: Ivica Ivanković, etnolog, etnograf i profesor poljskog jezika i književnosti, dr. Кristina Planjanin Simić, profesor etnomuzikologije i Tamara Štricki-Seg, etnomuzikolog.

Grupa „Vreteno“ prošlog vikenda je imala dva nastupa: na Humanitarnom koncertu za Ognjena u Aleksandrovu, i u Zrenjaninu, na Svetoarhangelskoj akademiji u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“, u organizaciji Društva Srpsko-Ruskog bratstva Sveti Evgenije Robionov.

Šesta po redu "Kuglofijada" u organizaciji udruženja žena "Livađanke", a pod stručnim vođstvom predsednice pomenutog udruženja Ljupke Miškov, održana je večeras u Aleksandrovu.

Oko 40 kuglofa, što slanih, što slatkih, našlo se ispred tročlanog žirija, koji je imao za zadatak da izabere onaj najbolji u kategoriji slatkih i slanih kao i najkuglof.

Dok je sa jedne strane žiri bio na "slatkim i slanim mukama", sa druge strane više od 200 gostiju uživalo je u dobroj muzici i zabavi.

Ovom prilikom tu su se našli gosti iz Rumunije, Mađarske, Nemačke, Hrvatske, veliki broj predstavnika udruženja iz Vojvodine, kao i čelni ljudi Opštine Nova Crnja, na čelu sa predsednikom Vladimirom Brakusom, koji je ovom prilikom istakao da je ova manifestacija od velikog značaja kako za samo Aleksandrovo, tako i za celu Opštinu, pa i šire.

U kategoriji slatkih kuglofa prvo mesto je pripalo udruženju žena "Vredne ruke" iz Srpskog Itebeja, titulu najboljeg slanog kuglofa ponelo je udruženje žena "Mladost" iz Česterega, najbolji dečiji kuglof napravila je Anđelija Ninković iz Aleksandrova, nagrada za najlepše dekorisan otišla je u Rusko selo u ruke Jovanke Glušac, dok je specijalna nagrada za naj kuglof pripala Jasmini Ivanišević iz Hanovera.

Druženje uz muziku i pesmu nastavljeno je do kasnih večernjih sati, na opšte zadovoljstvo kako domaćina, tako i gostiju.

Izvor: RTV Santos

I ove godine Komisija za rodnu ravnopravnost SO Žitište značajno je skrenula pažnju na važnost borbe protiv nasilja nad ženama obeležavanjem kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“.

Članice Komisije okupile su u toku današnjeg dana predstavnike javnih ustanova, zainteresovane građanke i građane u Domu kulture u Žitištu i zajedno sa učenicima osnovne škole „Sveti Sava“ koji su napravili plakate sa ohrabrujućim porukama, položile narandžaste ruže u znak sećanja na žene koje su do današnjeg dana izgubile život u partnerskom nasilju u Srbiji.

Zvanična boja kampanje je narandžasta, kao simbol svetle i optimistične budućnosti oslobođene od nasilja nad ženama i devojčicama. Kao deo ove inicijative znamenitosti u gradovima širom sveta su osvetljene narandžastom bojom, kako bi se skrenula pažnja na ovo važno pitanje. Tim povodom, i Dom kulture u Žitištu biće osvetljen narandžastom bojom.

U toku ove kampanje članice komisije za rodnu ravnopravnost i funkcionerke iz opštine Žitište razgovaraće sa sugrađankama i sugrađanima i promovisati nenasilje i netoleranciju prema svim oblicima rodno zasnovanog nasilja kao i ohrabrivati i aktivirati građane i građanke da se aktivno uključe u zaštitu žena od nasilja, odnosno u borbu protiv ove negativne pojave u društvu.

U Kulturnom centru Zrenjanina u sklopu programa obeležavanja godišnjice oslobođenja u Prvom svetskom ratu u subotu, 16. novembra u 19 časova biće otvorena nova slikarska celina, izložba Marka Pantelića „Naiva na staklu“.

„Marka Pantelića je iznedrila banatska ravnica 1955. godine. Oni koji ravnicu posmatraju sa strane i geometrijski kažu da je monotona, ali za Marka Pantelića ona je veoma inspirativna. Autor vidi šta ona nosi u sebi i putem svojih slika nudi drugima ono što ga oduševljava u njoj. Svoje vizije pretvara u slike na staklu i svakim potezom kičice bliži je večnosti. Autor je svoju sudbinu vezao za Banatsko Višnjićevo gde se nadahnjuje stvaralačkim idejama.

Prepoznatljivi likovi u prepoznatljivim situacijama čine slike prepoznatljivim, jer su na njima date sve karakteristike sredine u kojoj samouki umetnik bitiše. Potrebno je mnogo ljubavi, strpljenja i upornosti da bi se realizovale pojedine ideje slikara na staklu primenom tehnike Hlebinske škole…“ – navodi u svom osvrtu na autorov rad Hadži Borislav Novaković.

– Marko Pantelić je do sada izlagao na više samostalnih i zajedničkih izložbi i svaki put je njegovo slikarstvo ostavljalo snažan utisak na posmatrače (posetioce). Autor je zaljubljenik u ljude kao „predmete“ svog umetničkog rada čije ponašanje uočava sa lakoćom koje spretno prenosi na svoje slike…

Milica Knežević ima 26 godina i studentkinja je Softverskog inženjerstva. Do 2009. godine njen život je bio kao i život bilo kog prosečnog tinejdžera, to su bila takmičenja, izlasci, druženja, odbojka.

Do sada je Milica mnogo puta ispričala svoju priču, ali kroz projekat "Još uvek vozim" ona se bori da ljudi ne zaborave da je bezbednost najvažniji deo saobraćaja i da jedan delić sekunde može u potpunosti promeniti život.

Dočekajte Novu 2020. godinu u svečanoj sali MS Restorana, uz bogat praznični meni i domaće piće u neograničenoj količini.

Za dobro raspoloženje je zadužen Kastrol Band koji ima širok repertoar kako narodne tako i zabavne muzike.

Da bi ugođaj bio još lepši sve ovo za 40 evra po osobi uz vrhunsku uslugu koju će Vam pružiti ljubazno osoblje.

Informacije i Rezervacije na broj 062 80 70 120

U jezgru Banata na periferiji opštine Žitište dvadesetih godina prošlog veka poniklo je Banatsko Karađorđevo. Ovo selo svojom kratkom istorijom spada u red najmlađih naselja u Srbiji.

Na nekadašnjoj ledini 1921 godine na imanju mađarskog grofa Andrije Čekonjića postavljeni su njegovi temelji. Najvećim delom to su bili solunski dobrovoljci poreklom iz Like, Bosne, Boke Kotorske, Hercegovine i Banata.

Sam naziv naselja čuva secanje na istaknute nosioce Karađorđeve zvezde...

Zanimljiv razgovor vodili smo sa našim sugrađaninom Ognjenom čiji “trnovit” put kao putokaz mladima želimo da predstavimo u narednom tekstu.

Za početak nam kaži Ognjene kako je teklo tvoje školovanje i kako si nakon srednje škole odlučio da odeš u Ameriku:

- Rođen sam i odrastao u Banatskom Karađorđevu . U svom rodnom mestu, završio sam i osnovnu školu.
Sportom se bavim od malena. Odrastao sam u sportskoj porodici. I majka i otac veliki su ljubitelji sporta i želeli su da nastavimo njihovim stopama. Na njihovu inicijativu, i zbog ljubavi koju su nam preneli, stariji brat Vukašin i ja posvetili smo se treningu. Majka Mirjana je bila košarkašica, a brat i ja nastavili smo njenim stopama. Sa košarkom sam počeo veoma rano, imao sam oko 6 godina. Mile Plećaš kao i većini bio je moj prvi trener. Još dok je majka aktivno igrala, išao sam na njene treninge i utakmice, i eto, to je bio i moj početak.
Košarka mi je išla od ruke, i već u trećem razredu osnovne škole, počeo sam da treniram u Zrenjaniskom Uno Grande-u kod čuvenog Prleta. Kada se osvrnem na taj period, zaista se ponosim, čak i divim entuzijazmu i ljubavi koji sam gajio prema ovom sportu. Nisam ni osećao teret toga što sam na treninge putovao iz Karađorđeva do Zrenjanina i nazad da bih trenirao sa ekipom. Sada kada shvatam težinu roditeljskih odluka u tom periodu, neizmerno sam im zahvalan. Potrebna je hrabrost pustiti dete samo na treninge sa svega 9 godina koliko sam tada imao. Ostatak svoje košarkaške karijere sam proveo u Zrenjanskom Proleteru.
Sa druge strane, škola mi je takođe dobro išla. Bio sam odličan đak kroz celu osnovnu školu.
Pored sporta isticao sam se u biologiji, išao sam na takmičenja, pa sam pored Vukove diplome zaslužio i epitet Đaka generacije.
Dobar uspeh u školi omogućio je mi je da upišem Zrenjaninsku gimnaziju.
Da bih uspeo da uskladim školu i sport, neophodno je bilo da se preselim u Zrenjanin, i započnem delimično samostalan život. Živeo sam u domu učenika srednjih škola Angelina Kojić Gina, sve četiri godine srednje škole. U srednjoj sam polako da kažem gubio interesovanje za školu, sport me je sve vise privlačio, i usredsredio sam se na treninge. U izvesnoj meri bio sam dobar košarkaš, nije bilo retko da ubacim 40 poena na utakmici. Uspeo sam da se probijem do užeg spiska reprezentacije Srbije za uzrast do 16 godina. Međutim, od uvek sam imao problema sa povredama koje su dosta usporavale moju karijeru. Doživeo sam jednu težu povredu, i po završetku srednje škole rešio sam da okačim patike o klin. Nakon što sam završio srednju školu, odlučio sam da se spremam za Medicinski Fakultet u Novom Sadu. Prijemni ispit prošao je dobro, ali ne dovoljno za školovanje na državnom budžetu, koji je za mene bio jedina opcija, jer nisam želeo da opteretim roditelje.  Tokom tog leta, izdešavale su se stvari koje su potpuno promenile tok mog zivota. Nisam uspeo da se upišem na Medicinski Fakultet, povredio sam koleno što me je sprečilo da nastavim da se bavim košarkom, a moj Otac Dušan teško se razboleo. Odlučio sam da pauziram sa školovanjem u tom periodu. Takođe, o operaciji kolena nisam ni razmišljao, bila je previše skupa.
Nisam znao svoj sledeći korak, nisam imao plan u kom pravcu bih išao dalje, jer sve što sam do tada znao da radim nije više bila moja vrlina. Čak i moj otac koji je bio moja najveća podrska, nije više mogao da bude toliko prisutan. I ako nisam napravio karijeru kakvu sam želeo i očekivao, od košarke su ostale lepe uspomene, i važne životne lekcije.
Kroz sport stekao sam mnoga poznanstva, i mogućnost da bolje upoznam sebe.
Sticajem okolnosti, otac se lečio na Institutu u Kamenici. U međuvremenu, ja sam odlučio da se preselim u Novi Sad kako bih mu bio blizu. Počeo sam da tragam za drugim opcijama za sebe.

Šta studiraš i kako si se snašao u Americi?

- O mom odlasku u Ameriku, gde bih nastavio školovanje dugo sam razmišljao. Raspitao sam se i tražio opcije za odlazak. Engleski jezik bila je moja jača strana tokom školovanja, ali ubrzo sam shvatio da školovanje u inostranstvu zahteva dosta više. Išao sam na časove i vreme provodio vežbajući. U period od godinu dana, dva puta sam pokušao da polažim TOEFL test koji je uslov od strane Američkih Univerziteta za internacionalne studente. Nakon godinu dana i par meseci, uspeo sam. Ispunio sam sve neophodne zahteve od strane Univerziteta. I evo danas, sada vec treću godinu studiram u Americi na Trinity Christian Collegu u Čikagu.
U Americi je drugačiji sistem školovanja u odnosu na nas. Fakultet daje više izbornih opcija. Imate glavno usmerenje kojim prevashodno želite da se bavite nakon završetka, i ono se zove Major. Ja sam se opredelio za smer Kineziologije i Nauke o Sportu.
Pored glavnog usmerenja takođe možete izabrati podusmrenje koje ćete izučavati, a koje se zove Minor. Ja sam se odlučio za Psiholohiju i Marketing. Postoje i mnoga druga na osnovu čega kasnije dobijate zvanje.

Život u Americi u odnosu na Srbiju?

- Život u Americi dosta se razlikuje od života kod nas. Čikago je veliki grad sa bogatom istorijom.
U njemu živi više miliona ljudi.
Grad je dinamičan, stiče se utisak da se živi brzo i da ste više vremenski ograničeni.
I kultura življenja mnogo se razlikuje. Ljudi su udaljeniji, odnosi hladniji kulturološke promene i adaptacija bili su najveći izazovi za mene kada sam došao u Ameriku.
Morao sam da se naviknem na novi sistem, kulturu, odnose sa ljudima, jezik. Pronaći distancu, brzo se prilagoditi i prihvatiti mnoštvo obaveza bili su pravi izazovi koji su zadavali glavobolje i mnoge neprespavane noći. Međutim, Amerika ima svoje dobre strane. Iako je teže izgraditi dubok prijateljski odnos, ova sredina je odlična za usavršavanje i napredak na ličnom planu. Mogućnosti su neograničene, a šansa se nalazi na svakom koraku. Mnogo stvari zavisi od vas samih, vaših želja i sposobnosti. Ovu zemlju iz tog razloga nazivaju i zemljom snova.
Sistem zahteva pono rada odricanja i dobre organizacije da bih postigli nešto. Milionski gradovi nude beskonačno mnogo zadovoljstava koja će zaseniti svakog ko se prvi put nađe u ovakvom gradu. Ukoliko dođete kao turista, i ukoliko imate novca, vreme provedeno ovde će vam izgledati kao da ste došli u raj, što mnogi tumače kao Američki san.
Zapravo, ako živite ovde, odricanje od istih tih zadovoljstava predstavlja put ka vrednom i dugoročnom stvaranju.

Šta nakon studija?

- Planiram da nakon studija provedem vreme istraživajući poslovne mogućnosti.
Brat Vukašin i ja razvijamo ideju o klinici za sport i rekreaciju.
Vukašin je takođe išao u sličnom smeru, ostao je u sportu, i trenutno se bavi kineziterapijom u Novom Sadu. Ostalo mi je nešto manje od godinu dana do završetka studija, a do tada ću iskristalisati svoje planove i vizije.

Šta ti nedostaje i savet za buduće srednjoškolce odnosno studente?

- Postoji dosta stvari koje mi nedostaju, međutim trudim se da čitavo ovo iskustvo iskoristim na najbolji način. Najviše mi nedostaje porodica i slobodno vreme.
Savet za mlade: Radite ono što mislite da je najbolje za vas. Budite hrabri.
Život može da vas iznenadi, i ponekad izgleda kao da sve sto radite nema smisla.
Pitajte za savet, obratite se nekome ukoliko nešto ne znate. Pričajte sa ljudima, zatražite pomoć!
Srbija je sredina u kojoj lako možete stupiti u kontakt sa ljudima, iskoristite to!

U Palati Srbije 25. novembra 2019. godine potpisani su ugovori o dodeli bespovratnih sredstava između članova Vlade Srbije, tačnije Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj, predstavnika opština i zemljoradničkih zadruga.

U pitanju je Program podrške sprovođenja mera ravnomernog regionalnog razvoja kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za zemljoradničke i poljoprivredne zadruge u 2019. godini na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.

Bespovratna sredstva u iznosu od 15 miliona dinara dodeljena je zemljoradničkoj zadruzi "Mrkšićevi Salaši" za radi nabavke opreme za termičku obradu mesa i suhomesnatih proizvoda - Dve komore "4G" za dimljenje sa dva hermetička dimogeneratora, kao i činjenica da će zadruga od svojih sredstava snositi razliku u visini od skoro 15 miliona dinara.

Ispred zadruge "Mrkšićevi salaši" ugovor je potpisao vlasnik Vojislav Mrkšić dok je u ime Opštine Žitište ugovor potpisao član Opštinskog veća Miloš Davidović.

PerSu marketi su od svake Vaše kupovine, obavljene u periodu od 01. oktobra do 31.oktobra, donirali po 1 dinar i na taj način uspeli da prikupe preko milion i po dinara za nabavku ogreva za 100 najugroženijih porodica. Reč je o porodicama koje žive u 80 naseljenih mesta širom Vojvodine, a u kojima posluje ova kompanija.

Podela ogreva porodicama, počela je u petak 01. novembra i uveliko je u toku, kako bi hladne jesenje dane koji nam predstoje, dočekali spremno.

Akcija PerSu marketa naišla je na veliku podršku kako potrošača, tako i poslovnih partnera. Ove godine akciju su se podržale kompanije Imlek, Pepsi, Štark, Moravka, Aleksandrija i Victoria Oil. Celokupnoj organizaciji i ove godine veliku pomoć pružili su centri za socijalni rad iz svih opština, ukazujući na najugroženije mnogočlane porodice.

“Zahvaljujemo se svim potrošačima, ali i partnerima, koji su doprineli uspešnoj realizaciji humanitarne akcije “Topli dinar“ i pomogli nam da ove zime svima bude toplo” - poručuju iz PerSu marketa.

Raspisan je konkurs za dodelu nagrada i priznanja Opštine Žitište povodom praznika Opštine Žitište, 12. decembra.

Za priznanja / nagradu ,,Povelju Opštine Žitište“, ,,Zahvalnicu Opštine Žitište“ i zvanje ,,Počasnog građanina Opštine Žitište“, mogu biti predložena fizička ili pravna lica koja su ostvarila izuzetne rezultate u svom radu, a od posebnog su interesa za Opštinu Žitište. Zvanje počasnog građanina se ne dodeljuje licima koja se aktivno bave politikom.

Predloge za dodelu priznanja mogu uputiti organi lokalne samouprave, organi mesne samouprave, javne službe, organizacije, ustanove, javna preduzeća, privredna društva, udruženja građana kao i sva druga pravna i fizička lica.

Predlog za dodelu priznanja mora biti obrazložen i sadržati biografske podatke o predloženom kandidatu, fizičkom ili pravnom licu. Predlog mora sadržati razloge, uspehe, postignuća i aktivnosti, zbog kojih se kandidat predlaže za određeno priznanje.

Rok za dostavu predloga je 30. novembar tekuće godine. Prijave se dostavljaju na adresu Skupština Opštine Žitište, Komisija za dodelu nagrada i priznanja, ul. Cara Dušana 15., Žitište.

Udruženje „Pogled bez granica“ iz Žitišta pod pokroviteljstvom Ministarstva zaštite životne sredine realizuje projekat pod nazivom „Stazom jorgovana“.

Danas je u Deda Jockovom parku u Žitištu, kao jednoj od aktivnosti projekta, posađeno 150 sadnica jorgovana duž staza koje su i nekada bile ispunjene ovim mirisnim prolećnim grmom.

U sadnji jorgovana, pored radnika JKSP „EKOS“, učestvovala su deca nižih razreda Osnovne škole „Sveti Sava“ iz Žitišta.

Predsednica udruženja Sandra Kosović izjavila je da će se realizacijom ovog projekta podići svest dece o očuvanju životne sredine i unaprediti njihovo znanje o istoriji naselja, kako bi se i najmlađi stanovnici aktivno uključili u poboljšanje svog životnog okruženja i kreiranje lokalne zajednice.

U subotu 23. novembra održan je šesti po redu pozorišni festival na rumunskom jeziku za decu i omladinu ,,Arlekin”, u organizaciji Udruženja ,,Deca Torka”.

Festival je bio podeljen na više kategorija: recitacije na književnom rumunskom jeziku, recitacije na banatskom dijalektu, monolog, skečevi i pozorišne predstave.

Učestvovala su deca uzrasta od zabavišta do osmog razreda iz Torka, Uzdina, Ečke, Lokava, Straže i Kustilja. Učenici iz Torka su učestvovali sa recitacijama i dve pozorišne predstave i u više kategorija osvojili prvo mesto.

U čast pesnika Sič Emrea koji je rođen u Banatskom Dvoru u subotu 9. novembra održana je 9. Smotra recitatora Vojvodine.

Na ovom događaju koji se održao u OŠ "Đura Jakšič" u Banatskom Dvoru nastupilo je 50 recitatora sa cele teritorije Vojvodine.

Ove godine postavljena je i spomen ploča koja je postavljena na Domu kulture u Banatskom Dvoru koju su otvorili predsednik Mađarskog nacionalnog saveta i direktorica mađarskog lista Magyar Szo.

Protekle srede u Srbiji je a i širom sveta obeležen Svetski dan deteta. 

Ovaj dan se obeležava s ciljem da se skrene pažnja javnosti na sve obaveze koje društvo ima prema deci, kao i na najvažnije probleme sa kojima se deca suočavaju. Svetski dan deteta proglašen je 20. novembra 1954. godine u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a pet godina kasnije usvojena je i Deklaracija o pravima deteta.

Polaznici jaslene grupe vrtića u Žitištu takođe su su obeležili Svetski dan deteta i uživali u njemu. "Lep pozdrav od najmlađih drugara i pozdravljamo decu širom sveta", poruka je iz Predškolske ustanove "Desanka Maksimović". Pogledajte fotografije...

Turistička organizacija opštine Žitište je i ove godine, jedanaesti put za redom, organizovala manifestaciju "...Znam i ja..." u saradnji sa Predškolskom ustanovom i svim Osnovnim školama sa teritorije opštine Žitište.

Manifestaciju je otvorio direktor Turističke organizacije opštine Žitište Mitar Šarenac a sve pristune je pozdravio predsednik Saveta Mesne zajednice Hetin Mihajlo Grujić.

Oko 200 učesnika manifestacije, dece predškolske ustanove i učenika osnovnih škola, piredili su predivan program u kome su uživali svi prisutni u punoj sali Doma kulture u Hetinu.

Organizacija „Svetosavlje“ izdvojila 1.050.000 dinara za ovogodišnje stipendije koje će dobiti 15 učenika srednjih škola i tri studenta. Ova humanitarna organizacija pozvala je sve zainteresovane talentovane učenike srednjih škola i studente fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija, a koja potiču iz višedetnih porodica sa prebivalištem na teritoriji grada Zrenjanina i opštine Žitište, da uzmu učešće na konkursu za dodelu Svetosavske stipendije za školsku 2019/2020 godinu.

– Petnaest stipendija dodelićemo učenicima srednjih škola u ukupnom godišnjem iznosu od po 50.000 dinara, a tri stipendije studentima fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija, i koji su prvi put upisali semestar na godini studiranja, u ukupnom godišnjem iznosu od po 100.000 dinara. Svetosavska stipendija se dodeljuje u 10 jednakih mesečnih rata, pojasnio je Dragan Vidaković, predsednik Udruženja Svetosavlje.

Konkurs je otvoren sa 30. novembrom 2019. godine, a detaljne informacije i potrebna dokumentacija mogu se preuzeti na internet prezentaciji Svetosavlja.

Svetosavska stipendija se dodeljuje desetu godinu za redom.

Izvor: I love Zrenjanin

Milica Knežević dobila je nagrada NOOIS -a na sajmu J=DNAKI u kategoriji J=DNAKI u pristupačnosti jer je obrazovanje PRAVO, a ne posebna potreba.

Milica je bila inicijatorka akcije zahvaljujući kojoj je u zgradi Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin“ postavljen lift namenjen osobama sa invaliditetom. Ona je ostala u invalidskim kolicima nakon saobraćajne nesreće 2009. godine. Na svom blogu i na društvenim mrežama ukazivala je na razne probleme sa kojima se susretala. Nakon što je govorila o tome da ne može da prisustvuje svim predavanjima na spratu zbog nedostatka lifta u zgradi, Tehnički fakultet u Zrenjaninu je dobio lift. Njega i danas koriste studenti sa invaliditetom.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije organizovali su drugi Sajam J=DNAKI. Ovaj događaj je održan na Beogradskom sajmu.

Sajam J=DNAKI je jedna u nizu zajedničkih aktivnosti koja doprinosi stvaranju inkluzivnog društva uz uvažavanje specifičnosti i potreba svih građana. Ima za cilj informisanje javnosti o rezultatima, aktivnostima i merama koje u okviru nadležnosti Ministarstvo sprovodi, posebno prema osetljivim grupama. Zadatak je i da ukaže na izazove sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom u društvu.