Gruja Petrol

Tradicionalno plivanje za Časni krst u Žitištu koje je ove godine trebalo po šesti put da bude organizovano na Bogojavljanje zbog epidemiološke situacije neće biti održano.

Protekle godine učestvovalo je rekordnih 25 plivača i preko 600 ljudi je bilo pokraj Begeja i pratilo ovaj veoma zanimljiv događaj. 

Kako orgranizatori navode zbog aktuelne epidemiološke situacije i okupljanja velikog broja ljudi odlučili su da se manifestacija ne održi. "Nadamo se da ćemo sledeće godine nadoknaditi propušteno i da ćemo imati ponovo rekordan broj učesnika i gledalaca" navode iz organizacije ovog viteškog takmičenja.

Write comment (0 Comments)

Opština Žitište 12. decembra obeležila je šezdeset prvu godišnjicu od osnivanja. Dan opštine se ove godine nije obeležio svečano, ali je svakako bio prilika da se zaslužne organizacije i pojedinci spomenu i uruče im se nagrade i priznanja. Zbog epidemiološke situacije nagrade i priznanja tog dana nisu uručene, pa se ta svečanost održala danas u Maloj sali opštinske zgrade.

DOBITNICI OPŠTINSKOG PRIZNANJA POVELJA SU: - Dom zdravlja Žitište, kovid ambulanta - za nesebičan rad na očuvanju života i zdravlja građana opštine Žitište

- Mane Dubajić iz Žitišta - za dugogodišnji doprinos u radu mesne zajednice i afirmaciju kulturno-umetničkog stvaralaštva i sporta

- Slobodanka Boba Žuža - za dugogodišnji doprinos u afirmaciji i radu udruženja i unapređenje društvenog života i rada u lokalnoj zajednici, kao i očuvanju tradicije i kulturnog nasleđa

- Milorad Milaković - za dugogodišnji doprinos u radu mesne zajednice, unapređenju sporta, rada i života u lokalnoj zajednici i afirmaciji lokalne samouprave

- Vesna Ćuk iz Banatskog Karađorđeva - za dugogodišnji doprinos u kulturi, očuvanju tradicije, običaja i kulturnog nasleđa stanovnika opštine Žitište i unapređenju rada i života u lokalnoj zajednici

- FK „Terekveš“ iz Hetina - za sto godina rada na razvoju sporta, unapređenju fudbalske veštine i afirmaciji mladih u lokalnoj zajednici

- Torđanske novine (Tordai Újság) – za dugogodišnje informisanje na mađarskom jeziku, doprinos u očuvanju identiteta i ostvarivanju trajnih veza sa Torđanima u dijaspori

- Dragiša Kosnić - za izuzetnu sportsku karijeru i pedesetogodišnji doprinos fudbalu

DOBITNICI OPŠTINSKOG PRIZNANJA ZAHVALNICA SU:

- Milica Knežević - za rad, zalaganje i postignute rezultate na unapređenju položaja osoba sa invaliditetom

- Volonterski tim iz Žitišta - za nesebičan, požrtvovan rad, zalaganje i solidarnost za vreme vanrednog stanja usled pandemije kovid 19

- Volonterski tim iz Torka za nesebičan , požrtvovan rad, zalaganje i solidarnost za vreme vanrednog stanja usled pandemije kovid 19

- Udruženje žena „MLADOST“ iz Česterega - za doprinos u očuvanju narodnog stvaralaštva i afirmaciji lokalne zajednice

- Udruženje za bezbednost i zdravlje na radu iz Žitišta – za značajan doprinos na unapređenju bezbednosti i zdravlja na radu i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

Nagrade i priznanja uručili su predsednica Skupštine opštine Žitište Ivana Petrić i zamenik predsednika opštine Žitište Đorđe Žuža poželevši ovom prilikom svim prisutnima ličnu sreću i dobro zdravlje.

Write comment (0 Comments)

Sve je počelo slučajno, kao vikend avantura, a onda su u dve godine posvećenosti supružnici Adrian i Milica Baloš obišli i fotografisali desetine vojvođanskih dvoraca i vetrenjača.

– Na poklon sam dobio mapu sa ucrtanim dvorcima u Vojvodini. To je podstaklo mene i suprugu Milicu na nekoliko obilazaka zdanja koja su nam se učinila najzanimljivijim. Ali, dvorci nisu samo puke građevine, već mesta sa izuzetnom prošlošću i istorijom, svedočanstva prohujalih vremena koja su nas privukla kao magnet. I više nismo mogli da stanemo. Ređali su se obilasci, a naše ushićenje je raslo – priča Adrian Baloš, rodom iz Torka, u opštini Žitište.

Mnogo je dvoraca čiji je opstanak doveden u pitanje

– Interesantno je da malo ljudi zna koliko zapravo ima dvoraca i letnjikovaca u Vojvodini. Šira priča svodi se na nekoliko dvoraca. Najčešće su tu Fantast u Bečeju, Kaštel u Ečki i još poneki. A zapravo ih imamo 47 širom Vojvodine. Postojala su i još tri, koja su srušena davnih dana –  kaže Adrian.

Ono što je za brigu – mnogo je dvoraca čiji opstanak je doveden u pitanje, a sve zbog nedomaćinskog gazdovanja i komplikovanih pravno-imovinskih statusa. Tu se mogu uvrstiti dvorac Baba Pusta u Aleksi Šantiću, Špicer u Beočinu, Bisingen u Vlajkovcu, Karačonji u Novom Miloševu, i drugi.

– Na svu sreću, ima dosta svetlih primera gde su dvorci renovirani i u privatnoj i državnoj svojini, a neki od njih imaju svoju namenu. Dvorci vredni takvog pomena su Šulhof u Padeju, Fantast u Bečeju, Kaštel u Ečki, Stratimirović – Dunđerski u Kulpinu i drugi. Pošto se amaterski bavim fotografijom, putovanja sam iskoristio i da fotografišem svaki dvorac spolja, a neke i iznutra. Nakon obilazaka načinio sam sopstvenu monografiju, sa više od 400 slika svih posećenih građevina. Album sam obogatio kompletnom istorijom svakog dvorca. Uspeo sam da pronađem slike starih vlasnika, grbova njihovih plemićkih porodica, kao i kako su ti dvorci izgledali u njihovim najsjajnijim vremenima – navodi naš sagovornik.

Tokom obilazaka bilo je i komičnih situacija

Tokom obilazaka bilo je i komičnih situacija, kao što je obilazak dvorca Fric – Hristić u Bačkom Novom Selu.

– Tražeći zdanje u tom mestu, pitali smo lokalne stanovnike gde se nalazi dvorac. Na to pitanje svi su odgovorili da oni nemaju dvorac u selu. Ubrzo smo pronašli sliku na internetu, ali se ispostavilo da ga meštani nazivaju „starom školom“ i da ne znaju da to je nekad bio dvorac, izgrađen pre 120 godina – naglašava Adrian.

On se iskreno nada da će, u budućim vremenima, naša država više voditi računa o ovim zdanjima, koja su najčešće u njenom vlasništvu.

– Uz renoviranje, treba ih sačuvati od zaborava, jer su nezaobilazni i važan deo istorije ovih prostora. Oni su i veliki potencijal za razvoj turizma – zaključuje Adrian. Foto: privatna arhiva. Tekst: zrenjaninski.com

Write comment (1 Comment)

Restoran MS - Srpski Itebej vrši dostavu hrane na kućnu adresu. Iz bogatog menija izdvajamo:

Ćevapi 860 din;
Pljeskavice 860 din;
Kare sk 820 din;
Pileće belo 890 din;
Batak otkošten 820 din.

Cena se odnosi na kilogram - pečenog mesa.

Radno vreme restorana je do 20h, a vašu omiljenu hranu možete naručiti do 21.30h.

Isporuka je besplatna za naseljena mesta Srpski i Novi Itebej dok su cene isporuke za ostala naseljena mesta sledeće:

  • Hetin 300 din
  • Međa 300 din
  • Torak 300 din
  • Banatsko Karađorđevo 300 din
  • Žitište 350 din
  • Aleksandrovo 400 din
  • Čestereg 300 din
  • Nova Crnja 500 din
    Napomena: Minimalan iznos na računu je 1.300,00 dinara.

Telefon: 069/30 70 180.

Više informacija na FB stranici: Restoran MS

Write comment (0 Comments)

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je danas ugovore predstavnicima osam lokalnih samouprava sa teritorije Vojvodine o dodeli bespovratnih sredstava za finansiranje projekata iz oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva za 2020. godinu.

Bespovratna sredstva, u ukupnom iznosu od gotovo 5,2 miliona dinara, između ostalih dobila je i opština Žitište. Opštini Žitište pripalo je malo manje od 700.000,00 dinara. Sredstva će biti "potrošena" za video nadzore u Česteregu (IO Petar Kočić) i Žitištu (OŠ Sveti Sava) i za hot spot u Domu kulture u Banatskom Karađorđevu.

– Realizacijom ovih ugovora biće znatno unapređena oblast telekomunikacija u osam opština u Vojvodini. Sredstva su namenjena za postavljanje video-nadzora u brojnim predškolskim i školskim ustanovama, kao i za jačanje kapaciteta interneta. To je posebno značajno za turističku privredu – rekao je Mirović.

Ovaj konkurs je, kako je ocenio, samo jedan od mnogih kojima Pokrajinska vlada pokazuje razumevanje za manje razvijene sredine i opštine.

– Ovo je ujedno i zadatak drugim sekretarijatima i Upravi za kapitalna ulaganja. Treba uvek i na svakom konkursu da pružimo podršku lokalnim samoupravama, posebno onim manje razvijenim, za pripremu projektne dokumentacije i za investiranje u svim projektima koji doprinose boljem životu građana u tim sredinama – naveo je Mirović. Izvor: APV

Write comment (0 Comments)

Po vojvođanskim selima stari je običaj da se iza ručka za Božić, ili drugog dana Božića, izvedu konji iz štala. Momci ili mladi oženjeni muškarci su ih svečano opremali i u galopu jurili seoskim ulicama. Svraćali su u kuće rođaka ili domove u kojima je bilo devojaka za udaju. Kad bi u kuću navratio jahač bi dobijao peškir vezivan za konja.

Tradicija jahanja konja prvog dana Božića privukla je pažnju meštana Banatskog Karađorđeva, bila je to prilika da se vide i čestitaju Božić a izvođenje konja na Božić trebalo bi da znači “vrednu”, a prema tome i plodnu godinu.

,

Write comment (0 Comments)

U prazničnom raspoloženju uz poštovanje propisanih mera Vlade Republike Srbije, u četvrtak 24. decembra od 09h, otvoren je prvi PerSu market u Subotici na adresi Matije Gupca 87. 

„Kao i u svim ostalim našim objektima širom Vojvodine i u PerSu marketu u Subotici zaposleni su postali deo naše porodice na osnovu strogih kriterijuma, a to su osmeh, predusretljivost i ljubaznost - poručuju iz PerSu marketa“.

U prijatnom ambijentu od oko 200 m2, Subotičani će imati priliku da svoj izbor naprave u odnosu na 3.500 različitih artikala vodećih globalnih brendova, ali i onih domaćih - lokalnih. Sa ciljem da kupovina u svakom trenutku bude i prijatna i povoljna, PerSu market u Subotici svake nedelje imaće specijalnu ponudu od gotovo 250 različitih artikala na akciji.


„Ono što naš market u Subotici čini još atraktivnijim jeste PerSu pijaca, koja će tokom cele godine imati bogatu ponudu svežeg i zdravog voća i povrća. Pored pijace, tu je i nezaobilazna PerSu pekara sa raznovrsnom ponudom pažljivo odabranih pekaraskih proizvoda. Neodoljivi miris sveže pečenih pekarskih proizvoda, dočekaće vas svakog dana, na vama je da odaberete one koji su po vašem ukusu, onako kako vi i vaši bližnji volite - poručuju iz PerSu marketa“.


Na dan otvaranja, pored svih prednosti koje novi market nudi, prve komšije PerSu marketi obradovali su sa 100 bogatih poklon paketa, 100 poklon cegera, svaka 50. kupovina toga dana bila gratis, ali i brojnim drugim super iznenađenjima.


Write comment (1 Comment)

Mile Bradaš iz Knina bio je srećne ruke i prvi pronašao zlatni dukat u božićnoj česnici koju daruje Srpska pravoslavna crkvena opština Žitište uoči Božića, najvećeg pravoslavnog praznika.

U crkvi Svetog Georgija u Žitištu pored zlatnika koji je pronađen u česnici koja se treću godinu zaredom lomila u Žitištu se nalazila još dva srebrnjaka. Jedan srebrnjak je pronašao Dušan Katić iz Žitišta.

Write comment (0 Comments)

Portal Žitište Online i ''Slatka kućica'' žele da vas obraduju za božićne i novogodišnje praznike, u pitanju je jedan slatki novogodišnji PAKETIĆ.

Sve što je potrebno je da u komentaru ove objave na našoj FB stranici napišete koji slatkiš volite u "Slatkoj kućici"...

Maloprodajni objekat ''Slatka kućica'' se nalazi u Žitištu, ulica Cara Dušana br. 21. Kupci mogu da pronađu sve proizvode iz asortimana Swisslion-Takovo, robu u rinfuzu, zdravu hranu, torte, peciva, povrće...

Nagradna igra traje do 27. decembra do 20 h. Nagrada će biti dodeljena slučajnim izborom po redosledu ostavljanja komentara. Srećno.

Write comment (33 Comments)

Portal Žitište Online i ''Slatka kućica'' žele da vas obraduju za Božić najradosniji praznik jednim slatkim PAKETIĆEM.

Sve što je potrebno je da u komentaru ove objave na našoj FB stranici napišete koji slatkiš volite u "Slatkoj kućici"...

Maloprodajni objekat ''Slatka kućica'' se nalazi u Žitištu, ulica Cara Dušana br. 21. Kupci mogu da pronađu sve proizvode iz asortimana Swisslion-Takovo, robu u rinfuzu, zdravu hranu, torte, peciva, povrće...

Nagradna igra traje do 7. januara do 20 h. Nagrada će biti dodeljena slučajnim izborom po redosledu ostavljanja komentara. Srećno.

Write comment (4 Comments)

Ovogodišnji 37. likovni konkurs Železnica Srbije završen je uspešno za našu predškolsku ustanovu.

Na konkursu su učestvovala deca iz 209 osnovnih škola i preko 190 predškolskih ustanova iz cele Srbije, koja su svojim likovnim radovima odgovarala na temu "Železnica očima dece".

Među nagrađenim radovima je i rad Mihajla Kosa, predškolca iz žitištanskog vrtića, koji pohađa pripremni predškolski program u grupi koju vode vaspitačice Jelena Matić i Tatjana Radaković.

Mihajlov likovni rad je deo projekta "Mali Princ" koji se realizuje u ovoj vaspitnoj  grupi od oktobra meseca.

Sve čestitke talentovanom Mihajlu.

Write comment (0 Comments)

Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan kada se u hramovima i domovima pale badnjaci i služe povečerja uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika - Božića.

Na Badnji dan pravoslavci odlaze u šumu po hrastovo drvo - badnjak koje se uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.

Vernici iz Žitišta a i ostalih mesta na teritoriji opštine Žitište zajedno sa sveštvenstvom rano ujutru otišli su po Badnjak.

Duhovne svečanosti u hramovima na teritoriji opštine Žitište možete pogledajte na linku Raspored bogosluženja za Badnji dan i Božić

Write comment (0 Comments)

Akcija „Dočekajmo Deda Mraza“, koja je projekat žitištanskog Udruženja „Pogled bez granica“, i ove godine je sprovedena u svim mesnim zajednicama opštine Žitište.

– Zahvaljujući finansijskoj podršci i saradnji sa Opštinom Žitište, podeljeni su novogodišnji paketići deci uzrasta do 14 godina u dvanaest naseljenih mesta. U pitanju su Hetin, Torda, Banatsko Karađorđevo, Banatsko Višnjićevo, Međa, Torak, Novi Itebej, Čestereg, Banatski Dvor, Srpski Itebej, Ravni Topolovac i Žitište. Paketići su deljeni po unapred utvrđenom rasporedu, od 18. decembra. Podeljeno je 2.260 novogodišnjih paketića. Naravno, uz poštovanje svih propisanih epidemioloških mera – kažu iz Udruženja „Pogled bez granica“.

Paketići su uručeni mesnim zajednicama, koje su organizovale podelu. Najmlađima su paketići uglavnom uručivani u njihovim domovima.

 – Zbog aktuelne situacije, nažalost, Deda Mraza nije bilo u svakom selu. Ovom prilikom njegovu ulogu preuzeli su predstavnici Opštine Žitište, članovi saveta mesnih zajednica, aktivisti raznih udruženja kao i stariji sugrađani. Na kraju, želimo da se zahvalimo Opštini Žitište na izuzetnoj saradnji – ističu iz Udruženja.

Ukoliko postoje osobe koje nisu primele paketić neka se jave u matičnim Mesnim zajednicama.

Write comment (1 Comment)

Duhovne svečanosti na Badnji dan i Božić u hramovima na teritoriji opštine Žitište.

Žitište

6. januara Odlazak po badnjak u 6.30 časova, Sveta Liturgija u 9 časova, Večernje bogosluženje u 17 časova, a potom tradicionalno paljenje badnjaka.

6/7. januara Jutarnje bogosluženje u 00:00 časova.

7. januara Božić - Sveta Liturgija u 9:00 časova i lomljenje česnice.

Banatski Dvor

6. januara Večernje bogosluženje u 18.00 časova, a potom tradicionalno paljenje badnjaka.

7. januara Božićna Sveta Liturgija u 04.00 časova i u nastavku lomljenje česnice.

Čestereg

6. januara u 19:00 časova, osvećenje i tradicionalno paljenje badnjaka.

Banatsko Karađorđevo

6. januara Večernje bogosluženje u 19.00 časova, a potom tradicionalno paljenje badnjaka.

6/7. januara Jutarnje bogosluženje u 00:00 časova.

7. januara Sveta liturgija u 9.00 časova.

Ravni Topolovac

6. januara Tradicionalno paljenje badnjaka u 16.00 časova.

7. januara Božić Sveta Liturgija u 9.00 časova, a nakon toga osvećenje tradicionalno lomljenje česnice.

Begejci - Torak

6. januara Tradicionalno paljenje badnjaka u 19:30 časova.

8. januar (drugi dan) Sveta Liturgija u 9:30 časova, a posle tradicionalno lomljenje česnice.

Srpski Itebej

6. januara Večernje bogosluženje u 15.30 časova a potom tradicionalno paljenje badnjaka.

7. januara Sveta liturgija u 9.00 časova.

Međa

6. januara Večernje bogosluženje u 14.00 časova a potom tradicionalno paljenje badnjaka.

7. januara Sveta liturgija u 10.00 časova.

Banatsko Višnjićevo

6. januara Večernje bogosluženje u 18.00 časova a potom tradicionalno paljenje badnjaka.

Write comment (0 Comments)

Meštani naše opštine su do sad već mnogo puta pokazali koliko imaju veliko srce i da je humanost prioritetna vrlina koja krasi naš narod. Deca, za čije se lečenje sakupljaju pare preko Humanitarnih fondacija, ujedinili su i Srbiju i dijasporu u borbi sa ciljem da im obezbedimo bezbrižno detinjstvo.

U želji da pomognemo dečaku koji u nama, svom narodu vidi jedini spas, 31.12.2020. godine, na pijaci u Žitištu, organizujemo novogodišnji mini bazar "Zajedno za Olivera"

Dragi naši meštani, ne morate praviti kolače za doček, slana peciva, ikebane, sve to i još po nešto, možete kupiti na našem bazaru i time dati svoj doprinos Oliverovoj borbi za život bez bolesti.

U nadi da ćemo i ovaj put pokazati da zajedno možemo mnogo  , molimo sve humane ljude  koji su u mogućnosti da doprinesu uspešnosti ove akcije da se jave: Ugrenović Rajki, Savić Olgi, Đumić Slađani i Guranov Olgici.

Tokom bazara poštovaće se sve preventive epidemiološke mere.

 

 

Write comment (0 Comments)

Vladan Martinović iz Banatskog Karađorđeva je završio Zrenjaninsku gimnaziju. Nakon srednje škole studirao je biohemiju na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktorske studije iz molekularne biologije i biohemije završio je na Univerzitetu u Kembridžu 2015. godine. Trenutno živi u Londonu, gde radi kao investicioni bankar u jednoj od globalnih britanskih banaka.

ŽIVOT U AUSTRALIJI I ENGLESKOJ

Život Vas je vodio najpre u Australiju, a potom i u Englesku. Koliko dugo živite van Srbije i možete li da uporedite život u Srbiji, sa životom tamo? Šta su prednosti, a šta nedostaci života u inostranstvu u odnosu na Srbiju i koliko se Australija i Engleska razlikuju?

Ovo nije lako pitanje, prvenstveno jer moje iskustvo ne mora da znači da je to standardno iskustvo za sve. Ja sam u Australiji bio samo četiri meseca, dok sam u Engleskoj više od 9 godina. Tako da ću se više fokusirati na Englesku. Bitno je istaći da su u pitanju drugi stadijumi života. U Srbiji sam bio student osnovnih studija, dok sam u Engleskoj doktorand u ranim 20-tim i potom bankar u ranim 30-tim. Ja nemam iskustvo života u Srbiji gde primam platu i plaćam stan i život. Isto tako ne razumem najbolje šta znači imati 18 godina i odrastati u Londonu ili Kembridžu.

Život u inostranstvu podrazumeva da vam je potrebno neko vreme da se upoznate sa kulturom i kako se živi. Šta je društveno prihvatljivo, a šta ne. Ukoliko vam ta nova kultura odgovara to ćete videti kao prednost, a ukoliko ne biće nedostatak u poređenju sa kulturom iz koje dolazite. Na primer fokus na hrani i da se sprema za goste je mnogo više izražen na Balkanu nego u Velikoj Britaniji. Ali to ne znači da vas Britanac/ka ne voli jer nije spremio/la ručak. Već da kulturološki hrana nije način na koji pokazuju privrženost. Iz mog iskustva, evropske kulture nisu toliko različite koliko mi nekada mislimo.

SISTEM OBRAZOVANJA U INOSTRANSTVU MI JE OMOGUĆAVAO DA BRZO STVORIM NOVI KRUG PRIJATELJA

Koliko Vam je bilo teško ili ne da se prilagodite životu u inostranstvu? Šta je bilo najteže, a šta najlakše?

Svaki put kada sam menjao lokaciju ja sam zaista bio uzbuđen oko toga, tako da su sve brige oko udaljenosti bile minimalne. Isto tako bio sam te sreće da sam svaki put bio u poziciji da dođem u sistem koji je omogućavao da brzo stvorim novi krug prijatelja. Univerzitet u Kembridžu je sastavljen iz dva bitna dela: departmani/instituti i koledži. Dok se istraživanja i predavanje održavaju na departmanima, koledži su tu da pruže društveni život i dodatne časove nastave u manjim grupama kako bi se gradivo savladalo.

Kao novi student doktorskih studija ja sam svoj doktorat radio na Institutu za molekularnu biologiju dok sam u koledžu (Selwyn college) bio okružen studentima iz različitih oblasti koji su bili u sličnoj poziciji kao i ja tako da je bilo lakše ostvariti krug prijatelja. Nakon odlaska u London veliki deo mojih prijatelja iz Kembridža se isto preselio u London tako da nisam video veliku razliku. Nepoznavanje ljudi je meni uvek bilo zanimljivo jer imate razlog da upoznate nekog novog. Nekog sa drugačijim interesima i iskustvima.

SLIČNOSTI I RAZLIKE STUDIRANJA U SRBIJI I ENGLESKOJ

Koliko se razlikuje sistem studiranja u ove dve zemlje u kojima ste se školovali u odnosu na sistem u Srbiji?

U Australiji sam bio samo na praksi, tako da ću se fokusirati na Englesku i Srbiju. Prvo je vredno napomenuti da je sistem u Kembridžu (i Oksfordu) drugačiji od ostatka Velike Britanije, u tome da pored predavanja imate dodatnu nastavu u manjim grupama i da su semestri u stvari trimestri. Sistem doktorskih studija se zasniva na istraživačkom projektu i niste u obavezi da radite kao asistent na fakultetu i držite nastavu. Ipak najveća razlika je ta da se od studenata ne očekuje da po svaku cenu nastave obrazovanje/karijeru u struci koju studiraju. Univerzitet se trudi da pokaže koje sve karijere postoje. Na studentima je da nakon završenih studija odluče čime će da se bave. Bilo to odlazak na master ili doktorske studije, ili pak početak karijere u jednoj od industrija kao što su profesionalne usluge i bankarstvo.

DA MOGU DA VRATIM VREME OPET BIH ISTO URADIO

Jesu li Vaša očekivanja ispunjena? Koliko Vam je za zaposlenje značila diploma koju imate iz Srbije?

Ne bavim se onim za šta sam se školovao. Trenutno radim kao investicioni bankar u Londonu gde moj dnevni posao zahteva znanje ekonomije, finansijskih tržišta i instrumentata (obveznice, deonice itd) i rad sa ljudima. Ovo nije bila karijera o kojoj sam razmišljao, ali se desila i drago mi je zbog toga. Isto tako, da mogu da vratim vreme unazad, ponovo bih studirao biohemiju i uradio doktorat jer sam i u tome zaista uživao. Smatram da mi je naučno znanje dalo osnove kako da pristupim rešavanju problema i kako da uopšte učim što mi je omogućilo da relativno brzo shvatim ekonomiju koja je bitna za moj trenutni posao. I ono što kažem mojim trenutnim kolegama u doba pandemije, naučno obrazovanje mi omoguće da čitam najnovija istraživanja lakše.

Diploma iz Srbije mi je omogućila da uradim doktorat u Engleskoj i nakon toga izgradim karijeru koja me ispunjava. Nisam primetio da kaskam za kolegama sa drugih fakulteta što se tiče znanja hemije i biologije – Hemijski fakultet u Beogradu mi je dao neophodno znanje. Ono što je bilo najbitnije jeste da sam u svakom stupnju, osnovne studije i kasnije doktorat, pristupio sa iskrenom posvešćenošću i odlučnosti. Taj stav i splet okolnosti (uključujući element sreće) su mi omogućili da imam karijeru koju želim.

Kakvi su Vaši planovi za budućnost?

Ja sam i dalje na nekom početku profesionalne karijere tako da je plan da vidim gde će me ova karijera odvesti.

KORONA ODLOŽILA DOLAZAK U SRBIJU

Da li je i kako korona uticala na Vaše planove i kako se u Engleskoj bore sa ovim virusom?

Kao i sa većinom stanovništva koronavirus je značajno promenio moje planove za 2020. uključujući i činjenicu da nisam posetio Srbiju od januara prošle godine. Ja sam te sreće da mogu da radim od kuće i da moja industrija nije ugrožena što nije slučaj sa velikim brojem ljudi. Ono što je zaista ohrabrujuće jeste da je naučna zajednija uspela u rekodrnom periodu da proizvede vakcinu protiv koronavirusa. To je dokaz šta smo u mogućnosti kada radimo zajedno na nekom problemu. Od kada je vest o vakcini stigla generalno raspoloženje se značajno popravilo jer se vidi svetlo na kraju tunela. U Engleskoj je vakcinacija već počela sa medicinskim osobljem koji su bili heroji pandemije dok se širi stepen vakcinacije očekuje u narednihj nekoliko meseci. Vakcine spasavaju živote ne samo ljudi koji su u većem riziku od komplikacija usled zaraze, već i svih onih čiji posao i time preživljavanje zavisi od nesmetane ekonomije.

Šta biste poručili onima koji razmišljaju da li da odu iz Srbije?

Poručio bih im da odlazak iz Srbije nije karta u jednom pravcu. Uvek se možete vratiti ukoliko u tom trenutku to bude najbolja odluka za vas. Iskustva mogu biti veoma različita, ali isto tako iskustva nekoga ko odlazi na studije u Beograd ili Novi Sad (iz Zrenjanina) mogu biti veoma različita. Meni je odlazak iz Srbije omogućio nova iskustva i profesionalni razvoj koji nisam mogao dobiti u Srbiji u tom trenutku. Ali ja nisam stava da samo pametni odlaze, a loši ostaju. Realnost prosto nije tako crno-bela. Svi mi hoćemo da budemo nabolja verzija sebe i ako to uključuje odlazak iz Srbije na određeni period ili za stalno, ja u tome ne vidim ništa loše. Odlazak iz Srbije nije izbrisao moje godine u Zrenjaninu ili Beogradu. Preuzeto sa Portala ilovezrenjanin.com.

 
Write comment (0 Comments)

Bokserski savez Srbije je danas dodelio stipendiju Aleksandri Rapaić. Stipendiju je uručio naš proslavljeni glumac Miloš Biković, kao i karte za pozorisnu predstavu "Kad su cvetale tikve".
Inače, najpopularniji srpski glumac Miloš Biković biće promoter Svetskog prvenstva u boksu, koje će se naredne godine održati u Beogradu.
 
Iz matičnog Aleksandrinog kluba "Spartanac" ovim putem se zahvaljuju bokserskom savezu Srbije i predsedniku Nenadu Borovčaninu. Foto: Bokserski savez Srbije
Write comment (0 Comments)

Tradicionalni Božićni koncert u Torku održan je i ove godine ali ovaj put bez publike zbog pandemije korona virusa. Koncert je održan u organizaciji Udruženja za umetnost i kulturu Rumuna „Vikentije Petrović Bokaluc“, Narodnog orkestra Rumuna iz Vojvodine i Zavoda za kulturu vojvođanskih Rumuna.

Božićni koncert možete pogledati na YouTube kanalu OVDE (ACR Bocăluț).

Vreme emitovanja je 25. decembar u 19h.

Write comment (0 Comments)

Loše vreme nije omelo naše meštane, da po ko zna koji put pokažu da je humanost jedna od prioritetnih vrlina koja ih krasi.

Na da današnjem mini bazaru "Zajedno za Olivera" u Žitištu skupljeno je 102.480,00 dinara. 

Organizatori se zahvaljuju svima koji su dali svoj dopirnos. O narednim humanitarnim akcijama bićete blagovremeno obavešteni.

Write comment (1 Comment)

Brojni motociklisti, članovi moto klubova "Pauk" iz Torka, organizovali su i ove godine tradicionalnu podelu novogodišnjih paketića namenjenih našim najmlađim sugrađanima.

Obučeni u kostime Deda Mraza, bajkeri su na svojim dvotočkašima odneli paketiće deci Predškolske ustanove u Torku.

Ovo je postala već tradicionalna akcija u kojoj motociklisti, sakupljaju sredstva za pripremu što većeg broja paketića.

Write comment (0 Comments)

Na konkursu koji je raspisala kompanija "NIS" a.d. Novi Sad u okviru projekta "Zajednici zajedno 2020", OŠ Sveti Sava odobren je iznos od 1.198.300 dinara za nabavku računara za potrebe učenika.

Projekat je uspešno realizovan i školi su računari isporučeni u sredu 30. decembra. Time je izvršeno opremanje dela učionica u matičnoj školi u Žitištu, kao i izdvojenim odeljenjima u Torku, Ravnom Topolovcu i Banatskom Dvoru.

Stvoreni su uslovi za digitalizaciju nastavnih sadržaja i korišćenje digitalnih udžbenika koje uvodi Ministarstvo prosvete.

Za učenike prvog ciklusa ove školske godine uveden je novi predmet - Digitalni svet, a za učenike drugog ciklusa je u prethodnom periodu Informatika i računarstvo od izbornog predmeta preveden u obavezni nastavni čas.

Zahvaljujući kompaniji "NIS" a.d. Novi Sad i iz podršku lokalne samouprave stvoreni su uslovi da se nabavkom računara izvrši osavremenjavanje nastave i učenicima omoguci kvalitetno školovanje.

Write comment (0 Comments)

U Skupštini AP Vojvodine verifikovani su mandati pokrajinskih poslanika sa teritorije opštine Žitište. U narednom periodu opštinu Žitište će predstavljati tri novoizabrana pokrajinska poslanika nakon održanih izbora na svim nivoima u 2020. godini.

Ovom prilikom predstavljamo njihove biografije.

1. Miloš Davidović, rođen 1989. godine u Žitištu, izabran sa liste SNS. Miloš je završio Visoku tehničku školu strukovnih studija u Zrenjaninu. Radio je u Lokalnoj samoupravi  Žitište kao opštinski većnik od 2015. godine. Živi u Žitištu, oženjen je, otac dvoje dece.

2. mr Svetlana Maja Babić, rođena 1978 u Žitištu, izabrana sa liste SPS. Doktorand, magistar pedagoskih nauka, po drugi put joj je dodeljen mandat i ponovo je izabrana za poslanicu u Skupštini APV. Završava doktorske studije na Univerzitetu u Novom Sadu, po vokaciji profesor, a vec deceniju i po je načelnica Odeljenja za društvene delatnosti... U Skupštini je bila zamenik sefa poslaničke grupe i koordinatorka Ženske parlamentarne mreže u APV. Sekretarka je Foruma žena SPS u Vojvodini, predsednica Foruma žena OO SPS Žitište i potpredsednica Opštinskog odbora... Živi u Zitistu, udata, majka jednog deteta.

3. Duško Kočalka, rođen 1971. u Žitištu, izabran sa liste POKS. Duško poseduje srednju stručnu spremu, od 1994. godine je preduzetnik. Poznat po kao mnogim humanitarnim akcijama za pomoć u BIH i Republici Srpskoj. Predsednik je Udruženja "Podgrmeč" iz Žitišta. Oženjen je, otac dvoje dece.

Write comment (0 Comments)