Srpska Pravoslavna Crkva Svetog Vasilija Ostroškog proslavila je svoju slavu u nedelju 12. maja u Ravnom Topolovcu uz prisustvo velikog broja građana.

Svetu Liturgiju služio je protonamesnik Želimir Jovanović iz Elemira, jerej Borislav Đurić i jerej Karađorđe Trivunović iz Žitišta.

Кum ovogodišnje slave bila je Jelena Rajlić Daljević sa porodicom.

U okviru crkvene slave tokom jučerašnjeg dana po prvi put organizovano je takmičenje za najlepši slavski kolač, što možete pročitati na linku Ravni Topolovac: Takmičenje za najlepši slavski kolač

U želji da se informiše i pomogne u izboru srednje škole učenicima osmog razreda osnovnih škola Kancelarija za mlade opštine Žitište organizuje Info dan ''Izaberi svoju budućnost''

Prezentacije će se obaviti u školama na teritoriji opštine Žitište:

1. Osnovna škola "Nikola Tesla" Banatsko Karađorđevo - 10.05.2019. godine (petak) sa početkom u 15.30 časova.

2. Osnovna škola "Miloš Crnjanski" Srpski Itebej - 16.05.2019. godine (četvrtak) sa početkom u 14.00 časova.

3. Osnovna škola "Sveti Sava" Žitište - 23.05.2019. godine (četvrtak) sa početkom u 16.00 časova.

Učesnici prezentacija koji će imati svoje predstavljanje i štandove:

Hemijsko prehrambena i tekstilna škola "Uroš Predić" Zrenjanin

Elektrotehnička i građevinska škola "Nikola Tesla" Zrenjanin

Tehnička škola Zrenjanin

Poljoprivredna škola Zrenjanin

Srednja škola "Đura Jakšić" Srpska Crnja

Zrenjaninska gimnazija

Dom učenika srednjih škola "Angelina Kojić-Gina" Zrenjanin

Povodom crkvene slave Svetog Vasilija Ostroškog u subotu 11. maja u Ravnom Topolovcu organizavano je po prvi put takmičenje za najlepši slavski kolač u organizaciji Crkvene opštine Ravni Topolovac, Aktiva žena iz Ravnog Topolovca i uz pomoć Turističke organizacije opštine Žitište.

U takmičarskom delu učestvovalo je 10 takmičara. Po mišljenju žirija najlepši kolač napravila je Tamara Garalejić. Drugo mesto je osvojila je Ranka Đukić, a treće mesto pripalo je Katinki Niković.

Pored izbora za najlepši kolač deca su priredila prigodnu manifestaciju i govorila o Svetom Vasiliju Ostroškom.

Srpski Itebej je selo koje je preturilo preko glave mnoge bune i ratove, a nastalo je iste godine kada je Srpska pravoslavna crkva stekla autokefalnost

KADA se jedared Marko Kraljević našao kraj Begeja, tu je zastao s društvom da odahne. Od blata su istresli svoje opanke i tako je "Itebej lepi nastao na sedam bregova i bijo je još veći kad ga obavije sedam snegova"... Kada se rima "razveže" u prozu, tako je otprilike pesnik rođen u obližnjoj Međi, Dušan Milićev, opisao samo jednu epizodu, od mnogih zanimljivosti o Srpskom Itebeju.

A, istorija je prebogata. Jer najstarije selo u Banatu nastalo je 1219. godine, u vreme kada je Srpska pravoslavna crkva stekla autokefalnost. Ovo selo udaljeno od Zrenjanina tek četrdesetak kilometara, ovih dana slavi osam vekova postojanja. Te 1219. godine Srpski Itebej zapravo je bio manastir benediktinski i zvao se Vitubu, pa se tokom vremena "v" izgubilo, a daljim promenama izgovora došlo se do reči Itebei, pominje dr Samuel Borovski u svojoj knjizi iz 1911. godine, a prvi dokument o postojanju sela čuva se u Državnom istorijskom arhivu u Budimpešti. U njemu se navodi da je posede oko sela 1276. kupila porodica Čanad, koja je kasnije promenila prezime po selu u - Itebejski. Prema drugoj verziji, selo je dobilo ime u doba cara Trajana, koji je kao ratnik za vreme rimske vladavine u Panoniji gradio utvrđenja koja su se zvala "iteri" (dan hoda), dok se uvala zvala bej.

U letopisu Temišvarske eparhije pominje se da je Veliki Bečkerek imao 7.912 duša, a Itebej 3.690 stanovnika i bio je važno geostrateško mesto na sredokraći puta od Temišvara do Velikog Bečkereka i Velike Kikinde i Vršca, a kada je završena regulacija Begejskog kanala, postao je važno pristanište, pa su meštani imali i te kako koristi od uspostavljanja vodenog saobraćaja od Temišvara prema zapadu.

U njemu su boravili i poznati putopisci, poput Tubea, Grizelinija, Evlije Čelebije. Dositej Obradović boravio je u Crkvi Svetog Save, Đura Jakšić i Jovan Jovanović Zmaj svraćali su na čuveni vašar, a Miloš Crnjanski, koji je i sam po dedi Itebejac, ostavio je brojne zapise o svom boravku u selu u kojem njegovi rođaci i danas imaju porodičnu kuću.

Tako je ostalo zabeleženo kako je još kao mlad, Crnjanski obožavao da svrati kod rodbine u Srpski Itebej i odmah bi, kad s puta stigne, uleteo u sobu i skočio na krevet pokriven banatskom dunjom. Strina bi se odmah za glavu hvatala, jer je pod dunjom bilo najmanje 50 svežih jaja koja su tako čuvala svežinu. Uncut i šaljivdžija, Crnjanski je znao da su jaja pod dunjom, ali nije mario što će rodbini naneti štetu... Jednom se tako bacio pravo s vrata na dunju i upao u vanglu punu testa za krofne, koje je strina "ukrila" da bolje naraste, kako se po banatski kaže...

Za svojih osam vekova, Srpski Itebej preturio je preko glave, kako to Lale kažu, mnoge bune i ratove, terore i zulumćare, ali uprkos svim nedaćama, zadržao tipično ravničarsku, pitomu narav i paorski duh dobrih domaćina koji pre svega poštuju porodicu, redovno idu u crkvu i pomažu jedni drugima.

Među najstarijim meštanima su baba Sosa Janjić, koja ima blizu stotinu leta, i dugogodišnji crkveni pojac devedestjednogodišnji Slobodan Raicki Enclika. Oni pamte mnogo dogodovština i umetnika koji su pohodili selo. Jedna od anegdota je o čuvenoj rediteljki Soji Jovanović, koja je ovde 1977. na autentičnim blatnjavim sokacima snimala TV seriju "Osma ofanziva". Ulogu čobanina, što je, u stvari, bio i u privatnom životu, namenila je meštaninu Dušanu Merinkovu Bebušu, a sa njim su "glumile" i njegove ovce, pulini i magarac. Za sve njih duhoviti Bebuš zatražio je honorar. Soja je, naravno, "poginula" od smeha, isplatila uredno Bebušu honorar, sa kojim je on kasnije sagradio lepu kuću.

Itebejski paroh, otac Sava Majstorović, vraća ipak našu priču na dane sadašnje i proslavu 800 godina naselja, koja je počela svetosavskim svečanostima i duhovnom akademijom 9. maja.

- Dan kasnije, kada se obeležava Spaljivanje moštiju Sv. Save, održaćemo liturgiju u seoskom hramu. Ova godina protiče u obeležavanju za nas veoma značajnih i ostalih jubileja - 250 godina od izgradnje Hrama Svetog Save (izgradnja počela 1765, a završena 1769. godine), kada je i hramovna slava, zatim 150 godina od osnivanja biblioteke, koja datira još iz 1869. godine, skoro tri veka postojanja OŠ "Miloš Crnjanski", zatim vek postojanja Zanatsko-trgovačke škole, a Srpski Itebej je jedno od retkih sela koje je imalo i srednju školu - pripoveda itebejski paroh, otac Sava.

Itebejci su veoma ponosni i na činjenicu da je seoska crkva pomogla u seobi Matice srpske u Novi Sad, a ističu i Srpsku književnu zadrugu, koja je ovde osnovana 1892. godine, KUD "Zora" i Pevačko društvo iz 1891. godine. Malo je poznato da je sve do 1959. središte opštine bilo baš u Srpskom Itebeju, koji je i ozbiljno nalazište nafte i gasa.
- Prva eksploatacija počela je još 1970. godine, kada je izgrađena sabirna stanica - podseća Vojislav Mrkšić, dobrotvor crkve i prvi čovek "Mrkšićevih salaša", zadruge koja zapošljava više od 350 meštana Srpskog Itebeja.

Tekst: Bogoljub Grujić

Biblioteka "Branko Radičević", osnovana 11. maja 1962. godine, obeležila je 57 godina postojanja i rada.

Obeležavanje jubileja je održano u petak 10. maja, svečanošću koja je bila posvećena radu Biblioteke i razvoju bibliotekarstva u Opštini Žitište.

Prisutne je pozdravila direktorka Biblioteke Vesna Ćuk koje je u svom obraćanju zvanicama ukazala na ulogu i mesto Biblioteke "Branko Radičević" u proteklih 57 godina, i na poslove koji se planiraju ubuduće.

U kulturnom delu programa nastupili su deca Predškolske ustanove "Desanka Maksimović" Žitište i učenici Osnovne škole "Nikola Tesla" Banatsko Karađorđevo.

Još jedan PerSu market svečano je otvoren u subotu 20. aprila, u Apatinu, na adresi Somborska 9 (Somborski put).

Na dan otvaranja, kupce je pored brojnih akcijskih sniženja, gratis računa, promocija i poklona, dočekao moderno uređen enterijer, ljubazni prodavci, kao i širok asortiman svežih, domaćih proizvoda.

Na prostoru na oko 100 m2, ovaj minimarket svakodnevno nudi svojim potrošačima preko 2.500 različitih artikala, kako vodećih brendova, tako i domaćih, lokalnih proizvođača. Pored gotovo 250 artikala koji se svake nedelje mogu naći na akciji, veliki akcenat je i na PerSu pijaci, bogatoj svežim i zdravim voćem i povrćem, odeljenju svežeg mesa u MAP pakovanju, vrhunskog kvaliteta i kontrolisanog porekla.

Brojni prisutni kupci, na samom otvaranju, imali su priliku da degustiraju proizvode robnih marki TO!, Fina, Belkino i Delikato, kao i da postanu korisnici PerSu programa lojalnosti i na taj način ostvare povrat novca pri svakoj sledećoj kupovini.

Vrata novog SuPer komšije, otvorena su radnim danima i subotom od 06:30h do 21:30h i nedeljom od 07h do 20h.

Povodom 800 godina postojanja Srpskog Itebeja i 250 godina postojanja crkve u tom mestu Svetosavske svečanosti počele u u četvrtak 9 maja, večernjim bogosluženjem u 17 časova u hramu Svetog Save. U nastavku je održana duhovna akademija u sali restorana Mrkšićevi salaši.

Na temu Svetosavlja govorili su protojerej-stavrofor Dragomir Sando, profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, nastojatenj manastira Velika Remeta, otac Stefan, i profesor Goran Piljak, istoričar uz učešće dečijeg crkvenog hora.

Na sam dan praznika 10 maja, Sveta Liturgija je počela u 9 časova. Evharistijskim sobranjem načalstvovao je, otac Stefan, nastojatelj manastira Velika Remeta uz sasluženje sveštenika arhijerejskog namesništva žitištanskog.  Кum-domaćin hramovne slave bio je Vojislav Mrkšić sa porodicom. Svečani slavski ručak služen je u restoranu Mrkšićevi salaši.

Srpska pravoslavna crkva Svetog Save i Svetog Simeona u Srpkom Itebeju ove godine obeležava 250 godina postojanja i u tu čast je izdata publikacija o crkvi i o samom mestu koju su pripremili sveštenik Savo Majstorović, Dušan Milićev u pomoć Mrkšićevih salaša.

Savet za međunacionalne odnose Opštine Žitište pod pokroviteljstvom Opštine Žitište organizuje predstavu pod nazivom "Pozorište dolazi", autora Radoslava Zlatana Dorića i u režiji Milana Martinovića.

U predstavi učestvuju glumci iz Banatskog Karađorđeva, Torka, Hetina, Česterega, Žitišta i Bašaida. Ova predstava je pokušaj da se afirmiše lepota različitosti i duh tolerancije među ljudima.

Premijera predstave je u subotu 27. aprila 2019. godine u 20 časova u velikoj sali Doma kulture u Torku. Ulaz je slobodan. Dobrodošli.

Danas su deca iz svih vrtića Predškolske ustanove "Desanka Maksimović" Žitište trčala dvadesetdeveti kros RTS-a.

Organizatori krosa su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS, Sportski savez Srbije i Savez atletskih talenata Srbije.

Mališani su pokazali da među njima rastu pravi atletski talenti.

Dan pobede Deveti maj je na svečan način obeležen u Opštini Žitište.

U 10 časova u Banatskom Višnjićevu na seoskom groblju položeni su venci na spomen obeležju vojniku Crvene armije Ivanu Jevki koji je poginuo u borbama sa fašističkim okupatorom kod Krajišnika 2.oktobra 1944.godine.

U 11 časova obeležavanje Dana pobede organizovano je u Žitištu ispred spomen obeležja kod Predškolske ustanove „Desanka Maksimović“. Posle intoniranja himne učenika OŠ „Sveti Sava“ prisutnima su se obratili Dušan Milićev u ime SUBNOR i gospodin Evgenij Martinjenko u ime Ruske ambasade u Srbiji.

Na spomen obeležja poginulim borcima narodnooslobodilačkog rata pred velikim brojem građana položeni su venci Opštinskog odbora SUBNOR-a, Ruske ambasade u Srbiji, Opštine Žitište, Opštinskog odbora SPS Žitište. Na skupu se obratio predsednik OO SUBNOR Dragan Savanović, a o ovom značajnom datumu govorila je predsednica Skupštine opštine Žitište Dragana Petković.

Кulturno-umetnički program izveli su učenici Osnovne škole „Sveti Sava“ iz Žitišta i deca Predškolske ustanove „Desanka Maksimović“.

Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, jeste farbanje jaja za Vaskrs.

26. aprila u organizaciji Srpske pravnoslavne crkvene opštine Banatski Dvor u objektu nadomak crkve organizovano je farbanje jaja na kojoj su se najmlađi Dvorčani takmičili za najbolje oslikano jaje.

Za tri najlepše ukrašena jajeta deci su podeljenje simbolične nagrade.

Prvo mesto u farbanju osvojila je Maja Trivunović, drugo Strahinja Trivunović a treće mesto Sandra Popović.

Najteža situacija za roditelje je kada saznaju da im je dete teško bolesno i da leka za tu bolest nema. Pitanje sa kojim se i oni i dete svakoga dana bude i idu na spavanje, jeste „zašto se to baš meni desilo“. Nakon šoka, tuge, razočarenja, dolazi borba i nada u bolje sutra. Tada je najvažnije biti uporan, istrajan i imati pozitivne misli.

Iako mu je još kao bebi dijagnostikovana mišićna distrofija, jedan hrabri mladić nije dozvolio da ga to spreči u ostvarivanju njegovih želja. O tome kako izgleda borba sa neizlečivom bolešću, ko mu je najveća podrška, i gde pronalazi snagu i volju za napredovanjem, govorio je Dražen Trivunović, student Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu.

Dražen ima 24 godine. Živi u Banatskom Dvoru i studira na Tehničkom fakultetu “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu.
“Ja sam jako ponosan na ono što sam postigao u životu. Zahvaljujući ogromnoj podršci mojih roditelja i prijatelja, stigao sam do treće godine fakulteta, smer menadžment informacionih tehnologija. To je za mene veliki uspeh“, počinje priču Dražen Trivunović.

DRAŽEN TRIVUNOVIĆ OD ŠESTOG MESECA BOLUJE OD MIŠIĆNE DISTROFIJE
Za one koji Dražena ne poznaju, u prvi mah moglo bi da se učini da je ovo još jedna od priča o tome kako izgleda studiranje u našem gradu. Međutim, za one koji ga poznaju, znaju da je ovo priča o pravom heroju i borcu.
„Ja sam rođen kao zdrava beba. Ali, već sa šest meseci dijagnostikovana mi je bolest mišićna distrofija. Tada su roditelji primetili da se ne razvijam dobro i da sam nekako mlitav. Lekari su govorili da samo vežbe mogu da mi pomognu da kontrolišemo bolest. Bukvalno sam čitavo detinjstvo proveo po bolnicama i na vežbama. Lečio sam se na Institutu za majku i dete u Beogradu do 18. godine, kada sam prestao da idem tamo, jer više nisam imao pravo na to. Sada idem na rehabilitacije i vežbe u banje. Poslednje 3-4 godine sam išao u banju u Kanjižu. Mogu da kažem da su mi dosta pomogli tamo“, kaže naš sagovornik.

„Mišićna distrofija znači slabost mišića. Mogu da se pokrećem samostalno, da se opslužim, da jedem sa stola, pijem, ali ne mogu da dižem ruke i da hodam. Jedino uz pomoć nekoga mogu da se na kratko održim na nogama. Ali, to je jako slabo. Uzrok mišićne distrofije je nedostatak distrofina, koliko sam ja razumeo lekare“, objašnjava Trivunović.

„NE VOLIM DA ME LJUDI POSMATRAJU KAO OSOBU SA INVALIDITETOM“
Kada su saznali da im je dete teško bolesno, Draženovi roditelji su najpre morali da se suoče sa sopstvenim strahovima, dilemama, nedoumicama…
„Lekari su uvek govorili mojim roditeljima da me ne izostavljaju iz društva, da me uključuju u zajednicu. Da se ponašaju kao da sam zdravo dete. I zaista, oni me nikada nisu izdvajali i odvajali od druge dece. Uvek sam bio u kontaktu sa ljudima. I svi su me prihvatali kao da sam zdravo dete. Nisu me gledali kao invalida, niti im je bilo bitno što sam u kolicima. Ja ne volim da me ljudi posmatraju na taj način, da sam hendikepiran. Imao sam sreću da me ljudi lepo prihvataju“, kaže Dražen.

„PODRŠKA RODITELJA I PRIJATELJA MI PUNO ZNAČI“

Zbog bolesti, Dražen nije krenuo u školu sa svojom generacijom.
„Ja sam 1995. godište, ali sam u školu krenuo dve godine kasnije nego što je trebalo tj. sa generacijom 1997. Zbog toga što sam često bio po bolnicama, polagao sam dva razreda vanredno. Nakon toga sam nastavio školovanje kao redovan đak. Završio sam osnovnu školu u Dvoru, zatim sam upisao i završio Zrenjaninsku gimnaziju i evo sada sam na fakultetu. Radio sam sve što su radili i drugovi iz razreda. Kontrolne zadatke, pismene, odgovaranje usmeno. Najveća neizvesnost i pitanje roditelja bilo je to da li će me prihvatiti u školi ili neće. Stvarno sam imao sreće da sam uvek bio dobar sa svima. Ljudi su me prihvatali. Sva ta podrška mojih roditelja i prijatelja mi jako puno znači. To je nešto što mi daje volju, elan, vetar u leđa da idem dalje“, objašnjava naš sagovornik.
„Roditelji su se puno žrtvovali. Sada kada vide dokle sam stigao, jako su ponosni. Isplatio se sve što su oni radili za mene. Često kažu da nisu verovali da ću uspeti. Ali, zajedničkim trudom i upornošću uspeo sam da ostvarim svoje želje. Planovi za budućnost su mi da završim fakultet i da se zaposlim. Dobar sam student, da tako kažem. Nisam ni najbolji, a nisam ni najgori. Planiram da upišem i master studije. Sebe u budućnosti vidim u nekoj IT kompaniji. Najviše mi se sviđa veb dizajn, pa se nadam da ću u toj oblasti i naći posao. Dosta učim o tome i mimo fakulteta“, dodaje Dražen.
Najveći problem za ovog momka, kao i za mnoge druge osobe sa invaliditetom su fizičke prepreke na koje gotovo svuda nailaze.
„Fizičke barijere postoje svuda oko nas. Nisu nam sva mesta pristupačna. Čak ni ona koja bi po prirodi stvari trebalo da budu. Kao što su recimo opština, socijalno, čak negde ni u bolnicama nema prilaza za osobe sa invaliditetom. Evo od skoro imamo lift na fakultetu koji smo dobili zahvaljujući koleginici Milici. To nam je mnogo olakšalo kretanje po fakultetu. Zaista bi trebalo gde god je to moguće ukloniti te barijere. Moram da kažem da su profesori sa fakulteta divni. Stvarno se trude da nam prenesu znanje. Dok nismo imali lift na fakultetu, činili su sve da i mi možemo da prisustvujemo predavanju, spuštali su predavanja u prizemlje“, obašnjava naš sagovornik.
„Mislim da su ponekad osobe sa invaliditetom diskriminisane u Srbiji. Ja iskreno nisam bio u toj situaciji, ali dešava se nekad da ljudi ne prihvataju osobe sa invaliditetom. Ponekad kada me neko prvi put vidi imam osećaj da me gleda sa sažaljenjem, ali kada me bolje upozna onda shvati kakva sam ja zaista osoba i tada prestaju da me posmatraju na taj način“, kaže Dražen.

OPŠTINA ŽITIŠTE OBEZBEDILA DRAŽENU PREVOZ DO FAKULTETA

Naš sagovornik ne zaboravlja nikog ko mu je ikada pomogao.
„Moram da se zahvalim opštini Žitište, koja mi je omogućila i obezbedila organizovan prevoz kojim dolazim u Zrenjanin. I dok sam bio učenik u gimnaziji i sada kada idem na predavanja na fakultet. Kada god je potrebno da dođem do grada, nikada nije bio problem“, priča Trivunović.
„Kolica i pomagala dobijam preko države. Jeste malo komplikovano prikupiti potrebnu dokumentaciju, jer je papirologija obimna, ali kada se sve to obezbedi, onda nije problem da se dobije to što je potrebno. Učenici i zaposleni imaju pravo da menjaju kolica na svakih 5 godina, a oni koji to nisu na svakih 8. Zatim tu je i remont kolica i sve ostalo što je neophodno“, objašnjava naš sagovornik.
Dražen kaže da nije neobično da on bodri svoje prijatelje.„I dan danas sebi, po ko zna koji put postavljam pitanje zašto je baš meni morala da se desi ova bolest. Ali, uvek nekako nalazim pozitivne misli. Tešim se da nisam jedini koji ima ovu bolest. Da je mnogo drugih ljudi u kolicima. Bodrim sam sebe. A dešava se i da bodrim svoje prijatelje kada imaju neke probleme i kada vidim da im je teško. Uvek im kažem „nije to ništa, biće sve u redu, moraš dalje da ideš…“ Često mi se čude odakle mi toliko pozitivne energije i toliko snage“, objašnjava ovaj momak.
„Upornost je najvažnija. Nikada se ne treba predavati. I svima kažem, ma kakav problem da imate, bilo koja bolest da je u pitanju, ne smete da se predate. Evo ja sam već godinama samostalan. Sam sam išao u školu, sam idem na fakultet, kod kuće sve obavljam sam. Roditelji mi pomažu da se prebacim iz kolica u kolica, a sve ostalo radim sam. Zbog toga je moja poruka ljudima da uvek idu napred. Ma koju bolest da imaju, treba da gledaju to sa vedrije strane. Ja sam to pronalazio u podršci roditelja i prijatelja. Ali, sam bodrio i sam sebe. Uvek sam govorio biće bolje, ja to mogu, želim i hoću. Potrudi se i uspećeš! I stvarno, do sada sam sve što sam želeo i ostvario“, zaključuje na kraju razgovora Dražen Trivunović. Izvor: www.ilovezrenjanin.com

U četvrtak 25. aprila u zgradi Opštine Žitište su dodeljeni ugovori o stipendiranju studenata, kao i rešenja o jednokratnoj finansijskoj pomoći.

Ove godine izdvojena su značajna sredstva za ovu svrhu, a nakon sprovedenog konkursa opredeljeno je ukupno 23 stipendija i 45 jednokratnih finansijskih pomoći.

U pojedinačnim iznosima stipendije su 8.400,00 dinara deset meseci u kontinuitetu, a jednokratna finansijska pomoć iznosi 29.000,00 dinara!

Svim prisutnima obratili su se zamenik predsednika opštine Đorđe Žuža i predsednica Skupštine opštine Žitište Dragana Petković uputivši čestitke i želje da se i naredne godine potrude da ostvare dobre rezultate, a lokalna samouprava će svakako pružiti ruku partnerstva i finansijsku podršku.

Predškolska ustanova "Desanka Maksimović" Žitište obaveštava sve zainteresovane roditelje za upis dece u vrtić u Žitištu, da će Dom zdravlja, odeljenje pedijatrije, vršiti sistematske preglede za upis dece u vrtić u periodu od 20. do 24. maja.

Roditelji su obavezni da u vreme trajanja upisanog roka (do 15. maja) predaju ostalu potrebnu dokumentaciju za upis, a lekarska uverenja će predati naknadno. Raspored po kome će pedijatar vršiti sistematski pregled dece biće objavljen 16. maja.

Ministar u Vladi Republike Srbije Branko Ružić u prisustvu svojih saradnika potpisao je ugovore sa čelnicima lokalnih samouprava o dodeli sredstava Opštini Žitište za preventivno delovanje na smanjenju rizika od klimatskih promena – osiguranje odgovornosti i osiguranje poljoprivrede u iznosu od 4,5 miliona dinara. Sredstva su dodeljena i za održavanje manifestaciaje „Pile fest“ u iznosu od 3,5 miliona dinara. Ova sredstva su dodeljena iz Fonda za finansiranje lokalnih samouprava u okviru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a odnose se na finansiranje odgovarajućih projekata lokalnih samouprava.
Kako je ocenjeno ova dva projekta sa kojima je konkurisala Opština Žitište odgovaraju predviđenim uslovima i zbog toga je i doneta odluka o pozitivnom rešavanju, odnosno dodeljivanju ovih sredstava.

Raoul Wallenberg Academy iz Stokholma uz podršku Švedskog Instituta i Ambasade Švedske u Beogradu, od oktobra 2016. godine sprovode projekat "Cube".

Projekat se, osim u gradovima Švedske, sprovodio u Njujorku, Parizu i Budimpešti, kao i u više gradova u Srbiji. Cube - Kocka ljudskih prava (dimenzija 2x2x2 m3) od nedavno je postavljena i u Žitištu, a poslužiće kao izložbeni prostor za ideje, poruke i kreativne radove na temu ljudskih prava.

Osnovna škola Sveti Sava se priključila ovom projektu, a ovo je već druga godina kako se projekat primenjuje kroz više radionica da bi se na kraju u "Kocki" prikazalo sve ono što su deca do sad naučila.

U ponedeljak 6. maja u holu Osnovne škole je organizovana svečanost na kojoj su prisustvovali zamenik ambasadora Švedske u Srbiji, Joachim Waern zajedno sa saradnicima, načelnica Srednjobanatskog okruga Snežana Vučurević, predstavnici lokalne samouprave Žitište i predstavnici osnovnih škola sa teritorije opštine Žitište.

U kulturnom delu programa predstavio se i hor Osnovne škole "Sveti Sava" a nakon toga je usledio otvaranje Kocke ljudskih prava.

Članovi zavičajnog udruženja Podgrmeč iz Žitišta po prvi put učestvovali su na trećim po redu Dabarskim sportskim igrama.

Žitištani su izuzetno lepo dočekani u ovom živopisnom grmečkom selu koje je pre rata bilo jedno od najvećih srpskih sela u opštini Sanski Most a u kojem danas u izuzetno teškim uslovima živi svega dvadesetak mahom starijih stanovnika.

Iako to nije bitno Žitištani su osvojili niz medalja i zahvalnica od kojih svakako treba spomenuti 2. osvojeno mesto na turniru u malom fudbalu na kojem je kapiten Podgrmeča Jovan Mijatović proglašen najboljim igračem.

Ekipu Podgrmeča sacinjavali su Jovan Mijatović, Dejan Zorić-Dzejson, Dragan Mutić, Danijel Mirčić, Vuk Kočalka, kao i Nikola Kosović i Goran Milosević koji su prvi put posetili rodni kraj svojih predaka. Predsednik zavičajnog udruženja Podgrmeć Žitište Duško Kočalka zahvalio se domaćinima na izuzetnom gostoprimstvu koje mogu da pruže samo ljudi koji žive ili vode poreklo sa ove herojske-stradalničke planine.

Emisija "5kazanje" donosi nove velike priče malih ljudi. Autor Bora Otić gledaocima je i ovog puta ponudio nadahnute ispovesti stvarnog čoveka koji je zbog svog hobija, autentičnosti i neobičnosti ličnog života zanimljiviji od blaziranih priča koje tako često plasiraju mejnstrim mediji.

Žitištanin Goran Reljić, strastveni pecaraš i dobro poznati kulinarski majstor, učestvovao je po drugi put u ovoj emisiji koju možete pogledati u prilogu 5kazanje

Zbog kiše i hladnog vremena, izletišta u opštini Žitište su ovog prvomajskog dana bila gotovo prazna. Međutim, pojedinima ni kiša nije smetala da se okupe, roštiljaju i proslave Prvi maj u prirodi.

Najhrabriji mladi su uglavnom okupljali na reci Begej, dok su ostali građani proveli dan na nekim drugim mestima u prirodi ili kod kuće u krugu porodice.

Ovom prilikom vam predstavljamo kako je sve izgledalo u Žitištu, Torku, Novom Itebeju i Banatskom Karađorđevu na Begeju.

Tradicionalna manifestacija „ Smotra muzičkog i dramskog stvaralaštva“ održana je u Kulturnom centru u organizaciji Predškolske ustanove Zrenjanin.

Mališani pripremne grupe Predškolske ustanove „Desanka Maksimović“ iz Žitišta bili su specijalni gosti ove manifestacije.

Naši najmlađi sugrađani predstavili su se plesom Zulu plemena, koji je ujedno i deo projekta „Život u Africi“ , koji su realizovali sa svojom vaspitačicom Olgicom Guranov uz veliku podršku roditelja.

Lazareva subota ili Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečje radosti, jer je, prema Jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: "Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko".

Na ovaj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje se potom dele narodu i simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim.

Lazareva subota je obeležena i u crkvama na teritoriji opštine Žitište. Ovom prilikom pogledajte današnje dečije radosti u Žitištu.