U četvrtak 5. oktobra u Beogradu potpisani su ugovori između Ministarstva za brigu o selu i pet porodica iz opštine Žitište.

Ispred ministarstva je ugovore potpisao ministar Krkobabić, lokalnu samoupravu Žitište je zastupao član Opštinskog veća Predrag Lučić a sredstva su dodeljena porodicama Bosnić, Žigić, Šaran, Matanović i Jakšić.

Na taj način je kupljeno pet kuća i to u Banatskom Karađorđevu (dve), Tordi, Srpskom Itebeju i Hetinu. Ukupno je dodeljeno 3 miliona dinara.

Danas je bio poseban dan za novosađane jer je svečano otvoren 174. PerSu market. Ovo je ujedno deveti objekat, ovog domaćeg trgovinskog lanca, na teritoriji Novog Sada - Bulevar Kralja Petra I 52, donoseći novosađanima posebno iskustvo kupovine. Komšije na otvaranju bile su u prilici da uživaju u domaćim proizvodima i vojvođanskim ukusima. Ponuda je bila široka, a tu nije bio kraj iznenađenjima, na kasi su mogli da ostvare popust na datu kupovinu u iznosu do 50%.

“Ovaj objekat predstavlja moderno uređen, premium market u koga je utkana duša Vojvodine. Prostire se na više od 200 m2 i sadrži bogatu ponudu od preko 3.000 artikala, domaćih i stranih brendova. Osim prema izgledu, ovaj PerSu market se ističe specijalnom ponudom i uslugom. Novosadskim komšijama, na raspolaganju je bogata ponuda gotovih domaćih jela i salata, ali i sveže pečen hleb i pecivo kao iz bakine rerne. Sveže meso, proverenog kvaliteta, svakodnevno stiže pravo sa salaša, a PerSu komšija će ga besplatno ispeći po meri svojih komšija. Za one u žurbi na raspolaganju su super sendviči i voćni miksevi, dok je kutak zdrave hrane tu za sve one koji vode računa o ishrani kao i uvek sveže voće i povrće iz PerSu pijace.” – poručuju iz PerSu marketa.

Otvarenje 174. PerSu marketa predstavlja veliki uspeh za ovu kompaniju i potvrdu njenog stalnog rasta i razvoja. PerSu ostaje posvećen svojoj misiji da bude prvi izbor potrošača pružajući im najbolje proizvode, usluge i iskustvo kupovine. Iz tog razloga PerSu marketi su snizli redovne cene na preko 5.000 proizvoda. Ova hrabra odluka ima za cilj da ublaži uticaj inflacije na kućni budžet i da omogući svima pristupačne cene za osnovne potrepštine. Cene su snižene prosečno i do -30%. Da biste ih lakše pronašli, proizvodi sa sniženim cenama su jasno obeleženi crvenom bojom i oznakom “Uvek SuPer cena”. Posetite novi ili najbliži PerSu market i uživajte u povoljnim cenama i kvalitetu koji su postali sinonim za ovaj domaći trgovački lanac.

PerSu marketi, već 26 godina, posluju kao maloprodajni format u okviru akcionarskog društva BB Trade. Trgovačku delatnost obavljaju u 174 maloprodajna objekata na teritoriji Vojvodine i Beograda. Ponosni su član Domaćeg trgovačkog lanca – DTL, koji danas objedinjuje 14 trgovačkih preduzeća, preko 770 maloprodajnih objekata i 6.500 zaposlenih na teritoriji Republike Srbije. Više na www.persu.rs

U skladu sa ovogodišnjim sloganom Dečje nedelje "Veliko srce dece Srbije", vaspitačice žitištanskog vrtića su pokazale veliko srce svoje profesije priredivši deci ovog vrtića dve pozorišne predstave na temu drugarstva.

Dok su deca starije i pripremnih grupa uživala u predstavi "Veliko srce druga mog", mališani jaslenih i mlađe grupe učili su o važnosti drugarstva kroz predstavu "Šumska kuća prijateljstva".

Razdragana atmosfera i nasmejana dečja lica najbolje svedoče o uspešnosti današnje aktivnosti.

Sportski ribolov je sve više zastupljen u seoskim sredinama pa tako i u Ravnom Topolovcu gde se održava ribnjak za šta su prvenstveno zaduženi članovi Udruženja "Šaran" 23212.

10 godina tradicije dovelo je ovo udruženje do ideje da se u narednom periodu realizuju započeti planovi.

"Želimo da oživimo sportski ribolov, tačnije pecanje po principu uhvati i pusti, u našem mestu. U proteklom periodu smo organizovali više radnih akcija na uređenju ribnjaka a u avgustu mesecu u okviru Miholjskih susreta sela održano je takmičenje u pecanju za najmlađe dok su predstojeći lepi dani  rezervisani za pecanje svih zainteresovanih. U ribnjaku ima pre svega šarana i amura ali i štuke i bele ribe."  - rekao je predsednik udruženja Borko Railić.

Članarine na godišnjem nivou na ovom ribnjaku iznose stariji od 18 godina 3000 dinara, mlađi od 18 god 1500 dinara. Dnevna dozvola iznosi 500 dinara.

Više informacija na telefon 064 11 34 681

U okviru Dečije nedelje i ove godine Turistička organizacija opštine Žitište je po jedanaesti put u saradnji sa Osnovnim školama i Predškolskom ustanovom sa teritorije naše Opštine organizovala „Opštinski školski vašar“

Učenici su se maksimalno potrudili da ovaj dan protekne u zabavi i druženju a neki od njih su čak dobro i zaradili.

Učesnici manifestacije su bili OŠ Đura Jakšić Banatski Dvor, OŠ Đorđe Kožbuk Torak, OŠ Aleksa Šantić Ravni Topolovac, OŠ Adi Endre Torda, OŠ Miloš Crnjanski Srpski Itebej, OŠ Sveti Sava Žitište i PU Desanka Maksimović Žitište.

U sredu 4. oktobra u Banatskom Dvoru obeležen je dan Mesne zajednice uz prigodan celodnevni program.

U znak zahvalnosti žrtvama fašizma, položen venac na spomen obeležje. Ove godine na ovoj svečanosti prisustvovali su i učenici osnovne škole, koji su izveli Himnu Srbije i izrecitovali rodoljubive pesmice. Na trenutke oslobađanja i na uspomene iz tih dana potestio je sugrađanin Radovan Spajić.

Na stadionu "Mirko Vučurević" u toku dana održan je Opštinski kros osnovih škola opštine Žitište dok se u večernjem delu programa u Domu kulture održalo se kulturno veče.

U holu Doma kulture svi prisutni mogli su pogledati izložbu slika likovne kolonije.

Veče su obeležili nastupi KUD „Banatski Dvor“, KUD „Milan Mića Sučević“ Žitište, KUD „Petar Kočić“ Čestereg, KUD „Uroš Predić“ Orlovat.

Na kraju programa dodeljenim poveljama odata je počast svim onima koji su bili deo ovog društva i dali svoj doprinos.

Bivši učenik škole Srđan Dangubić donirao je dvadeset pet tablet računara i sportske rekvizite učenicima u Međi. Poseban kuriozitet ovog humanog gesta je činjenica da je manje od tri godine proveo u školi u Međi, došavši kod rođaka u vreme kad je veliki broj dece, spletom nesrećnih okolnosti ,izbegao iz svojih domova. Ovaj dolazak u novo okruženje označio je početak njegovog obrazovnog puta,koji je na najbolji način nastavljen u inostranstvu.

Danas, skoro trideset godina kasnije,svojom donacijom želi da pomogne učenicima u Međi da stiču znanja u skladu sa savremenim pristupom nastavi i učenju. Osim pokazane humanosti,ovim gestom pokazao je današnjim učenicima da podržava njihovo obrazovanje i želi da im olakša i unapredi proces sticanja znanja. Istovremeno,ovo može biti inspiracija za učenike da razmišljaju o svom budućem uspehu i o tome kako mogu jednog dana uzvratiti zajednici i pomoći drugima.

Učenici i nastavnici međanske škole zahvalni su ovom humanom čoveku i njegovoj porodici na impozantnoj donaciji i na vremenu i trudu koji su uložili da ona stigne u školu.

Danas se obeležava 79 godina od kada su, 2. oktobra 1944. godine, jedinice Crvene armije i banatski partizanski odredi iz sastava Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije zajedničkim snagama okončale četvorogodišnju vladavinu nemačkog okupatora i fašizma na ovim prostorima i oslobodile Banat.

Tim povodom na spomen obeležje palim borcima NOR-a u Žitištu i Srpskom Itebeju položeni su venci Opštine Žitište, Mesne zajednice Žitište, OO SNS Žitište, OO SPS Žitište i SUBNOR-a  a skupu se obratio Mitar Vučurević, predsednik opštine Žitište.

Otvaraju se vrata 1. oktobra (nedelja) Lucky Donera koji će oduševiti sve posetioce ! Pridružite se na velikom otvaranju giros i doner kebab restorana u Žitištu ! 

Radimo vreme je od 12:00 do 22:30 časova, tako da možete uživati u ukusnom obroku tokom celog dana.

Dođite i probajte najsočniji giros i najukusniji doner kebab u Žitištu.

"Vidimo se 1. oktobra - spremni smo da vas oduševimo. Na sam dan otvaranja za sve posetioce smo sremili prijatno iznenađenje" - poručuju iz Lucky Donera

Pratite ih na fb Lucky doner i na instagramu Lucky doner

U dvorištu Tatjane Mandić iz Banatskog dvora, gde god da se pogleda beli se beli luk. Rodila stara domaća sorta „Bošut“, koju je još njena baka Anka gajila, a oni lukovicu prenosili iz generacije u generaciju. Doneli je još iz Like kad su naselili Molin, a onda kasnije došli u Banatski Dvor. Odoleo je i seobama i godinama i vremenskim uslovima. „Bošut“ je otporan i rađa. Sada je vreme za prodaju, kupci naručuju po 650 dinara za kilogram, a za dvadesetak dana kreće nov ciklus – sadnja. Češanj po češanj i tako do prinosa od oko 160 kilograma na površini od 6×25 metara bašte.

Sadnja „Bošuta“ sredinom oktobra

„Ne sećam se kad je baba Anka „zapatila“ tu staru sortu, ali znam da je uvek samo svoj beli luk vrtela iznova i iznova, nikad nije mešala sa nekom drugom vrstom. Mi smo nastavili tradiciju. Beli luk se sadi sredinom oktobra. Češanj po češanj, baš je iz naše bašte koja je u sklopu kuće. Bašta je velika i „skratili“ smo je tako što smo počeli da sadimo beli luk. Odgovara mu vreme, a bašta se ne đubri, niti tretira ničim. Sve je organsko“, priča Tatjana.

Kako se sadi, važno okopavanje zbog korova

Cena od 650 dinara za kilogram „Bošuta“ je kao i prošle godine, kako kaže naša sagovornica to je neka cenovna sredina u odnosu na organski luk i onaj u koji se prodaje u radnjama, jer je zaista kvalitetan i znaju koliko je truda uloženo u njegovu proizvodnju. Sve se radi ručno – od sadnje do čišćenja. Osim Tatjane tu je angažovana i njena majka Jelena, a kad zatreba i baka Anka. Pravo žensko preduzetništvo.

„Kada prodaju privedemo kraju i ostavimo za sebe deo za sadnju, taman dođe period za novi krug sadnje. Prilikom sadnje odvaja se češanj po češanj od glavice, dok se sredina ne sadi. Češanj se sadi na oko 10-15 cm razmaka da bi plod mogao da se razvija. Budući da se radi o bašti a ne o njivi, korova nema i istrebljena je trava, mada naravno – uvek se pojavi i raste, ali redovno se okopava između redova i plevi ona tik uz luk“.

Kad je sušniji period ljuska luka bude žuća ali je plod zdrav

Na sreću „Bošut“ je otporan. Do sada nije bilo nikakvog obolevanja, jedino kada je sušniji period desi se da ljuska bude zuća nego inače ali to ne utiče na sam plod.

„Beli luk vadimo kada su stabljike poluzelene tj. polužute dovoljno žute da je zreo, a ipak zelene da možemo da čupamo da se ne pokida, pravimo buntove po 30 komada koje vežemo i kačimo na kotarku gde ima promaje, a tamno je i da se suši. Nakon malo više od dve nedelje krećemo sa čišćenjem“, kaže Tatjana.

Do zime i do mrazeva beli luk se čuva na hladnom i tamnom mestu, na promaji. A posle može u frižider. Konzumacija je poželjna tokom cele godine. Tekst: plodnazemlja.com/

Kontakt telefon 065 410 18 75

Organizacioni odbor Festivala tradicionalnih pozorišnih formi Vojvodine, popularna FETRA, je saopštio da je ovogodišnji dobitnik prizanja “Đorđe Damjanov Đekša“ Milan Martinović Mićko iz Banatskog Karađorđeva.

Priznanje se dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju dramskog amaterizma u Vojvodini a Milanu je priznanje uručio Darko Grahovac predsednik KUD-a “Dr Borislav Jankulov”.

Članovi Amaterskog pozorišta "Jovica Jelić" iz Banatskog Karađorđeva nastupili su na ovom festivalu sa predstavom "Čorba od kanarinca".

Izvor NMR info

U Pallavolo piceriji u centru Žitišta u ulici Zdravka Čelara br. 6 možete poručiti pica na drva po originalnoj recepturi.

Velika AKCIJA Pallavolo picerije kreće od sutra ! Uz bilo koju standardnu pizzu, Pallavolo uno palačinka sa kremom i plazmom dobijajate GRATIS !

Akcija kreće od petka 22. septembra i traje do kraja meseca.

Kontakt telefon 066 8222000

Hvala na poverenju Vas Pallavolo ?❤️

Crveni krst Žitište poziva sve dobrovoljne davaoce krvi i sve humane ljude dobre volje da se odazovu akcijama dobrovoljnog davalaštva koje će se održati:

U utorak 03.10.2023. godine u Česteregu u zgradi mesne zajednice, u vremenu od 9.00 do 10.00 časova

U utorak 03.10.2023. godine u zgradi škole u Međi u vremenu od 11.00 do 12.00 časova

Verujemo da ste čuli da su zalihe krvi na apsolutnom minimumu i da bi bilo dobro da se odazovete u što većem broju na ove akcije. Podsećamo potencijalne davaoce da obrate pažnju na lekove koje konzumiraju, a koji sprečavaju donaciju krvi.

Želimo vam sve najbolje i da se vidimo na akcijama.

Vaš Crveni krst Žitište

U Srpskom Itebeju je u nedelju 24. septembra otvoren privremeni granični prelaz između Rumunije i Srbije na Begeju, a naši nautičari su zajedno sa Rumunskim brodom “Pelikan” bili prvi koji će posle 65 godina Plovnim Begejom stići do Temišvara.

Plovidba Begejom posle 65 godina i prolazak kroz rekonstruisanu prevodnicu u Srpskom Itebeju omogućeno je zahvaljujući prekograničnom projektu BEGA, koji je plovnim putem povezao Srbiju i Rumuniju.

Naši nautičari su imali priliku da nakon plovidbe prisustvuju i večernjem koncertu u Temišvaru, a ceo događaj je organizovan u sklopu projekta Temišvar- Evropska prestonica kulture

U okviru međunarodnog projekta Bega, sa srpske strane su izgrađene biciklističke staze od Кleka do državne granice, ali su i rekonstruisane dve naše prevodnice, Кlek i Srpski Itebej i dve Rumunske, što je i omogućilo plovidbu Begejom do Temišvara.

Od marta meseca ove godine, svakog poslednjeg vikenda u mesecu granični prelaz na Srpskom Itebeju služio je uglavnom za pešake i bicikliste, a samo ovog vikenda je prvi put otvoren i za vodeni saobraćaj.

Izvor: Vode Vojvodine

Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Nemanja Erceg uručio je danas ugovore predstavnicima lokalnih samouprava sa teritorije AP Vojvodine za realizaciju projekata u oblasti rešavanja problema neadekvatnog odlaganja otpada – sanacije i rekultivacije divljih deponija i degradiranih površina. Vrednost ovih ugovora je 80 miliona dinara.

Opština Žitište je za projekat Rekultivacije divlje deponije u Žitištu dobila 15 miliona dinara.

U ime naše lokalne samouprave, ugovor je potpisao zamenik predsednika opštine Žitište Đorđe Žuža.

U organizaciji Udruženja za budućnost Novog Itebeja i uz podršku meštana održana je radna akcija uređenja centra u ovom mestu.

Aktivnosti koje su bile sprovedene tokom akcije su košenje trave, čišćenje staza, skupljanje smeća ali i postavljanje novog alpinetuma - vrta koji je zasađen alpskim vrstama biljaka.

Cilj akcije je da se prostor u centru i isped Doma kulture u Novom Itebeju uredi, očisti i osveži.

Za vikend, 22–24. septembra 2023, dešava se istorijsko ponovno otvaranje granice na Begeju između Srbije i Rumunije, koja je za putnička plovila bila zatvorena od 1958. godine. Tim povodom organizovan je trodnevni kulturni događaj pod nazivom Pejzaž u pokretu (Peisaj în mișcare) u ovkiru pograma Temišvar – Evropska prestonica kulture 2023. Ovo kratkotrajno otvaranje granice za male brodove nagoveštava obnovu prekinutih veza u srcu istorijskog Banata, kao i stvaranje novih turističkih i komercijalnih ruta između dve države.

Glavni događaj za srpsku stranu će biti dolazak turističkog broda Pelikan iz Temišvara do prevodnice Srpski Itebej u subotu 23. septembra, gde je predviđeno da se na brodu u 10:00 održi konferencija za novinare. Prevodnica će biti otvorena za javnost, a građani će moći da posete i sam brod. Pelikan će se tu kratko zadržati dok ne sačeka čamce i brodiće iz Srbije, a potom će se svi zajedno u povorci uputiti ka Temišvaru, gde je uveče predviđen koncert na Begeju za nautičare iz Srbije. Oni će se potom vratiti nazad u Srbiju u nedelju, 24. septembra, kada se zatvara granični prelaz na vodi.

Događaj je organizovan u okviru porjekta Prevodnice na Begeju (Ecluze pe Bega), a kao deo manifestacije Temišvar – Evropska prestonica kulture 2023. U nastavku sledi kompletna satnica trodnevnog programa Pejzaž u pokretu. Satnica je data prema vremenskoj zoni u Srbiji.

:::Prvi dan, 22. septembar, petak:::

11:00 –– Isplovljavanje broda Pelikan iz centra Temišvara ka selu Otelek.
16:30 –– Dolazak Pelikana u Otelek, pristajanje u staroj luci koja je nekada bila turistička destinacija za posetioce iz Temišvara.
17:00–11:00 –– Otvoren pristup za građane Pelikanu i njegovom baru na vodi u Oteleku. Program i druženje na brodu i obali.
17:00–19:00 –– Veslanje u Oteleku kanuom kojeg su specijalno za Begej izradili studenti škole Babel iz Temišvara.
17:00–20:00 –– Stara škola u Oteleku otvorena za posetioce, sa svojom jedinstvenom zbirkom koja svedoči o kulturi Banata, a koju održava vajar Geza Molnar.

:::Drugi dan, 23. septembar, subota:::

8:00 –– Polazak broda Pelikan iz Oteleka prema Srpskom Itebeju. Na palubi će biti članovi i partneri projektnog tima, predstavnici naselja duž rumunskog kanala Begej, kao i predstavnici regionalnih i državnih institucija zaduženih za vodoprivredu.
9:30 –– Prelazak granice i dolazak Pelikana do prevodnice Srpski Itebej.
10:00 –– Кonferencija za novinare na brodu Pelikan na samoj prevodnici, gde će se javnosti iz obe države predstaviti događaj Pejzaž u pokretu. Tu će se sačekati okupljanje brodića iz Srbije koji su najavili svoj dolazak i potom će se svi zajedno sa Pelikanom uputiti ka Temišvaru.
12:00 –– Dolazak u luku Otelek. Ovde postoji mogućnost da se ukrcate na brod za ostatak plovidbe. Prolazak kroz prevodnicu Ujvar je predviđen za 13:30, a kroz prevodnicu Sanmihaju Roman oko 15:30.
17:00–17:30 –– Dolaza Pelikana sa povorkom brodića iz Srbije u Temišvar, uz baržu D'arc pe Mal.
18:30 –– Кoncert benda Drink or Die iz Zrenjanina, na barži. 19:30 –– Кoncert benda COMA iz Temišvara, na barži.

:::Treći dan, 24. septembar, nedelja:::

11:00 –– Isplovljavanje broda Pelikan na turističku vožnju do prevodnice Sanmihaju Roman, kao pratnja brodićima iz Srbije na njihovom povratku kući. Plovidba je otvorena za posetioce uz najavu.
13:00 –– Povratak Pelikana do barže u Temišvaru i završetak događaja Pejzaž u pokretu.

Crveni krst Žitište je i ove godine tradicionalno sproveo svoju redovnu akciju edukativnog karaktera pod nazivom “Bezbednost dece u saobraćaju” u saradnji sa Policijskom stanicom Žitište i Savetom za bezbednost saobraćaja opštine Žitište.

Akcija je namenjena đacima prvacima iz osnovnih škola u našoj opštini. Deci se na najpristupačniji način za njihov uzrast približavaju pravila ponašanja za bezbedan dolazak u školu i povratak kućama posle nastave.

Crveni krst je u saradnji sa Opštinom Žitište i Savetom za bezbednost saobraćaja za decu pripremio i prigodne edukativne poklone. 

Ova akcija se održava dugi niz godina, svake godine sa novim sadržajima.

Mile Orelj iz Žitišta jedan je od poslednjih vunovlačara u Vojvodini. Do pre nekoliko decenija, zanatlija koji drndaju vunu bilo je u gotovo svakom mestu jer je vuna bila na ceni. Od nje su se pravili jorgani, dušeci, štofovi, od nje su se štrikali odevni predmeti, kao što su čarape, džemperi, kape, šalovi…

 Danas se vuna, kad se ovce ošišaju, ili baca ili prodaje budzašto. Nikome više ne treba, jer živimo u svetu plastike, najlona i sintetike.

– Bebu već u porodilištu uviju u sintetiku, šta drugo da vam kažem. Mile Orelj i tvrdi da su nam veštački materijali nametnuti, iako smo i dalje svesni prednosti i blagodeti onih prirodnih. Ali, marketing čuda čini.

 Mile je, sve dok fabrika nije prestala sa proizvodnjom, radio kao inženjer u Industriji tepiha „Proleter“ iz Zrenjanina. Vuna je, naglašava on, njegov život.

 – Ova mašina na kojoj radim zove se vunovlačara. Na njoj se, baš kako joj ime kaže, vuna valja, sa nje se odstranjuju primese i biljna vlakna. Sastoji se od valjaka, koji imaju različite funkcije. Ti valjci se zovu radne tačke. Na prvom se ubačena vuna deli na dva pramena, pa redom razdvaja, do valjka koji se zove grebenar, na kom se vuna češlja. Mogao bih da vam održim čitavo predavanje ali, eto, od pramena na kraju izađe tabla čiste vune. Od nje se dalje prave dušeci, jorgani, a ako je vuna posebno kvalitetno i tanko izdrndana, može i da se uprede i od nje dalje prave odevni predmeti. Vuna je prirodan i jako kvalitetan materijal. Valjao sam i vunu koja je imala 50 godina a bila je odličnog kvaliteta – priča Orelj.

Žali i danas što smo se tako lako odrekli tekstilne industrije, koja je, kako kaže, proizvodila štofove možda i najkvalitetnije na svetu.

– Uništene su fabrike, a imali smo razvijenu industriju pamuka, štofova i tepiha. Štofare su bile industrijski giganti. Na primer, ona u Kuli, pa Beogradski pamučni kombinat, pa štofare u Paraćinu, Leskovcu, Vučju… U Grdelici se proizvodio odličan štof jer je to mesto imalo prirodnu meku vodu, koja je idealna za preradu. O tepisima da ne pričam – nabraja Mile.

Sad nam se, dodaje naš sagovornik, vraća svest o prirodnim materijalima, ali džaba, kad je kompletan mašinski park uništen. On kaže i da će raditi vunovlačarski posao dokle god ga zdravlje bude služilo. Voleo bi i da nekog mladog nauči osnovama ovog plemenitog zanata, ali kaže da nema iluzije da mlade to interesuje.

I zato će ovaca na ovim prostorima biti sve manje a vuna od njih završavati na otpadu.

Izvor:  zrenjaninski.com