U Žitištu nije lako upravljati motornim vozilom kako to propisi nalažu. U centru ovog mesta fotoreporter Lista Zrenjanin Jovan Njegović snimio je fotografije koje to najbolje potvrđuju.

Saobraćajni „znake” koje je „zub vremena” odavno pretvorio u sekundarnu sirovinu, više zbunjuju nego što pomažu vozačima i pešacima.

Nadležni za bezbednost saobraćaja morali bi da učine sve što je u njihovoj moći da se takozvana verikalna signalizacija dovede u red kako bi odista služila onom čemu je namenjena.

To najpre treba uraditi na pravcu koji kroz Žitište vodi ka Novoj Crnji i Rumuniji. Ne samo zbog opasnosti da neko od učesnika u saobraćaju nastrada, već i zbog utisaka o Žitištu koje će poneti oni koji prolaze ovim pravcem.

Izvor: List Zrenjanin

U jezgru Banata na periferiji opštine Žitište dvadesetih godina prošlog veka poniklo je Banatsko Karađorđevo. Ovo selo svojom kratkom istorijom spada u red najmlađih naselja u Srbiji.

Na nekadašnjoj ledini 1921 godine na imanju mađarskog grofa Andrije Čekonjića postavljeni su njegovi temelji. Najvećim delom to su bili solunski dobrovoljci poreklom iz Like, Bosne, Boke Kotorske, Hercegovine i Banata.

Sam naziv naselja čuva secanje na istaknute nosioce Karađorđeve zvezde...

Biblioteka „Branko Radičević“ je i ove godine učestvovala na MINISAJMU SRPSKE KNjIGE u Temišvaru, 28 i 29. novembra i predstavila je publikacije objavljenim tokom ove godine, ali i naslove objavljene prethodnih godina.

Na Minisajmu srpske knjige su izlagali eminentni srpski izdavači: Agora, Službeni glasnik, Matica srpska, Udruženje književnika Srbije, Filip Višnjić, Prometej, Srpska reč, Biblioteka „Vuk Stefanović Karadžić“ iz Velikog Gradišta, Muzej knjige Adligat, Arhiv Vojvodine, Riznica iz Kragujevca, Libertatea iz Pančeva, Radionica Venclović iz Budimpešte, i domaćin, Savez Srba iz Rumunije. Biblioteka „Branko Radičević“ je počastvovana što već pet godina učestvuje na MINISJMU SRPSKE KNjIGE i što deo je izuzetne kulturne manifestacije koju je 14. putorganizovao Savez Srba u Rumuniji. Sve knjige koje su bile izložene na sajmu, Biblioteka je poklonila biblioteci u Čeneju.

Program ovogodišnjeg MINISAJMA je bio bogat i sardžajan.Prisutne je pozdravio počasni predsednik Saveza Srba, Slavomir Gvozdenović. Besedili su Petar Arbutina, urednik izdavačke delatnosti „Službenog glasnika“ i Goran Mrakić, direktor izdavačke delatnosti SSR, generalni konzul Republike Srbije u Temišvaru, i ambasador Republike Srpske u Rumuniji.

Na sajmu su predstavljene tri vredne knjige: Stoleće zaborava, Pavla Stanojevića u izdanju Arhiva Vojvodine, dvojezično izdanje pesničke zbirke na srpskom i rumunskom jezikuU istom ogledalu, koje su objavile Matica srpska Novi Sad i Brumar iz Temišvara, i antologijaOtkrivanje Srba Slavomira Gvozdenovića i Svetislava Madžarevića u izdanju Saveza Srba u Rumuniji i Riznice iz Kragujevca.

U nastavku programa je održano srpsko –rumunsko književno veče na kojoj su svoje stihove i aforizme govorili gosti iz Srbije i domaćini, na srpskom i rumunskom jeziku.

U petak, 29. novembra, sajam su organizovano posetili učenici i profesori srpske gimanzije, koje su svojim pesmama i aforizmima pozdravili pesnici i aforističari iz Srbije i Temišvara.

U Palati Srbije 25. novembra 2019. godine potpisani su ugovori o dodeli bespovratnih sredstava između članova Vlade Srbije, tačnije Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj, predstavnika opština i zemljoradničkih zadruga.

U pitanju je Program podrške sprovođenja mera ravnomernog regionalnog razvoja kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za zemljoradničke i poljoprivredne zadruge u 2019. godini na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.

Bespovratna sredstva u iznosu od 15 miliona dinara dodeljena je zemljoradničkoj zadruzi "Mrkšićevi Salaši" za radi nabavke opreme za termičku obradu mesa i suhomesnatih proizvoda - Dve komore "4G" za dimljenje sa dva hermetička dimogeneratora, kao i činjenica da će zadruga od svojih sredstava snositi razliku u visini od skoro 15 miliona dinara.

Ispred zadruge "Mrkšićevi salaši" ugovor je potpisao vlasnik Vojislav Mrkšić dok je u ime Opštine Žitište ugovor potpisao član Opštinskog veća Miloš Davidović.

Iako je gajenje tikve višestruko isplativije od gajenja osnovnih ratarskih kultura, u srednjem Banatu je ove godine bila samo jedna veća parcela zasađena tikvom, iz koje je vađeno seme. Izvoz semenki od tikve ove godine nije aktuelan, a i na domaćem tržištu su male potrebe za tim proizvodom.

Za razliku od prethodnih godina, ove je Đuro Polovina, poljoprivrednik iz sela Banatsko Karađorđevo, uz pomoć specijalne mašine pokupio tikve sa njive i iz njih izvadio semenke za samo jedan dan. Osnovni razlog je što tradicionalni kupci ove godine nisu ugovarali veću proizvodnju.

"Do prošle godine smo imali 38 jutara. Sada jedino dva jutra. Ove godine neće Italijani i Nemci da kupuju. To mi za njih radimo. Kad sve platite, može otprilike da ostane 1.500 evra čistih para", izjavio je Polovina.

Po katastarskom jutru se može proizvesti oko 700 kilograma sirovih semenki. Na njivi ostane i 40 tona mesa tikve, što prilikom zaoravanja popravlja kvalitet zemljišta.

Mora se strogo poštovati plodored. Na isto mesto tikva može da se seje tek za četiri godine. 

Prilog omogućio Mile Novaković.

Raspisan je konkurs za dodelu nagrada i priznanja Opštine Žitište povodom praznika Opštine Žitište, 12. decembra.

Za priznanja / nagradu ,,Povelju Opštine Žitište“, ,,Zahvalnicu Opštine Žitište“ i zvanje ,,Počasnog građanina Opštine Žitište“, mogu biti predložena fizička ili pravna lica koja su ostvarila izuzetne rezultate u svom radu, a od posebnog su interesa za Opštinu Žitište. Zvanje počasnog građanina se ne dodeljuje licima koja se aktivno bave politikom.

Predloge za dodelu priznanja mogu uputiti organi lokalne samouprave, organi mesne samouprave, javne službe, organizacije, ustanove, javna preduzeća, privredna društva, udruženja građana kao i sva druga pravna i fizička lica.

Predlog za dodelu priznanja mora biti obrazložen i sadržati biografske podatke o predloženom kandidatu, fizičkom ili pravnom licu. Predlog mora sadržati razloge, uspehe, postignuća i aktivnosti, zbog kojih se kandidat predlaže za određeno priznanje.

Rok za dostavu predloga je 30. novembar tekuće godine. Prijave se dostavljaju na adresu Skupština Opštine Žitište, Komisija za dodelu nagrada i priznanja, ul. Cara Dušana 15., Žitište.

Blagi jutarnji mrazevi nisu bili prepreka da dvadesetak lovaca Lovačkog udruženja "Sloga", izađu u lovišta. U subotu 30. novembra organizovana je akcija lova na zečeve na području između dva Begeja od Žitišta do Jankov Mosta i tom prilikom odstreljeno je dvadeset i sedam zečeva.

U protekom periodu otpočela je jesenja-zimska lovna sezona na fazana dok je lovna sezona na zeca ovom akcijom završena.

Lov na predatore i štetočine: lisicu, šakala, divlju mačku i druge, odvija se tokom cele godine, ali planski, radi ravnoteže u prirodi.

U subotu 23. novembra održan je šesti po redu pozorišni festival na rumunskom jeziku za decu i omladinu ,,Arlekin”, u organizaciji Udruženja ,,Deca Torka”.

Festival je bio podeljen na više kategorija: recitacije na književnom rumunskom jeziku, recitacije na banatskom dijalektu, monolog, skečevi i pozorišne predstave.

Učestvovala su deca uzrasta od zabavišta do osmog razreda iz Torka, Uzdina, Ečke, Lokava, Straže i Kustilja. Učenici iz Torka su učestvovali sa recitacijama i dve pozorišne predstave i u više kategorija osvojili prvo mesto.

Udarne rupe i meka bankina svakodnevno ugrožavaju bezbednost učesnika u saobraćaju na deonici Itebej - Torak.

Na teritoriji opštine Žitište ova prometna saobraćajnica predstavlja važnu sponu naseljenih mesta Srpski Itebej, Novi Itebej, Hetin, Međa u pravcu Žitišta i Zrenjanina.

Vožači upuću apel nadležnim organima, u ovom slučaju Putevima Srbije, da pravovremeno reaguju.

Protekle srede u Srbiji je a i širom sveta obeležen Svetski dan deteta. 

Ovaj dan se obeležava s ciljem da se skrene pažnja javnosti na sve obaveze koje društvo ima prema deci, kao i na najvažnije probleme sa kojima se deca suočavaju. Svetski dan deteta proglašen je 20. novembra 1954. godine u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a pet godina kasnije usvojena je i Deklaracija o pravima deteta.

Polaznici jaslene grupe vrtića u Žitištu takođe su su obeležili Svetski dan deteta i uživali u njemu. "Lep pozdrav od najmlađih drugara i pozdravljamo decu širom sveta", poruka je iz Predškolske ustanove "Desanka Maksimović". Pogledajte fotografije...

Najbolji način za poznavanje toračanske tradicije je poznavanje običaja koji se prenose sa generacije na generaciju. Ovog puta smo odabrali jedan običaj koji je karakterističan i za svaki region u Srbiji a vezuje se za današnji dan odnosno 29. novembar: SVINJOKOLJ.

Nekada

U jednom domaćinstvu se uglavnom klalo po dve svinje, ređe tri. Posao se delio – muškarci su klali svinje, „prljili“ su ih slamom, prali ih, podelili na dva dela i ulazili su u kuću da bi raskomadali meso. Žene su spremale doručak, ručak i večeru. Za doručak se spremao „langoš“, pekla se džigerica i sveža slaninica. Nakon doručka žene su prale creva i spremale ih za kobasice i bele kobasice.

Za ručak se pravio kuvani kiseli kupus sa slaninom, mesom i brizlama i paprikaš od mesa i rebaraca. Krofne su se služile posle podne. Za večeru se spremala čorba od paradajza sa usitnjenim mesom, pečeno meso i kobasice, ren i kompot. Radni dan se za žene završavao uz priču a mušarci su igrali „filku“ (igra karata).

Danas

Mnoge porodice ne praktikuju više ovaj običaj već kupuju meso u mesarama. Ali, u nekim familijama se još uvek poštuje ovaj običaj, uz manje ili veće promene.

Kuvani kiseli kupus je najukusniji kad se sprema za svinjokolj. Retko koja žena za ovu priliku sprema langoš ili krofne.

Više o tradiciji i kulturi u publikaciji "Torak, kultura i tradicija iz ženskog ugla", Udruženja žena „Banaćanke-Torak“

Organizacija „Svetosavlje“ izdvojila 1.050.000 dinara za ovogodišnje stipendije koje će dobiti 15 učenika srednjih škola i tri studenta. Ova humanitarna organizacija pozvala je sve zainteresovane talentovane učenike srednjih škola i studente fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija, a koja potiču iz višedetnih porodica sa prebivalištem na teritoriji grada Zrenjanina i opštine Žitište, da uzmu učešće na konkursu za dodelu Svetosavske stipendije za školsku 2019/2020 godinu.

– Petnaest stipendija dodelićemo učenicima srednjih škola u ukupnom godišnjem iznosu od po 50.000 dinara, a tri stipendije studentima fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija, i koji su prvi put upisali semestar na godini studiranja, u ukupnom godišnjem iznosu od po 100.000 dinara. Svetosavska stipendija se dodeljuje u 10 jednakih mesečnih rata, pojasnio je Dragan Vidaković, predsednik Udruženja Svetosavlje.

Konkurs je otvoren sa 30. novembrom 2019. godine, a detaljne informacije i potrebna dokumentacija mogu se preuzeti na internet prezentaciji Svetosavlja.

Svetosavska stipendija se dodeljuje desetu godinu za redom.

Izvor: I love Zrenjanin

Udruženje za bezbednost i zdravlje na radu Opštine Žitište organizovalo je u petak, 29. novembra u Žitištu Okrugli sto na temu gradilišta i obaveza poslodavaca i radnika koji izvode radove na visini, uz predstavljanje i pravilnu upotrebu zaštitne opreme za rad na visini.

Predavači, Milan Petković, Šef odseka Inspekcije rada iz Zrenjanina, Voja Tauš, mašinski inženjer i Predrag Karapandžić, profesor narodne odbrane upoznali su prisutne sa aktuelnim temama iz ove oblasti, koje su obuhvatile analizu povreda na radu u ovoj i prethodnoj godini u Republici Srbiji, kao i u srednjobanatskim opštinama, primere dobre prakse u pojedinim zemljama Evropske Unije, sa posebnim osvrtom na zakonodavstvo i praktična rešenja u Norveškoj, a predstavljene su i različite vrste i karakteristike opreme za rad na visini.

Petar Stanić, Predsednik udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Opštine Žitište, zahvalio se prisutnim predavačima na učešću i gostima okruglog stola na interesovanju za gore navedene teme i najavio nastavak tematike i sledećeg četvrtka kada će u Žitištu biti organizovan tradicionalni stručni skup „Nedelja bezbednosti i zdravlja na radu“ koji takođe organizuje ovo udruženje.

Nacionalna služba za zapošljavanje svake godine organizuje razne obuke za prekvalifikaciju za zanimanja koja su deficitarna na tržištu rada. U Zrenjaninu je trenutno u toku obuka za kozmetičare gde su sa još tri polaznice i naše sugrađanke Nevenka Bašić iz Česterega i Dragana Đurđević iz Žitišta. 

Obuku polaznicama drži kozmetičar Nina Đurić, vlasnik kozmetičkog salona Koko 023, koji posluje u okviru jednog drugog salona u Zrenjaninu.

“U program obuke za kozmetičare sam se uključila tako što sam kontaktrirala sa Zoricom iz Narodnog univerziteta iz Niša koja mi je dala predlog da otpočnemo ovu školu. Odlučila sam se zato što sam ja u jednom trenutku bila nezaposleno lice. U pitanju su žene i ja sam i sama žena, a u današnje vreme nama ženama nije baš lako da radimo i budemo domaćice i da sve postignemo. Mislim da će one na ovaj način, po završetku obuke moći samostalno da rade. Obuka traje četiri meseca. Polaznice će u tom vremenu naučiti da rade pedikir, manikir, depilaciju, tretmane lice, farbanje obrva…”, kaže Nina Đurić, vlasnik kozmetičkog salona Koko 023.

“Na evidenciji Nacionalne službe sam bila nekoliko godina. Završila sam gimnaziju. Uvek sam čekala da me pozovu za neki posao. Kada sam načula za obuku za kozmetičara, prijavila sam se i kada su me pozvali, naravno da sam bila prijatno iznenađena. Obradovala sam se. Meni je ovo oduvek bila želja. Sada sam se i pronašla tu i baš mi je lepo. I nekako vidim sebe u ovm poslu u budućnosti. Najteži su tretmani, jer su mnogo zahtevni. Najviše mi se dopala masaža lica, uživam u tome. Baš sam se iznenadila na obuci. Nisam toliko toga očekivala. Dosta je obimnije nego što sam ja to nekako videla. Veliku podršku sada imam od prijatelja i porodice i to je najvažnije”, objašnjava Dragana Đurđević iz Žitišta.

Priliku da stekne novo znanje dobila je i Nevenka Bašić iz Česterega.

“Ja sam dugo godina radila. Imam oko 30 godina radnog staža. 2016. sam ostala bez posla, radila sam u Agroživu. Pružila mi se prilika da dođem ovde na obuku. Kozmetiku volim još iz osnovne škole i baš mi je bilo drago kada su odabrali mene. Obuka je ispunila sva moja očekivanja, čak i više od toga. Mnogo toga sam naučila što nisam znala. Svi moji prijatelji i rođaci i bliski ljudi su me podržali. Vežbam na svojim drugaricama i kažu da sam dosta napredovala u odnosu na početak. Najčešće traže da im radim masažu lica”, kaže Nevenka Bašić iz Česterega.

Izvor: ilovezrenjanin.com

Velika humanitarna akcija PerSu marketa, pod nazivom Topli dinar, za obezbeđivanje ogreva za 100 najugroženijih porodica u Vojvodini, održana je i ove godine. Tokom meseca oktobra, od svakog ostvarenog računa PerSu marketi izdvajali su po 1 dinar, da bi se od sakupljenog novca kupio ogrev u vrednosti od preko milion i po dinara i dostavio porodicama pre zime.

„Veoma smo zadovoljni rezultatima akcije. Uspeli smo i ove godine da sakupimo novac i da ponovo obezbedimo ogrev za 100 socijalno ugroženih porodica, u blizu 80 naseljenih mesta u Vojvodini. Sve su to mesta u kojima poslujemo godinama i ovo je naš način da dodatno doprinesemo njihovom boljitku, kroz direktnu pomoć onima kojima je to najpotrebnije. Posebnu zahvalnost dugujemo našim kupcima, bez kojih sve to ne bi bilo moguće“ - poručuju iz PerSu marketa.

Cilj akcije je da se pomogne i dodatno doprinese zajednici, kroz usmerenu i transparentnu pomoć najugroženijima, a u sve to uključili su se i prijatelji akcije, kompanije Imlek, Pepsi, Štark, Moravka, Aleksandrija i Victoria oil, koje su podržale akciju i istakle važnost brige o potrošačima.

Kroz akciju „Topli dinar“, zaključno sa 2019. godinom, ogrev je dobilo 500 socijalno ugroženih porodica širom Vojvodine. Celokupnoj organizaciji veliku pomoć pružili su i Centri za socijalni rad iz svih opština, koji su dostavili spiskove najugroženijih mnogočlanih porodica. Na taj način, povezali su se trgovci, proizvođači, potrošači i centri za socijalni rad, kako bi zajedničkim snagama doprineli da ove zime svima bude toplo.

Radio-televizija Srbije emituje serijal "Građanin", koji je posvećen životu nacionalnih manjina u Srbiji.

Ovom prilikom posećena je jedna od najstarijih škola u Vojvodini OŠ "Miloš Crnjanski" u Srpskom Itebeju i renovirani Dom kulture u Novom Itebeju.

U emisiji govorili su deca i nastavnici škole u Srpskom Itebeju i Jožef Kerekeš, predsednik Saveta Mesne zajednice Novi Itebej.

Emisiju pogledajte na linku RTS Građanin

I ove školske godine u svim osnovnim školama na teritoriji opštine Žitište, za učenike nižih razreda i predškolske ustanove, Udruženje građana "Radionica snova" iz Novog Bečeja priredilo je predstavu "Ducka ovde nešto smrducka".

Izvođenje ove predstave organizovala je Turistička organizacija opštine Žitište a mališani su je sa oduševljenjem odgledali i prihvatili.

Кompanija „Linglong“ održaće promociju u sali Кulturnog centra u Zrenjaninu  27. novembra 2019.godine, sa početkom u 11.00 časova.

Nezaposleni će nakon promocije moći da apliciraju za posao u ovoj kompaniji.
 
Za uput na promociju i detaljnije informacije možete dobiti u ispostavi Nacionalne službe za zapošljavanje Žitište, kod svog savetnika, ili na broj telefona 023/3821-044. 

Foto: Grad Zrenjanin

Žensku pevačku grupu „Vreteno“ čine devojke iz Banatskog Кarađorđeva i Aleksandrova, uzrasta od 13 do 17 godina. One su i članice КUD-ova „Ilija Preradović“ iz Banatskog Кarađorđeva i „Aleksandrovo“ iz Aleksandrova.

Grupa „Vreteno“ radi pod rukovodstvom Jelene Milenković, i mentora Igora Popova, predsednika ADZNM „Gusle“ iz Кikinde. Vredno rade nepune dve godine, a već su postigle zapažene uspehe na takmičarskim i revijalnim nastupima u zemlji i inostranstvu. Nastupale su u Plandištu na festivalu „Кrajiški biseri“ gde su ostavile odličan utisak na članove žirija i publiku.

Na Festivalu tradiconalnog pevanja u Subotici su osvojile drugu nagradu u kategoriji mladih izvođača. Ponosne su na ovo priznanje, jer su u žiriju bili eminentni stručnjaci iz etnologije, izvornog pevanja i folklora: Ivica Ivanković, etnolog, etnograf i profesor poljskog jezika i književnosti, dr. Кristina Planjanin Simić, profesor etnomuzikologije i Tamara Štricki-Seg, etnomuzikolog.

Grupa „Vreteno“ prošlog vikenda je imala dva nastupa: na Humanitarnom koncertu za Ognjena u Aleksandrovu, i u Zrenjaninu, na Svetoarhangelskoj akademiji u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“, u organizaciji Društva Srpsko-Ruskog bratstva Sveti Evgenije Robionov.

Šesta po redu "Kuglofijada" u organizaciji udruženja žena "Livađanke", a pod stručnim vođstvom predsednice pomenutog udruženja Ljupke Miškov, održana je večeras u Aleksandrovu.

Oko 40 kuglofa, što slanih, što slatkih, našlo se ispred tročlanog žirija, koji je imao za zadatak da izabere onaj najbolji u kategoriji slatkih i slanih kao i najkuglof.

Dok je sa jedne strane žiri bio na "slatkim i slanim mukama", sa druge strane više od 200 gostiju uživalo je u dobroj muzici i zabavi.

Ovom prilikom tu su se našli gosti iz Rumunije, Mađarske, Nemačke, Hrvatske, veliki broj predstavnika udruženja iz Vojvodine, kao i čelni ljudi Opštine Nova Crnja, na čelu sa predsednikom Vladimirom Brakusom, koji je ovom prilikom istakao da je ova manifestacija od velikog značaja kako za samo Aleksandrovo, tako i za celu Opštinu, pa i šire.

U kategoriji slatkih kuglofa prvo mesto je pripalo udruženju žena "Vredne ruke" iz Srpskog Itebeja, titulu najboljeg slanog kuglofa ponelo je udruženje žena "Mladost" iz Česterega, najbolji dečiji kuglof napravila je Anđelija Ninković iz Aleksandrova, nagrada za najlepše dekorisan otišla je u Rusko selo u ruke Jovanke Glušac, dok je specijalna nagrada za naj kuglof pripala Jasmini Ivanišević iz Hanovera.

Druženje uz muziku i pesmu nastavljeno je do kasnih večernjih sati, na opšte zadovoljstvo kako domaćina, tako i gostiju.

Izvor: RTV Santos

I ove godine Komisija za rodnu ravnopravnost SO Žitište značajno je skrenula pažnju na važnost borbe protiv nasilja nad ženama obeležavanjem kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“.

Članice Komisije okupile su u toku današnjeg dana predstavnike javnih ustanova, zainteresovane građanke i građane u Domu kulture u Žitištu i zajedno sa učenicima osnovne škole „Sveti Sava“ koji su napravili plakate sa ohrabrujućim porukama, položile narandžaste ruže u znak sećanja na žene koje su do današnjeg dana izgubile život u partnerskom nasilju u Srbiji.

Zvanična boja kampanje je narandžasta, kao simbol svetle i optimistične budućnosti oslobođene od nasilja nad ženama i devojčicama. Kao deo ove inicijative znamenitosti u gradovima širom sveta su osvetljene narandžastom bojom, kako bi se skrenula pažnja na ovo važno pitanje. Tim povodom, i Dom kulture u Žitištu biće osvetljen narandžastom bojom.

U toku ove kampanje članice komisije za rodnu ravnopravnost i funkcionerke iz opštine Žitište razgovaraće sa sugrađankama i sugrađanima i promovisati nenasilje i netoleranciju prema svim oblicima rodno zasnovanog nasilja kao i ohrabrivati i aktivirati građane i građanke da se aktivno uključe u zaštitu žena od nasilja, odnosno u borbu protiv ove negativne pojave u društvu.

U Kulturnom centru Zrenjanina u sklopu programa obeležavanja godišnjice oslobođenja u Prvom svetskom ratu u subotu, 16. novembra u 19 časova biće otvorena nova slikarska celina, izložba Marka Pantelića „Naiva na staklu“.

„Marka Pantelića je iznedrila banatska ravnica 1955. godine. Oni koji ravnicu posmatraju sa strane i geometrijski kažu da je monotona, ali za Marka Pantelića ona je veoma inspirativna. Autor vidi šta ona nosi u sebi i putem svojih slika nudi drugima ono što ga oduševljava u njoj. Svoje vizije pretvara u slike na staklu i svakim potezom kičice bliži je večnosti. Autor je svoju sudbinu vezao za Banatsko Višnjićevo gde se nadahnjuje stvaralačkim idejama.

Prepoznatljivi likovi u prepoznatljivim situacijama čine slike prepoznatljivim, jer su na njima date sve karakteristike sredine u kojoj samouki umetnik bitiše. Potrebno je mnogo ljubavi, strpljenja i upornosti da bi se realizovale pojedine ideje slikara na staklu primenom tehnike Hlebinske škole…“ – navodi u svom osvrtu na autorov rad Hadži Borislav Novaković.

– Marko Pantelić je do sada izlagao na više samostalnih i zajedničkih izložbi i svaki put je njegovo slikarstvo ostavljalo snažan utisak na posmatrače (posetioce). Autor je zaljubljenik u ljude kao „predmete“ svog umetničkog rada čije ponašanje uočava sa lakoćom koje spretno prenosi na svoje slike…

Milica Knežević ima 26 godina i studentkinja je Softverskog inženjerstva. Do 2009. godine njen život je bio kao i život bilo kog prosečnog tinejdžera, to su bila takmičenja, izlasci, druženja, odbojka.

Do sada je Milica mnogo puta ispričala svoju priču, ali kroz projekat "Još uvek vozim" ona se bori da ljudi ne zaborave da je bezbednost najvažniji deo saobraćaja i da jedan delić sekunde može u potpunosti promeniti život.

Dočekajte Novu 2020. godinu u svečanoj sali MS Restorana, uz bogat praznični meni i domaće piće u neograničenoj količini.

Za dobro raspoloženje je zadužen Kastrol Band koji ima širok repertoar kako narodne tako i zabavne muzike.

Da bi ugođaj bio još lepši sve ovo za 40 evra po osobi uz vrhunsku uslugu koju će Vam pružiti ljubazno osoblje.

Informacije i Rezervacije na broj 062 80 70 120