Gruja Petrol

Zbog epidemije zarazne bolesti COVID-19, Predsednik opštine Žitište Mitar Vučurević proglasio je vanrednu situaciju.

U Odluci koja stupa danas na snagu između ostalog se navodi da vanredna situacija se odnosi na celu teritoriju opštine Žitište i da se ista proglašava zbog epidemije zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, o sprovođenju Odluke staraće se Štab za vanredne situacije opštine Žitište u skladu sa članom 43. i 44. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama ("Sl.glasnik RS" br.87/2018).

Write comment (0 Comments)

U Auto perionici TR AgroSučević možete kompletno oprati vaše vozilo po ceni od 500 rsd svakog radnog dana i subotom od 08-16 časova. Takođe, peremo i sve druge vrste vasih motornih vozila.

Brzo pranje automobila 200,00 rsd - spolja, bez brisanja,

Kamioni 1.500,00 rsd,

Kombi vozila 800,00 rsd,

Teretnjaci 2.000,00 rsd...

Stojimo vam na raspolaganju na adresi Cara Dušana 25. u Žitištu (bivša koperacija). Telefon 065/92-00-880.


Write comment (0 Comments)

Na osnovu člana 41. stav 4. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama (''Službeni glasnik RS'', br. 87/18) a u vezi sa Naredbom o proglašenju epidemije zarazne bolesti COVID-19 (''Službeni glasnik RS'' br. 37/20). Štab za vanredne situacije opštine Žitište na telefonskoj sednici održanoj 23.11.2020. godine, doneo je sledeću

N A R E D B U

1. Obavezna upotreba zaštitnih maski u zatvorenom, kao i na otvorenom prostoru u onim situacijama gde se ne mogu izbeći međuljudski kontakti na teritoriji Opštine Žitište.

2. Zabrana svih javnih okupljanja s prisustvom više od 5 lica u zatvorenom i na otvorenom prostoru. Od ove mere izuzeti su radne organizacije, školske ustanove, prodavnice, tržni centri i slični objekti, za koje važi propisano ograničenje broja prisutnih osoba u svakom trenutku u odnosu na kvadraturu objekta (minimum 4 m² po osobi).

3. Ograničava se radno vreme privrednim subjektima koji obavljaju ugostiteljsku delatnost (restorani, kafići,kladionice…) na teritoriji opštine Žitište, na period od 06,00 do 18,00 časa.

4. Ograničava se prodaja robe putem šaltera na period od 18,00 do 21,00 časa.

5. Naređuje se privrednim subjektima iz tačke 3. ove Naredbe, koji vrše prodaju hrane putem šaltera, da u periodu od 18,00-21,00 časova uklone stolove i stolice koji su, postavljeni ispred objekta.

6. Radno vreme pozorišta i drugih ustanova kulture ograničava se na period od 06,00 do 18,00 časa.

7. Omogućavanje rada od kuće svim zaposlenima kod kojih to radni proces dopušta.

8. Stroga kontrola sprovođenja kućne izolacije, kućnog karantina (samoizolacije), kao i svih ostalih protiv epidemijskih mera koje su na snazi.

9. Кontrola obaveze nošenja zaštitnih maske u vozilima javnog prevoza, uz ograničenje maksimalnog broja putnika na polovinu deklasiranog kapaciteta vozila.

10. Gore navedene mere su oročene na period od 10 dana.

11. Nadzor nad primenom ove Naredbe vršiće Кomunalna inspekcija, Odeljenja za privredu, urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine Opštine Žitište.

12. Donošenjem ove Naredbe, prestaju da važe tačke 1. 2. 3. 4. i 5. iz Naredbe broj I- 217-6/2020-3 od 03.09.2020. godine i prestaje da važe tačke 1. (deo koji se odnosi na rad privrednih subjekata koju obavljaju ugostiteljsku delatnost) i 4. iz Narebe broj I-217-11/2020.

13. Naredba stupa na snagu od dana 24.11.2020.godine.

Write comment (0 Comments)

Bračni par Aleksandra Dutina i Nikola Pešut otvorili su rođendaonicu u kući čije su prostorije adaptirane za tu namenu. U drugom objektu je poslastičarnica, a u velikom dvorištu su tereni za basket i tenis. Ovaj par je na taj način iskoristio sredstva za samozapošljavanje dobijena od Nacionalne službe zaopošljavanje. 

Tereni za basket i tenis, poslastičarnica i igraonica, zajedno čine Sportski centar „Pešut”. Aleksandra i Nikola ističu da su ostvarili svoj cilj i veruju da su primer dobre prakse za sve koji žele da na takav način dođu do posla.

Kako kažu, finansijska podrška im je pomogla da se bave poslovima koje vole. Aleksandra je po struci vaspitačica, pa ne čudi što se opredelila da radi sa decom.

- Novac sam koristila za nabavku opreme i sprava za zabavu i igru, pa je rođendaonica opremljena toboganom i penjalicama. Uz mnogo ljubavi i mašte uredili smo i obojili prostor, a imamo i zanimljiva dizajnerska rešenja i sadržaje - kaže Aleksandra Dutina.

Rođendaonica je po veličini i sadržaju koji nudi je sasvim dovoljna za klijente sa područja Žitišta. Aleksandra je, uz podršku programa za novo zapošljavanje, ove godine uposlila i dva radnika.
Nikola Pešut je, kako kaže, u košarci celog života, prvo be bio igrač, a sada je predsednik KK Sveti Đorđe. Zahvaljujići subvenciji ove godine je otvorio poslastičarnicu u Žitištu. Vlasnik je teniskog terena, formirao je i Teniski klub Trending Žitište.

Smatra da ima preduzetički duh, postavio je sebi visoke ciljeve i želi da ih ostvari. Saradnja sa zaposlenima u žitištanskom odeljenju Nacionalne službe za zapošljavanje je odlična: to nije samo „šalterski” nivo komunikacije. Izlaze nam u susret, daju potrebne informacije i savete i to tako da razumemo šta treba da uradimo - naglašava Pešut.  (Tekst: M.Bečejac)

Write comment (0 Comments)

Centar za edukaciju i savetovanje "Stvarno Važno" uspešno posluje na istoj adresi u Zrenjaninu već 3,5 godine. Kako je Žitištanka Ljubica Kozina osnivač istog kontaktirali smo je kako bi nam prenela ciljeve za naredni period kao i o funkcionisanju centra u trenutnim uslovima...
 
 - Veliki broj dece i adolescenata su bili i trenutno jesu korisnici naših usluga. U Centru trenutno rade dva defektologa i psiholog koji povremeno dolazi i po potrebi vrsi usluge psihološke procene dece. Trenutno cilj jeste proširenje obima posla ukoliko dobijemo podršku od države u okviru projekta "Moja prva plata", čemu se iskreno nadam.
Sam posao je težak i zahtevan, ne može se uvek pomoći svakom detetu na adekvatan način što zbog nedostatka opreme, materijala ili specifičnosti problema zbog kog se jave ali se ja i svi zaposleni trudimo da na najbolji mogući način obavimo svoj posao. Potrebe su velike, ogroman broj dece odnosno roditelja se javlja. Trenutno je najveći problem što ne možemo zbog prostornih uslova da primimo svu decu.
Trenutni uslovi nas nisu mnogo poremetili, štitimo se i poštujemo propisane standarde. Korona je nas najmanji problem, svest o problemima sa kojima se mi suočavamo je znatno manja na žalost. Većini dece sa kojom radimo je potrebna i dodatna podrška u vidu tretmana sa logopedom. Centar ostvaruje uspešnu saradnju sa dva logopeda koji posluju na drugoj adresi. Za sad nije u planu da logoped radi kod nas.
 
Koje trenutno programe nudite?
- Programi koje mi nudimo su Program pripreme za polazak u 1. razred, Razvojno edukativni program, Defektološko psihološka procena i tretman i Individualno savetovanje.
Više informacija možete dobiti OVDE.
Write comment (0 Comments)

Fijakere u opštini Žitište srećemo samo ponekad, kada je neka svadbena ili seoska proslava, u našoj opštini mogu se izbrojati na prste dve ruke i obično se nalaze u nekim zapuštenim prostorijama, u prašini, korišćeni davnih dana. Nekada su fijakeri, sa konjskom zapregom, prevozili putnike a danas takva vrsta prevoznog sredstva postala je muzejska retkost.

Fijaker u Srpskom Itebeju poseduje nekoliko porodica a jedna takva je i porodica Kovač.

Kako nam prenosi Kristijan je od najranijeg detinjstva zavoleo konje, imao je četiri a sada ima dva pošto su izuzetno skupi i zahtevni.

- Moj fijaker je star oko 70-80 godina i uglavnom ih koristim za svadbene proslave kao i za svoju dušu, koliko znam u selu ima svega dva fijakera.

Write comment (0 Comments)

Broj obolelih od koronavirusa na teritoriji opštine Žitište se u poslednja dva dana drastično povećao, situacija je teška i ozbiljna, kapaciteti u najbližoj, zrenjaninskoj bolnici su popunjeni, pa je zbrinjavanje pacijenata otežano, a koronavirus je ušao i u zdravstveni sistem, među zdravstvene radnike, što je veliki problem.
 
Pozivam sve građane opštine Žitište, i građane Srbije, na odgovornost i apelujem da poštuju sve zakonom propisane mere, stavljajući akcenat na IZBEGAVANJE nepotrebnih kontakata, okupljanja i organizovanja privatnih proslava čime se uvećava rizik od širenja epidemije.
 
Vlada Republike Srbije je donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti kojim su pooštrene kazne za nepridržavanje mera te će, saglasno Zakonu, i inspekcija u Opštini Žitište pojačati kontrolu na terenu.
 
Sačuvajmo živote i zdravlje svih nas!
 
Saopštenje predsednika opštine Žitište, Mitra Vučurevića
Write comment (0 Comments)

Razvojna  Agencija Srbije i Privredna komora Srbije i ove godine organizovali su nastup srpskih kompanija na Međunarodnom uvoznom sajmu “China International Import Expo”, koji se održava u Šangaju, NR Kina, od 05. do 10. novembra 2020. godine.

 Na sajmu se predstavlja 12 kompanija iz Srbije, a kineski partneri i ostali posetioci sajma, i pored otežanih uslova zbog pandemije Kovid 19, imaće priliku da se upoznaju sa ponudom srpske prehrambne industrije. Sajam je tradicionalno otvorio predsednik NR Kine, Si Đinping, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i lideri drugih zemalja obratili su se, putem video linka, na ceremoniji otvaranja.

U hali za prehrambene proizvode, na štandu Srbije veličine 200m², predstavljeni su proizvodi kompanija: Van Drunen Farms Europa d.o.o., Banatsko Krađorđevo (proizvodnja liofilizovanog voća); Mlekara Šabac a.d., Šabac (proizvodnja mlečnih proizvoda-sirnih namaza, voćnih jogurta, sira); ITN Group d.o.o., Zemun (zamrznuto voće); BMN Malinas d.o.o., Požega (zamrznuto voće); Damar Confit d.o.o. Beograd (sveži tartufi i proizvodi sa tartufima); Fruškogorski Vinogradi d.o.o., Banoštor (proizvodnja vina); Rubin a.d., Kruševac (proizvodnja vina I alkoholnih pića); Frikom, Beograd (proizvodnja sladoleda,  zamrznutog voća i povrća ); Nova Sloga d.o.o., Trstenik (proizvodnja mineralne I gazirane vode); Simex Original d.o.o., Subotica (proizvodnja rakije I alkoholnih pića); Vinarija Čoka Plus d.o.o., Subotica (proizvodnja vina); Aronija Vita d.o.o., Krnješevci (proizvodnja soka i čaja od aronije).

Izvor: Razvojna agencija Srbije

Write comment (0 Comments)

Zatekli smo ga sa unucima, na platou hotela u Srpskom Itebeju koji na izuzetan način, arhitektonski i funkcionalno zaokružuje deo priče o trajanju Zemljoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši”. Na ljuljašci su Dimitrije (6) i Vesna (4), deca sina Zlatka i snahe Ljiljane, koje deda Vojislav Mrkšić strpljivo ljulja, začikiva, zasmejava... Sledećeg dana im se pridružio i mali Vojin, čiji je tata Milan, a majka Nada. On nam kaže da mama čeka bebu, ali još ne znaju ime...
Naslednici Vojislava i Vesne Mrkšić, vlasnika Zemljoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši” u Srpskom Itebeju, ovako se igraju svakodnevno. Čini se da na rolšuama najviše uživaju i da je najneustrašivija devojčica koju braća zadirkuju i pokušavaju da prestignu. Od malena je, kažu, samostalna i pokazuje snagu i hrabrost u igri sa braćom.

OVDE IMA BUDUĆNOSTI

Na licu Vojislava Mrkšića osmeh i spokojstvo – ima kome da ostavi imanje, ima na koga da se osloni, za koga da živi. Ne ponestaje mu ideja, niti entuzijazma. Ali, sada radi mirnije, opuštenije, rasterećenije i mnogo vremena provodi sa unucima. Poznat je po tome da gradi prijateljstva i sa neistomišljenicima, uspeva da pomiri krajnosti i da radi timski.
On je na čelu porodične zadruge. Ponosno priča kako su je njegovi preci marljivo podizali više od stotinu godina. Uporno i časno, u vremenima koja nikada nisu bila naklonjena poljoprivredi, a uvek sa željom da se ne ugasi, već da raste i razvija se.
Porodica je za Vojislava svetinja. Kao što su nekada njegovi preci, iz generacije u generaciju imali po četvoro dece, tako danas njih devetoro žive u istoj kući. Potrudio se da ih nauči svemu što je neophodno da naslede ono što je stvoreno i da proširuju i unapređuju posao. U hotelu koji je izgrađen pre šest godina, koji ovde skromno zovu Restoran, sve je savršeno, a to je samo deo građevine koja privlači poglede sa druma. Tu su i tri konferencijske sale – u jednoj je petstotina mesta, a druge dve su sa po stotinu. Ko jednom dođe, opredeliće se da ponovo baš tu organizuje koncert, tribinu, druženje.
Posebno je ovo mesto zanimljivo za svadbe. Nažalost, ove godine su mnoge otkazane zbog korone. Postoji i 27 soba za boravak gostiju, besprekorno uređenih i čistih.
A samo nekoliko stotina metara dalje je Osnovna škola „Miloš Crnjanski”, čijim učiteljima i nastavnicima Vojislav Mrkšić svesrdno pomaže u organizovanju nastave, ekskurzija, proslava... Ove školske godine su otvorena tri prva razreda u Srpskom Itebeju - dva na srpskom i jedno na mađarskom jeziku. Da li bi bilo tako da njihovi roditelji nisu rešili egzistenciju i da u ovom mestu nema budućnosti?
- Mnogi meštani su zaposleni kod nas – kaže Vojislav Mrkšić. – Mladi imaju mogućnost da zasnuju porodicu, da rađaju decu. Mališanima je potrebno obrazovanje, želimo da pomognemo koliko možemo. I kultura je deo odrastanja, eto, nedelju dana je kod nas bila slikarska kolonija koju, zajedno sa nama, organizuje Zavod za kulturu vojvođanskih Rumuna. Trudimo se da umetnicima obezbedimo sve uslove da mirno rade, da borave bezbrižno, druže se sa nama i đacima, probaju naše specijalitete i uživaju u okruženju.
Kada krenete u razgledanje prirode, koja je umeticima inspiracija, stižete do Begeja, a uz reku su pešačka i biciklistička staza koja će uskoro povezati Srpski Itebej sa Temišvarom.

IZDANAK PAORSKE PORODICE

Najnovija investicija Zemljoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši” je savremena klanica koja bi trebalo da bude završena do kraja godine. Izgradnja objekta, na površini od 8.000 kvadratnih metara je u završnoj fazi.
Kako nam kažu, samo mesec, dva rok će biti produžen. Najkasnije u februaru u Srpskom Itebeju će proraditi klanica u kojoj će se obrađivati 300 svinja dnevno i još 30 grla goveda i proizvoditi 25 tona mesnih prerađevina, a brend su domaća šunka i slanina. Mesom će se snabdevati sa farmi iz okruženja, pouzdanih saradanika u zajedničkim naporima da se ovaj kraj razvija i unapređuje, da se živi bolje, da porodice ostaju na selu.
Vojilsav Mrkšić je ponosan što je izdanak paorske porodice. Rado ističe poslovnim partnerima i gostima da je to nasleđe duže od stotinu godina.
- Moji preci, pradeda, deda i otac, bavili su se poljoprivredom i stočarstvom, mada u manjem obimu – priča Vojislav Mrkšić. – Pradeda je svojevremeno podigao farmu i premestio proizvodnju na salaš. Zato naša zadruga nosi današnje ime. Na salašu je pradeda izgradio kuću, 1928. godine, a deda se rodio 1900. Bio je vredan, to je kod nas nasledno. Jedan je od osnivača zadruge 1938. godine koja je uspešno poslovala i za vreme Drugog svetskog rata. Nažalost, zadruga je bankrotirala, ali na sreću, moj deda nije.
Otac Vojislava Mrkšića je rođen 1924. godine. Starija braća su podelila dedin salaš, a on je kupio novi, na drugoj strani.
- Salaš me seća na detinjstvo i nikada ne bih oprostio sebi da se, kada sam odrastao, ugasio – sa nostalgijom priča Vojislav Mrkšić. – Na salašu sam prohodao, progovorio, sticao prva znanja i životna iskustva. Tu sam ostao sve do početka srednjoškolskog školovanja. Ono što se nauči u roditeljskoj kući, ostaje za sva vremena. Naučio sam da poštujem trud i rad, ono što je stečeno treba održati i razvijati. Najlakše je prodati, ali nije lako kupiti. Zato mi nismo ništa prodavali, već kupovali, koliko se moglo.

LjUBAV, VERA I NADA

Nije bilo lako sačuvati salaš, vremena su uvek bila turbulentna, smenjivale su se vlasti, menjali zakoni i propisi. Ali, i danas je osnovna delatnost Zadruge ratarska proizvodnja – pšenica, suncokret, kukuruz, ono što banatska zemlja oplemenjuje rodom, a klima uobličava. Obrađuju sopstvenu, kao i zemlju 23 zadrugara i 160 kooperanata. Imaju i skladišta za čuvanje žitarica, stočarstvo je sve zastupljenije.
„Mrkšićevi salaši” su prepoznatljivi i po kvalitetnim pecivima. Od 2004. godine tu se osnovnim i specijalnim vrstama hleba, od belog i integralnog brašna, polupečenim i smrznutim proizvodima, snabdevaju i meštani.
Vojislav Mrkšić je i predsednik srpske pravoslavne crkve Sv. Save i Simeona. I ovde je ugradio ljubav, veru i nadu, sopstveni trud, ali i novac. U blizini je i kuća u kojoj je neka-da boravio naš veliki pisac Miloš Crnjanski (eto još jednog razloga za posetu Srpskom Itebeju). On je i član Upravnog odbora Zadružnog savza Vojvodine u čijem je radu njegov doprinos veoma značajan.
Gledajući živahnu decu na rolšuama, predlažemo da na zimu dođu u Zrenjanin sa sličugama, kada su tako dobro savladali kotrljarke. Dogovaramo se za novi susret, a deda je već odlučio – napraviće im klizalište ovde, u Srpskom Itebeju, za njih i za njihove vršnjake.
- U svemu što radimo učestvuju i naši meštani – ističe Vojislav Mrkšić. – Gotovo trećina ih je u ovom poslu, rade u Zadruzi ili su naši saradnici i kooperanti. I što je veoma važno, zajedno se borimo protiv diskriminacije malih sredina, jer država ne ulaže dovoljno u razvoj sela – ocenjuje naš sagovornik. Izvor: list Zrenjanin

Write comment (2 Comments)

Od 1. novembra u fiskulturnoj sali osnovne škole "Sveti Sava" u Žitištu počela je sa radom škola plesa "Ideal".

Instruktor plesa Tamara Kudakova Basta svim zaljubljenicima u igru i plesu nudi mogućnost da zakorače u svet plesne gimnastike.

Oko 25 dece uzrasta od 4 godine sredom i subotom uživaju u igri gde mogu da se zabave i steknu nove prijatelje.

"U našoj školi ples učimo kao umetnost, sport i hobi, koji donosi zabavu i druženje" - istakla je instruktorka.

Više informacija na telefon 060 440 8337

Write comment (0 Comments)

Umetnost daje lepotu životu...

Računovodstvo i slikanje? Da, moguće je! Nakon radnog dana prepunog brojeva, za Dalilu Avram iz Torka slede dva ili tri sata u kojima ona diše pod intenzivnim kreativnim impulsom.

„Nije lako imati dve profesije, ali svoje slobodno vreme nastojim da ispunim umetnošću“

kaže naš sagovornik. Umetnost joj donosi radost i mir, a vreme koje posvećuje slikarstvu za nju je najprometniji deo dana. Sedi u uglu kuće gde voli da slika, na mestu gde čuva boje, olovke, platna, papire ... Stavlja dobru muziku koja je nadahnjuje, dušu, pop, muziku za opuštanje, džez opuštanje, instrumental ... Zatim počnite da radite:

,,Prvo nacrtam skicu (bazu), bilo da radim na platnu ili papiru. Olovkom ili pastelnim crtežima sledi senčenje predmeta - površina, a na platnu pozadinu slike, a zatim centralni objekat“.

Dalila je počela da slika kao dete sa ocem, amaterskim slikarom. Vremenom su se neke stvari promenile: pretežne boje, motivi, stil, ali osnovni principi - oblik predmeta ili portreta i senčenje površina ostali su isti. Na njenim slikama primećujemo širok spektar tema i motiva: prirodu, prizore koji nas pozivaju na meditaciju i prizivaju smirenost, ali i sklonost portretima.

,,Kao dete bila sam impresionirana činjenicom da mogu da nacrtam osobu koja je identična u slikarstvu i fotografiji. Zaista sam želeo da dostignem nivo crtanja-slike, da bih i ovo mogla da radim“.

Za slikara je izazov reprodukovati definicije osobe koja slika i, istovremeno, stanja indukovana ljudskim licima koja slika.

,,Skica je osnova. Tek kad uspem da napravim skicu, mogu da finalizujem portret“, kaže Dalila. Tekst: libertatea.rs

Write comment (0 Comments)

Botanička bašta 25 hrastova u Banatskom Karađorđevu ovih dana završava svoju letnju sezonu. Veliki broj mediteranskih biljaka da bi preživelo banatsku zimsku klimu mora biti skladišten na sigurno mesto.

Stanka Stupar vlasnica ove bašte trenutno ima pune ruke posla, a kako sama kaže ovo joj je sad najozbiljniji deo. Razne vrste kapitalnih primeraka palmi, filadendrona, oleandera, kaktusa i drugog bilja čeka da bude smešten na neko sigurno mesto i tamo dočeka proleće.

Kako vlasnica kaže veliki je problem uneti ovako velike saksije u bilo koju prostoriju, ali je takođe i problem da one biljke koje su u zemlji a ne trpe niske temperature i budu sačuvane od jakih mrazeva. Višedecenijsko iskustvo pomaže joj da cvetni raj koji je većinom donela sa mediterana bude sačuvan zimi od niskih temperatura a leti od visokih vrućina i vetrova.

Ponosna na svoju baštu pustila nas je da malo zavirimo i prošetamo po njoj i okom kamere zabeležimo ove nesvakidašnje kadrove vredne poštovanja i pažnje.

Pored biljnih vrsta ova bašta ima i po neku životinjsku koje su upravo u ovom dvorištu našle spas. O njima više reči nekom drugom prilikom, tačnije od marta 2021. godine kada kreće nova cvetna sezona.

Write comment (2 Comments)

Na osnovu člana 41. stav 4. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama (''Službeni glasnik RS'', br. 87/18) a u vezi sa Naredbom o proglašenju epidemije zarazne bolesti COVID-19 (''Službeni glasnik RS'' br. 37/20). Štab za vanredne situacije opštine  Žitište na  telefonskoj sednici održanoj  16.11.2020. godine, doneo je sledeću

N A R E D B U

1.     Ograničava se  radno vreme privrednim subjektima koji obavljaju ugostiteljsku delatnost i u trgovinskim formatima (supermaket, mini market…) i vrše usluge, na teritoriji opštine Žitište, na period od 06,00 do 21,00 časa.  
2.    Naređuje se privrednim subjektima koji obavljaju ugostiteljsku delatnost da u svim ugostiteljskim objektima, baštama i drugim objektima gde se vrši prodaja robe i pružanje usluga, rasporede stolove tako da obezbede distancu od najmanje 2m između stolova, pri čemu za jednim stolom ne može biti više od četiri lica, izuzev ukoliko se radi o članovima iste porodice.
3.    Naređuje se privrednim subjektima koji obavljaju ugostiteljsku delatnost da vrše dezinfekciju stolova i prostora u objektu, posle svakog korišćenja.
4.    Naređuje se privrednim subjektima iz tačke 1. ove Naredbe, koji vrše prodaju hrane putem šaltera, da u periodu od 21,00-06,00 časova uklone stolove i stolice koji su, postavljeni ispred objekta.
5.    Zabranjuje se konzumacija hrane i pića, ispred ugostiteljskih objekata koji  vrše  prodaju hrane putem šaltera.
6.    Naređuje se svim licima, koja čekaju da budu uslužena prilikom kupovine hrane iz objekta iz kojih se vrši šalterska prodaja hrane, održavanje fizičke distance od najmanje  2m uz obavezno korišćenje zaštinih maski.
7.    Naređuje se privrednim subjektima koji obavljaju delatnost u trgovinskim formatima (supermeaket, mini market…) i vrše usluge, da ograniče broj lica koja mogu biti istovreneno biti  na svaka 4 m² može biti prisutno jedno lice  a u objektima manjim od 20m² da ne dozvole istovremeo prisustvo više od dva kupca u objektu.
8.    Naređuje se privrednim subjektima iz tačke 1. ove naredbe da ispred ulaza postave u objekat postave ograničen broj korpi za kupovinu, tako da njihov broj ne bude veći od broja lica koja mogu da istovremeno biti prisutna u objektu i da vrše dezinfekciju rukohvata korpi, nakon svake upotrebe.
9.    Naređuje se svim licima koji čekaju da uđu u objekat održavanje fizičke distance od najmanje 2m, uz obavezno korišćenje zaštitne maske.
10.    Nadzor nad primenom ove Naredbe vršiće Кomunalna inspekcija, Odeljenja za privredu, urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine Opštine Žitište.
11.    Donošenjem ove Naredbe, prestaju da važe tačke 4. i 5. iz Naredbe broj I-217-6/2020-3 od 03.09.2020. godine i prestaje da važi Naredba broj I-217-8/2020 od 09.10.2020. godine.  
12.    Naredba stupa na snagu od dana   17.11.2020.godine.

Write comment (0 Comments)

Laminatni pod jedna je od najpraktičnijih podnih obloga, može se postaviti na gotovo svaku podlogu pod uslovom da je suva, čvrsta i ravna.

Na teritoriji naše opštine firma Classen 023 vrši prodaju i ugradnju laminata već dve godine, sa više od 200 uspešno završenih i opremljenih objekata i mnogo zadovoljnih kupaca.

U asortimanu poseduju laminate 1A i 1B klase, a cene zavise od klase, dezena, proizvođača, debljine (6,7,8,10,12,14mm) a takođe vrše profesionalnu ugradnju brzo i povoljno.

Cene: 1B od 350-600 rsd | 1A od 600-1200 rsd m2.

U specijalnoj ponudi je laminat 8 mm od 450 din.

- Žitište, Cara Dušana br. 25.

- Aradac, Đure Jakšića br. 30.

Kontakt telefon: 069/133-84-74

Više informacija na fb stranici Classen 023

 

 

Write comment (0 Comments)

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović posetio je danas poljoprivredno gazdinstvo "Maljković" u Banatskom Karađorđevu gde je obišao farmu tovne junadi, odnosno 200 novopristiglih junica rase "Limuzin" uvezenih iz Mađarske i Francuske.
 
Skupu su, osim ministra, prisustvovali i predsednik opštine Žitište Mitar Vučurević, predsednica Skupštine opštine Žitište Ivana Petrić, načelnik Opštinske uprave Žitište Mladen Ajduković, kao i domaćini i partneri u ovoj stočarskoj proizvodnji Božo Maljković i Vladimir Banč.
 
Ministar Nedimović izrazio je ovom prilikom veliko zadovoljstvo zbog realizovanih planova ovog gazdinstva i najavio nove podsticaje kako za sve već ostvarene poljoprivrednike tako i za one koji ulaze u ovaj posao, a ispunjavaju određene uslove.
 
Prema rečima domaćina, ovo će biti prvi distributivni centar teladi u Srbiji i za rasplod i za tov.
 
 
 
 
 
Write comment (0 Comments)

U organizaciji Srpske pravoslavne crkvene opštine Čestereg u toku ove nedelje nastavljeni su radovi na crkvi Svetog proroka Ilije u Česteregu.

Uz pomoć Opštine Žitište, donatora i vernika početi su radovi na unutrašnjem malterisanju, krečenju i izlivanje košuljice u samoj crkvi.

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu u vidu donacija za nastavak radova na izgradnji crkve mogu da uplate sredstva na tekući račun.

Srpska pravoslavna crkvena opština Čestereg

325-9500600014613-55

Write comment (0 Comments)

1970. je godina i u Žitište je stiglo pozorište iz Zrenjanina sa predstavom Đavolov učenik ... cene ulaznica verovali ili ne: 3 i 4 dinara... A od tada... prošlo je pola veka.

Zanimljiv novinski napis iz 1970. godine govori nam upravo o ovom događaju:

"Žitište ima Dom kulture. U njemu je moderna pozorišna dvorana. Ima 424 tapacirana sedišta u parteru uobičajenog pada. Na pozornici zavesa od teškog pliša boje suvog zlata.

Kad gradima nek bar valja, kazali su birači.

A onda je ovih dana stiglo pozorište iz Zrenjanina. Nekoliko dana pre toga na ulici je dugo stajao veliki, za ovu sredinu, neuobičajeni pano: Bernard Šo - ĐAVOLOV UČENIK, predstava počinje...itd.

Blagajnica pozorišta došla istog dana ujutru. Otišla u školu, zatim u opštinu, onda u Poljoprivrednu zadrugu i tako redom. Kad se vratila pitam je ide li, a ona meni: - Putuju, mnogi putuju danas popodne i večeras. Neki su gledali u sto kad sam ušla. - Ko na primer - insistiram kod njene koleginice koja joj je bila u društvu kao domaćin.

Dok se ona priseća ja joj olakšavam posao. Nije važno ime kažem - imaju li neku školu. - Ekonomista, pravnik, tehničar i još jedan pravnik... Hvala pozorištu što je došlo. Hvala i onim domaćicama što posle večere i pranja sudova stigoše i u pozorište.

Zavesa od teškog pliša boje suvog zlata dizala se na kraju nekoliko puta. Dvorana je bila dupke puna - aplauz trajao je još dugo. Savo Damjanović, prvak Narodnog pozorišta, posle predstave: - Publika je divna, izvrsna, ali je mogla bii brojnija. Želja stara koliko i čovekova ljubav poklonjena pozorišnim daskama, pomislio sam odmah. Nisam mu rekao da su mnogi najavili putovanje.

Kada sam pošao kući navratio sam i u baštu "Park" u Žitištu. Hteo sam da vidim "putnike". Bilo ih je mnogo. Neki su se kartali. Na stolu ispred pojedinih bile su flaše piva. Jedna flaša piva staje 3 dinara, ovde u "Parku". Jedna pozorišna ulaznica staje 3 dinara ovde u Žitištu. Ako bi dinar bio jedini argument u vrednovanju onda je jedna pozorišna predstava isto što i flaša piva. Ali, da je samo tako?! ... Ne ljutite se! Pivo zaslužuje ljubav, ali tu je, biće ga i sutra. A pozorište? Pozorište stiglo u Žitište a publika otputovala - u kafanu! Kada se gradio Dom kulture rekoše nek se gradi kako valja, trebaće! Kome? "

 

Write comment (0 Comments)

Banatsko Karađorđevo je najveće dobrovoljačko naselje u Srbiji. Osnovano je 1921. godine naseljavanjem dobrovoljaca – ratnih veterana Prvog svetskog rata, učesnika proboja Solunskog fronta. Od 1026 porodica koje su dobile zemlju u Banatskom Karađorđevu, 691 porodica je imala status dobrovoljaca. Najviše dobrovoljaca je bilo iz Like, Bosne, Crne Gore, Hercegovine. Među njima je bilo 5 nosilaca Karađorđeve zvezde, 7 nosilaca Zlatne Obilića medalje, 25 nosilaca Albanske spomenice, 44 se borilo u elitnoj jedinici srpske vojske, u Dobrovoljačkom odredu majora Vojina Popovića – “Vojvode Vuka”. Ovaj odred su zvali I “legija smrti”. Naselje je dobilo ime po vođi Prvog srpskog ustanka – voždu Karađorđu.  

U registru naselja, Banatsko Karađorđevo je zvanično upisano 15. januara 1925. godine.

U Banatskom Karađorđevu prva školska zgrada je sagrađena 1928, a do izgradnje školske zgrade deca iz Banatskog Karađorđeva su školu pohađala u susednom mestu Česteregu, koje je bilo naseljeno nemačkim stanovništvom.

Uvid u najstariju matičnu knjigu škole “Upisnika” školske 1929/30. daje nam podatak da je prva generacija učenika u Banatskom Karađorđevu brojala je 98 dečaka i 103 devojčice.

Kao i u drugim kolonističkim naseljima u Banatu, i u školi u Banatskom Karađorđevu su u prvim godinama od osnivanja nedostajali učitelji, koji su inače radili u otežanim uslovima i sa velikim brojem dece u odeljenjima.  Prema pisanim izvorima iz 1935. godine, bilo je i do 200 učenika u 1. razredu. U siromaštvu kolonističkog naselja prve generacije učitelja i nastavnika su bile primer prosvetiteljske i kulturološke uloge u sredini u kojoj su radili.

Škola u svojoj arhivi ima i monografiju „Prvih 80 godina“, napisanu u znak sećanja na sve generacije učenika i nastavnika kroz istorijsko trajanje našeg sela. U prvom delu knjige se nalazi istorijat škole, a u drugom osvrt na proslavu jubileja odnosno obeležavanja prvih 80 godina postojanja škole.

2009. godine proglašena je za najbolju u Vojvodini, dodelom priznanja “dr Đorđe Natošević”.                             

Write comment (0 Comments)

Na drugoj sednici Vlade Republike Srbije (5. novembra) Zoran Kasalović je izabran za Državnog sekretara u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Zoran Kasalović je do nove funkcije obavljao poslove Državnog sekretara u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave od 2017. godine.

Zoran Kasalović je rođen 15.6.1967. godine. Živi u Žitištu. Završio je Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, kao i specijalističke poslediplomske studije za poreznika na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Radno iskustvo sticao je u Republičkoj upravi javnih prihoda. Od 2004. do 2008. godine obavljao je funkciju predsednika Opštine Žitište, a narednih šest godina bio poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tokom ‎2016. i 2017. godine obavljao je funkciju zamenika pokrajinskog sekretara za finansije.

 

Write comment (0 Comments)

Na današnjoj sednici Okružnog štaba za vanredne situacije, Srednjobanatskog upravnog okruga održanoj u Gradskoj kući u Zrenjaninu, direktor Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin dr Zdravko Ždrale izneo je najnovije epidemiološke podatke za naš region, i ocenio ih kao “veoma zabrinjavajuće i složene”.

-  u Žitištu je 15 aktivnih slučajeva.

– Najnoviji podaci koji su stigli iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine govore da je Zrenjanin među pet najugroženijih gradova u Srbiji, a kada govorimo o aktivnim slučajevima zaraze koronavirusom, kao najvažnijem pokazatelju, trenutno je takvih osoba u gradu Zrenjaninu 439, što po glavnom epidemiološkom podatku koji se prati, prevalenci, iznosi 379,1. Ostala mesta su takođe u pogoršanju, u Žitištu je 15 aktivnih slučajeva, Sečnju 9, Novom Bečeju 28 i Novoj Crnji 17.

Brojevi dovoljno govore, PCR laboratorija Zavoda za javno zdravlje u Zrenjaninu radi non-stop i juče su, na praznik, testirane 122 osobe, od kojih je 75 pozitivno na koronavirus. To je značajno više od 50 procenata, a toj strukturi pozitivnih je 66 novih slučajeva, 9 su oni kod kojih je na kontrolnom testu ponovo potvrđeno prisustvo virusa. Dan uoči praznika, u utorak, od 120 testiranih, 69 je bilo pozitivnih – naveo je dr Ždrale.

Rekao je i da je, s epidemiološkog i stručnog aspekta, preporuka da se uvede vanredna situacija na teritoriji Zrenjanina, na granici je i u opštinama Nova Crnja i Novi Bečej, s tim da se sačekaju i isprate i odluke Kriznog štaba na nivou države, ali i pre toga potrebno je drastično pojačati nadzor nad primenom postojećih mera i na sve načine i konstantno apelovati na svest građana.

Write comment (0 Comments)

PerSu marketi su od svake Vaše kupovine, obavljene u periodu od 01. oktobra do 31. oktobra, donirali po 1 dinar i na taj način uspeli da prikupe preko milion i po dinara za nabavku ogreva za 100 najugroženijih porodica. Reč je o porodicama koje žive u 90 naseljenih mesta širom Vojvodine, a u kojima posluje ova kompanija.

Podela ogreva porodicama, počela je u ponedeljak 02. novembra, kako bi hladne jesenje dane koji nam predstoje, dočekali spremno.

Akcija PerSu marketa naišla je na veliku podršku kako potrošača, tako i poslovnih partnera. Ove godine akciju su se podržali Imlek, Pepsi, Štark, Moravka, Mattini i D Plus. Celokupnoj organizaciji i ove godine veliku pomoć pružili su centri za socijalni rad iz svih opština, ukazujući na najugroženije mnogočlane porodice.

“Zahvaljujemo se svim potrošačima, ali i partnerima, koji su doprineli uspešnoj realizaciji humanitarne akcije “Topli dinar“ i pomogli nam da ove zime svima bude toplo” - poručuju iz PerSu marketa.

Write comment (1 Comment)