U dvorištu Tatjane Mandić iz Banatskog dvora, gde god da se pogleda beli se beli luk. Rodila stara domaća sorta „Bošut“, koju je još njena baka Anka gajila, a oni lukovicu prenosili iz generacije u generaciju. Doneli je još iz Like kad su naselili Molin, a onda kasnije došli u Banatski Dvor. Odoleo je i seobama i godinama i vremenskim uslovima. „Bošut“ je otporan i rađa. Sada je vreme za prodaju, kupci naručuju po 650 dinara za kilogram, a za dvadesetak dana kreće nov ciklus – sadnja. Češanj po češanj i tako do prinosa od oko 160 kilograma na površini od 6×25 metara bašte.
Sadnja „Bošuta“ sredinom oktobra
„Ne sećam se kad je baba Anka „zapatila“ tu staru sortu, ali znam da je uvek samo svoj beli luk vrtela iznova i iznova, nikad nije mešala sa nekom drugom vrstom. Mi smo nastavili tradiciju. Beli luk se sadi sredinom oktobra. Češanj po češanj, baš je iz naše bašte koja je u sklopu kuće. Bašta je velika i „skratili“ smo je tako što smo počeli da sadimo beli luk. Odgovara mu vreme, a bašta se ne đubri, niti tretira ničim. Sve je organsko“, priča Tatjana.
Kako se sadi, važno okopavanje zbog korova
Cena od 650 dinara za kilogram „Bošuta“ je kao i prošle godine, kako kaže naša sagovornica to je neka cenovna sredina u odnosu na organski luk i onaj u koji se prodaje u radnjama, jer je zaista kvalitetan i znaju koliko je truda uloženo u njegovu proizvodnju. Sve se radi ručno – od sadnje do čišćenja. Osim Tatjane tu je angažovana i njena majka Jelena, a kad zatreba i baka Anka. Pravo žensko preduzetništvo.
„Kada prodaju privedemo kraju i ostavimo za sebe deo za sadnju, taman dođe period za novi krug sadnje. Prilikom sadnje odvaja se češanj po češanj od glavice, dok se sredina ne sadi. Češanj se sadi na oko 10-15 cm razmaka da bi plod mogao da se razvija. Budući da se radi o bašti a ne o njivi, korova nema i istrebljena je trava, mada naravno – uvek se pojavi i raste, ali redovno se okopava između redova i plevi ona tik uz luk“.
Kad je sušniji period ljuska luka bude žuća ali je plod zdrav
Na sreću „Bošut“ je otporan. Do sada nije bilo nikakvog obolevanja, jedino kada je sušniji period desi se da ljuska bude zuća nego inače ali to ne utiče na sam plod.
„Beli luk vadimo kada su stabljike poluzelene tj. polužute dovoljno žute da je zreo, a ipak zelene da možemo da čupamo da se ne pokida, pravimo buntove po 30 komada koje vežemo i kačimo na kotarku gde ima promaje, a tamno je i da se suši. Nakon malo više od dve nedelje krećemo sa čišćenjem“, kaže Tatjana.
Do zime i do mrazeva beli luk se čuva na hladnom i tamnom mestu, na promaji. A posle može u frižider. Konzumacija je poželjna tokom cele godine. Tekst: plodnazemlja.com/
Kontakt telefon 065 410 18 75
Write comment (4 Comments)
