U četvrtak 28.01.2020. u 07h, uz poštovanje propisanih mera Vlade Republike Srbije, kompanija PerSu svečano je otvorila novi PerSu market u Žitištu. On se nalazi na samo par koraka od stare lokacije. Ulica je ista - Cara Dušana, ali umesto na broju 12 od četvrtka market se nalazi na broju 10. Iako je reč o samo par metara razdaljine, iz kompanije PerSu poručuju da je napravljen veliki iskorak kada je reč o udobnosti i konforu prilikom kupovine.

Novi market u Žitištu u prostoru od oko 170 m2 nudi vrhunsko iskustvo i garantuje lakoću kupovine. U prostranom i veoma preglednom prostoru, kupcima će svakodnevno biti dostupno preko 3.500 artikala različitih brendova, kako globalnih tako i domaćih – lokalnih. Uz stručnost i ljubaznost osoblja, kvalitetan i širok asortiman, povoljnost proizvoda je jednako važan atribut svih PerSu marketa. 

„Naši prodajni objekti su mesto gde se naše komšije snabdevaju svim neophodnim namirnicama za život. Zato je važno da taj prostor bude prijatan i inspiritivan. Kao i uvek, kada otvaramo vrata našeg novog marketa, spremili smo mnogo iznenađenja! Naše komšije u Žitištu na dan otvaranja obradovali smo sa 100 poklon paketa, 100 poklon cegera, dok je svaka 50. kupovina toga dana bila gratis“, poručuju iz PerSu kompanije. 

Odlazak u nabavku je uvek više od kupovine. Marketi su važna tačka u jednoj lokalnoj zajednici. Oni su karika koja povezuje ljude i vraća iskreni komšijski duh. Uz inovativno arhitektonsko rešenje novog objekta i uz već poznatu dobrodošlicu PerSu osoblja, žitelji Žitišta će na novoj adresi još više uživati u kupovini.

Tradicionalna, dvanaesta po redu manifestacija „Plivanje za Časni krst“, održana je danas na ustavi “Šlajz” u Kleku. Ove godine za Časni krst su plivala devetorica učesnika iz Kleka i okolnih mesta.

Najbrže do Časnog krsta je doplivao Nemanja Pudar iz Ravnog Topolovca.

Ovog puta tradicionalna manifestacija je izostala u Žitištu i Zrenjaninu zbog aktuelne epidemiološke situacije. Foto: Ilove Zrenjanin

Opština Žitište započinje novi ciklus pružanja Usluge „Pomoć u kući“ za starije sugrađane, koju će pružati gerontodomaćice iz firme Felix Domus doo, počev od 01.02.2021.,do 30.11.2021. godine, a u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti. Usluga je besplatna, troškove snosi opština i pružaće se starijim sugrađanima kojima je pomoć neophodna, a koji žive sami ili starijem bračnom paru koji sam živi, ili im podrška porodice nije dovoljno raspoloživa, a u cilju zadovoljavanja njihovih socijalnih, životnih i zdravstvenih potreba.

Usluga obuhvata osnovnu pomoć oko spremanja prostorija u kojima borave, nabavku namirnica, odlazak po recepte i lekove, plaćanje računa, unošenja ogreva zimi i čišćenje peći, pomoć oko presvlačenja posteljine, prostiranja rublja, i zadovoljavanja osnovnih higijenskih potreba... Na osnovu procene potreba svakog pojedinog korisnika, utvrdiće se vrsta usluge koja je potrebna kao i broj sati pružanja usluge.

Uslugu Pomoć u kući pružaju gerontodomaćice firme Felix Domus, na osnovu ugovora koji su potpisali sa Opštinom Žitište u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti. Usluga se pruža u B.Кarađorđevu, Česteregu, B.Dvoru, Tordi, Žitištu, Torku, N.Itebeju, S.Itebeju, Međi i R.Topolovcu. Ukoliko bude zainteresovanih korisnika, usluga će se pružati i u Hetinu i Višnjićevu. Stručnu podršku pruža Centar za socijalni rad Žitište, pa se zainteresovani za ovu uslugu mogu obratiti Centru.

Ovo je već peta godina kako se po novom Zakonu o socijalnoj zaštiti pruža usluga Pomoć u kući, koju pruža licencirani pružalac usluge socijalne zaštite Felix Domus iz Novog Sada. Sve gerontodomaćice koje direktno pružaju uslugu starijim korisnicima žive u mestima gde se usluga pruža. Stručna radnica firme je više puta obišla sve korisnike i tokom procesa evaluacije, svi korisnici su odličnom ocenom ocenili ovu uslugu.

Ukupan broj korisnika koji je predviđen u okviru projekta je oko 70.

Tradicionalno plivanje za Časni krst u Žitištu koje je ove godine trebalo po šesti put da bude organizovano na Bogojavljanje zbog epidemiološke situacije neće biti održano.

Protekle godine učestvovalo je rekordnih 25 plivača i preko 600 ljudi je bilo pokraj Begeja i pratilo ovaj veoma zanimljiv događaj. 

Kako orgranizatori navode zbog aktuelne epidemiološke situacije i okupljanja velikog broja ljudi odlučili su da se manifestacija ne održi. "Nadamo se da ćemo sledeće godine nadoknaditi propušteno i da ćemo imati ponovo rekordan broj učesnika i gledalaca" navode iz organizacije ovog viteškog takmičenja.

Povodom Svetog Save Fondacija "Misija Halijard" donirala je lap top, knjige, igračke i školsku opremu Banatskom Karađorđevu.

Banatsko Karađorđevo je jedno od najmlađih sela u Srbiji, a pre 100 godina kralj Aleksandar donirao je zemlju svim srpskim dobrovoljcima koji su došli iz Amerike i Rusije da se bore na Solunskom frontu. Oni su u to vreme bili jedina vojnička popuna posle prelaska Albanije.

Osnovna škola "Nikola Tesla" iz Banatskog Karađorđeva dobili su novu donaciju na Svetog Savu.

Srpska Pravoslavna Crkvena Opština Žitište poziva blagoverni narod da svi zajedno dočekamo Pravoslavnu Novu godinu u hramu Svetog velikomučenika Georgija.

Moleban za početak Pravoslavne Nove godine biće služen u 23:30 časova. Neposredno po završetku Molebana, tačno u ponoć, biće organizovan vatromet.

U Novom Itebeju na objektu predškolske ustanove Desanka Maksimović uskoro bi trebalo da otpočnu radovi na sanaciji.

Sredstva su obezbeđena od strane Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine u iznosu od 1.140.391,00 dinara a radovi koji će biti realizovani ovim ugovorom su fasadni radovi, betoniranje staze i postavljanje novih oluka.

Restoran MS - Srpski Itebej vrši dostavu hrane na kućnu adresu. Iz bogatog menija izdvajamo:

Ćevapi 860 din;
Pljeskavice 860 din;
Kare sk 820 din;
Pileće belo 890 din;
Batak otkošten 820 din.

Cena se odnosi na kilogram - pečenog mesa.

Radno vreme restorana je do 20h, a vašu omiljenu hranu možete naručiti do 21.30h.

Isporuka je besplatna za naseljena mesta Srpski i Novi Itebej dok su cene isporuke za ostala naseljena mesta sledeće:

• Hetin 300 din
• Međa 300 din
• Torak 300 din
• Banatsko Karađorđevo 300 din
• Žitište 350 din
• Aleksandrovo 400 din
• Čestereg 300 din
• Nova Crnja 500 din
  Napomena: Minimalan iznos na računu je 1.300,00 dinara.

Telefon: 069/30 70 180.

Više informacija na FB stranici: Restoran MS

Poznati glumac Andrija Milošević u okviru svog novog i sve popularnijeg serijala "Moj prijatelj" posetio je i amatersko pozorište "Jovica Jelić" u Banatskom Karađorđevu.

U 12. epizodi ove nove serije koja je emitovana na Superstar TV kanalu njegovi domaćini su bili pre svih Milan Martinović i Goran Budisavljević. U samoj emisiji Andrija je uz par saveta glumcima pozvao i sve ljude da posete Banatsko Karađorđevo i odgledaju neku od predstava sa bogatog repertora ovog amaterskog pozorišta.

Ukoliko niste odgledali ovu zanimljivu epizodu potražite je na Superstar TV. Foto: print sc Superstar TV.

Po vojvođanskim selima stari je običaj da se iza ručka za Božić, ili drugog dana Božića, izvedu konji iz štala. Momci ili mladi oženjeni muškarci su ih svečano opremali i u galopu jurili seoskim ulicama. Svraćali su u kuće rođaka ili domove u kojima je bilo devojaka za udaju. Kad bi u kuću navratio jahač bi dobijao peškir vezivan za konja.

Tradicija jahanja konja prvog dana Božića privukla je pažnju meštana Banatskog Karađorđeva, bila je to prilika da se vide i čestitaju Božić a izvođenje konja na Božić trebalo bi da znači “vrednu”, a prema tome i plodnu godinu.

,

U četvrtak 28. januara 2021. u 07h u Žitištu, kompanija PerSu svečano otvara novi PerSu market. On će biti na samo par koraka od stare lokacije. Ulica je ista - Cara Dušana, ali umesto na broju 12 od četvrtka market se nalazi na broju 10. Iako je reč o samo par metara razdaljine, iz kompanije PerSu poručuju da je napravljen veliki iskorak kada je reč o udobnosti i konforu prilikom kupovine.

Novi market u Žitištu u prostoru od oko 170 m2 nudi vrhunsko iskustvo i garantuje lakoću kupovine. U prostranom i veoma preglednom prostoru, kupcima će svakodnevno biti dostupno preko 3.500 artikala različitih brendova, kako globalnih tako i domaćih – lokalnih. Uz stručnost i ljubaznost osoblja, kvalitetan i širok asortiman, povoljnost proizvoda je jednako važan atribut svih PerSu marketa. 

„Naši prodajni objekti sumesto gde se naše komšije snabdevaju svim neophodnim namirnicama za život. Zato je važno da taj prostor bude prijatan i inspiritivan. Kao i uvek, kada otvaramo vrata našeg novog marketa, spremili smo mnogo iznenađenja! Naše komšije u Žitištu tog dana očekuje 100 bogatih poklon paketa, 100 poklon cegera, a svaka 50. kupovina biće gratis“, poručuju iz PerSu kompanije. 

Odlazak u nabavku je uvek više od kupovine. Marketi su važna tačka u jednoj lokalnoj zajednici. Oni su karika koja povezuje ljude i vraća iskreni komšijski duh. Uz inovativno arhitektonsko rešenje novog objekta i uz već poznatu dobrodošlicu PerSu osoblja, žitelji Žitišta će na novoj adresi još više uživati u kupovini.   

Mile Bradaš iz Knina bio je srećne ruke i prvi pronašao zlatni dukat u božićnoj česnici koju daruje Srpska pravoslavna crkvena opština Žitište uoči Božića, najvećeg pravoslavnog praznika.

U crkvi Svetog Georgija u Žitištu pored zlatnika koji je pronađen u česnici koja se treću godinu zaredom lomila u Žitištu se nalazila još dva srebrnjaka. Jedan srebrnjak je pronašao Dušan Katić iz Žitišta.

O kakvim problemima se suočavaju meštani naseljenog mesta Međa i pre svega mladi za RTS su govorili meštani ovog mesta koje se nalazi na kilometar od granice sa Rumunijom. Mladi koji ostanu pre svega žive od poljoprivrede...

Rajko Vujović, predsednik MZ Međa koji obrađuje oko 50 hektara zemlje i poseduje farmu od oko 100 ovaca ističe da je pomoć od države za mlade poljoprivrednike preko konkursa iskoristio u više navrata i da im je u tom pogledu država pomogla. Dalibor Bošković koji radi oko 70 hektara zemlje i ima stočni fond od oko 50 grla, hektar jabuka i šljiva, u razgovoru sa novinarima RTS tvrdi da nije pogrešio što je ostao i poručuje da mladi treba da ostaju što više na selu...

U Međi radi osnovna škola koja iz godine u godinu broji sve manje i manje učenika. "Pre desetak godina imali smo oko 80 učenika danas nastavu pohađa 54 učenika u sedam odeljenja i imamo jedno kombinovano odeljenje" rekla je direktorica osnovne škole "Đura Jakšić" Biljana Stanković.

Lokalna samouprava čini ogromne napore poslednjih godina da mladi ostanu na selu. Najvažnija mera je stimulacija u poljoprviredi kako u ratarskoj tako i u stočarskoj proizvodnji, mladi će takođe imati priliku da se angažuju i kroz voćarsku proizvodnju. Opština Žitište će u naredne tri godine da uveća kapacitete proizvodnje i prerade voća, rekao je predsednik opštine Mitar Vučurević.

Reporteri RTS takođe prenose da se solidne kuće sa baštom i ekonomskim dvorištem mogu kupiti za 5000 evra ali nažalost nema zainteresovanih koji bi tu živeli...

Portal Žitište Online i ''Slatka kućica'' žele da vas obraduju za Božić najradosniji praznik jednim slatkim PAKETIĆEM.

Sve što je potrebno je da u komentaru ove objave na našoj FB stranici napišete koji slatkiš volite u "Slatkoj kućici"...

Maloprodajni objekat ''Slatka kućica'' se nalazi u Žitištu, ulica Cara Dušana br. 21. Kupci mogu da pronađu sve proizvode iz asortimana Swisslion-Takovo, robu u rinfuzu, zdravu hranu, torte, peciva, povrće...

Nagradna igra traje do 7. januara do 20 h. Nagrada će biti dodeljena slučajnim izborom po redosledu ostavljanja komentara. Srećno.

Uprkos stavu profesora s fakulteta da građevina i slikarstvo ne mogu da idu ruku pod ruku, Zorana Dikić (28) je uspešno postala master građevinski inženjer koji radi u struci, a usput i slika podjednako uspešno kao bilo koji akademski umetnik.
Svoje prve radove izlagala je u osnovnoj školi „Sveti Sava” u svom rodnom Žitištu, ali je onda krenula da se interesuje za građevinu i odlučila da napravi pauzu od nekoliko godina.

Trenutno živi u Bačkoj Palanki a radi u Novom Sad i neprestano slika. U tim trenucima se iz ovog univerzuma prebaci u neki svoj u kom, kako je vremenom shvatila, ne postoje greške. Međutim, tek kad je u potpunosti zadovoljna svojim radom, on je spreman da „ide dalje”.

Kad sam otišla na fakultet, dobila sam stipendiju za drugu godinu i onda sam odlučila da mi treba još novca i pre sedam godina sam odlučila da opet probam da počnem da slikam i tako je to krenulo polako. Malo sam poklanjala, a malo prodavala po dosta niskim cena, priča Zorana.

- Spomenula si mi kako su ti se posao i hobi lepo uklopili, kako uspevaš da sve ukombinuješ i na koji način si, zapravo, povezala te dve stvari?

Shvatila sam da mogu da stupim u kontakt sa projektantima koji se bave enterijerom i koji u svoje projekte ubacuju slike. Jednom čoveku su se nedavno dopale baš moji radovi koje su mu projektanti ubacili i sad čekam da mi pošalje fotografije da ih objavim na društvenim mrežama. Shvatila sam da mogu i za dobru cenu da prodam svoje radove, ali i da se pročuje za mene kako ovde, tako i u inostranstvu. Baš-baš mogu dobro da zaradim...

- Kako si otkrila ljubav prema slikarstvu? A interesantno je i da si imala podršku u osnovnoj školi da organizuješ izložbe...

Nastavnica likovnog Vesna Olujić je nekako sve to prepoznala u meni, pogurala me je, pa i organizovala obe izložbe. U srednjoj školi sam imala likovno u drugoj godini i profesor je baš bio zadovoljan, ali i dalje nisam razmišljala u tom smeru, nego sam bila u svetu građevine. Eto, na kraju su se sastavile sve karte...

- Šta je ono što si prvo slikala i kojim tehnikama?

Mislim da sam prvo slikala olovkom i temperama, a kad sam na fakultetu počela malo ozbiljnije, onda sam koristila uljane boje. Od pre dve godine sam krenula sa akrilnim, a od nedavno akvarel. Tako da, skoro sve tehnike sam obuhvatila.

- I, koja ti najviše paše?

Ne mogu da se odlučim još uvek... Akvarel ima neku dubinu i to je zanimljivo. Recimo, apstraktne slike radim akvarelom, brže se suše, brže mogu da uradim, bolje mi se vide potezi... A uljane, ne znam, to je moja prva ljubav i one su mi najdraže. Malo radim i dekupaž, svašta nešto pokušavam.

- Baš si kreativac... Šta najviše voliš da slikaš?

Ne znam. U poslednje vreme apstraktne slike i moderne enterijere, a volim da slikam i bebe. Portrete odraslih ne volim da radim, nisu mi zanimljivi. Ali, volim svašta, šta god da ljudi naruče ja naslikam. Nemam nešto svoje, ali imam svoj stil u slikanju. Imam jedan rad, sa zlatnim listićima sam napravila mapu sveta u kombinaciji sa plavim akrilom. Nisam je još prodala zato što ne znam koju bih cenu rekla.

- Kad pogledaš svoje početne radove, koliko si se u međuvremenu razvila, ne samo kao umetnica, već i kao osoba? Verujem da te je slikarstvo gradilo...

Jeste, gradilo me je. Što se tiče slikanja, baš sam uznapredovala i svaka nova slika je sve bolja i bolja, i to se tako nadograđuje svaki put. Saznala sam dosta i o ljudima, o tome kako da se postavim da se neko ne uvredi. Mnogo volim da poklanjam...

- Kako ljudi reaguju na tvoje radove?

Za ove koje znam su oduševljeni, a i reakcije na društvenim mrežama su baš dobre.

- Imaš li u najavi neku izložbu?

Mislim da od izložbi nema neke vajde, jer kad sam imala onu 2015. u Žitištu, na otvaranju jesu došli moji prijatelji koji me podržavaju, ali jednostavno, dva dana su meštani imali priliku da besplatno pogledaju nečije radove, i došla je samo jedna osoba. Razumem, to je malo mesto, ali sam mislila da će se ljudi pokrenuti. Ne zameram ja nikome, ali sam shvatila da dosta ljudi uopšte ne interesuju te stvari. A kad neko želi da mu uradim neku sliku, zaista kažem neku minimalnu moguću cenu, a njima je mnogo i cenkaju se sa mnom. To kod mene ne ide...

- Koliko takva situacija sputava mlade da se upuste u svet umetnosti i da se oslone na svoj talenat od kog bi želeli da žive i uživaju?

Dosta sputava, iskreno. Ne znaš kako da se postaviš u takvim situacijama... A toliko sam slika poklonila da se stvarno ne može reći da radim samo za novac. I ta nezainteresovanost da pogledaju izložbu može da demotiviše. Nakon te iz 2015. više mi nikad nije palo na pamet da tako nešto opet organizujem. Nema veze, ne moraju moje slike da budu viđene, ipak nisam akademski učena o slikarstvu, sve sam sama postigla. Tekst: Lea Radlovački.

Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan kada se u hramovima i domovima pale badnjaci i služe povečerja uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika - Božića.

Na Badnji dan pravoslavci odlaze u šumu po hrastovo drvo - badnjak koje se uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.

Vernici iz Žitišta a i ostalih mesta na teritoriji opštine Žitište zajedno sa sveštvenstvom rano ujutru otišli su po Badnjak.

Duhovne svečanosti u hramovima na teritoriji opštine Žitište možete pogledajte na linku Raspored bogosluženja za Badnji dan i Božić

Organizovano odnošenje smeća i nedavno uklanjanje najvećih divljih deponija u opštini nije dovoljno da pojedinci prestanu sa starom praksom bacanja smeća gde god stignu.

Poslednja u nizu deponija u nastajanju je na ribnjaku u Banatskom Karađorđevu a slična situacija je i u drugim mestima. Apelujemo na građane da prestanu sa ovakvim ponasanjem.

U cilju sprečavanja ovih problema nedavno je u zgradi Opštine Žitište oformljena radna grupa za resavanje divljih deponija i organizovanog odnošenja smeća iz naselja opštine Žitište.

Duhovne svečanosti na Badnji dan i Božić u hramovima na teritoriji opštine Žitište.

Žitište

6. januara Odlazak po badnjak u 6.30 časova, Sveta Liturgija u 9 časova, Večernje bogosluženje u 17 časova, a potom tradicionalno paljenje badnjaka.

6/7. januara Jutarnje bogosluženje u 00:00 časova.

7. januara Božić - Sveta Liturgija u 9:00 časova i lomljenje česnice.

Banatski Dvor

6. januara Večernje bogosluženje u 18.00 časova, a potom tradicionalno paljenje badnjaka.

7. januara Božićna Sveta Liturgija u 04.00 časova i u nastavku lomljenje česnice.

Čestereg

6. januara u 19:00 časova, osvećenje i tradicionalno paljenje badnjaka.

Banatsko Karađorđevo

6. januara Večernje bogosluženje u 19.00 časova, a potom tradicionalno paljenje badnjaka.

6/7. januara Jutarnje bogosluženje u 00:00 časova.

7. januara Sveta liturgija u 9.00 časova.

Ravni Topolovac

6. januara Tradicionalno paljenje badnjaka u 16.00 časova.

7. januara Božić Sveta Liturgija u 9.00 časova, a nakon toga osvećenje tradicionalno lomljenje česnice.

Begejci - Torak

6. januara Tradicionalno paljenje badnjaka u 19:30 časova.

8. januar (drugi dan) Sveta Liturgija u 9:30 časova, a posle tradicionalno lomljenje česnice.

Srpski Itebej

6. januara Večernje bogosluženje u 15.30 časova a potom tradicionalno paljenje badnjaka.

7. januara Sveta liturgija u 9.00 časova.

Međa

6. januara Večernje bogosluženje u 14.00 časova a potom tradicionalno paljenje badnjaka.

7. januara Sveta liturgija u 10.00 časova.

Banatsko Višnjićevo

6. januara Večernje bogosluženje u 18.00 časova a potom tradicionalno paljenje badnjaka.

U sredu 20. januara u Domu zdravlja Žitište počela je vakcinacija za sve one koji su se prethodno dobrovoljno prijavili.

Tokom jučerašnjeg dana vakcinisano je ukupno 65 osoba, dok je isti broj osoba ima zakazan termin i tokom današnjeg dana. Za početak oformljen je punkt u Domu zdravlja u Žitištu ali je u planu da isti bude u svakom naseljenom mestu Opštine Žitište.

Danas su punkt u Žitištu obišli predsednik opštine Žitište Mitar Vučurević i direktor Doma zdravlja Žitište Dojnel Kitaresku.

U opštini Žitište trenutno se primaju vakcije kineskog proizvođača Sinofarm a svi zainteresovani mogu da se prijave u svakoj ambulanti opštine Žitište, preko portala e-uprava ili preko call centra e-uprave. Ohrabruje činjenica da tokom jučerašnjeg dana nije bilo novozaraženih lica sa virusom korona.

Direktor Doma zdravlja je ovom prilikom izjavio da pacijenti se prvo pregledaju, kako bi se ustanovilo da li je moguće da prime vakcinu. Ukoliko postoje neke kontraindikacije, vakcinacija se odlaže za neki naredni put. Nakon primanja vakcine mogu se javiti blaže reakcije, poput otoka na mestu uboda, crvenila, bolnosti ruke, jeze i eventualno blaže temperature. Revakcina se daje u roku od 21. dana od prve vakcinacije.

Vladan Martinović iz Banatskog Karađorđeva je završio Zrenjaninsku gimnaziju. Nakon srednje škole studirao je biohemiju na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktorske studije iz molekularne biologije i biohemije završio je na Univerzitetu u Kembridžu 2015. godine. Trenutno živi u Londonu, gde radi kao investicioni bankar u jednoj od globalnih britanskih banaka.

ŽIVOT U AUSTRALIJI I ENGLESKOJ

Život Vas je vodio najpre u Australiju, a potom i u Englesku. Koliko dugo živite van Srbije i možete li da uporedite život u Srbiji, sa životom tamo? Šta su prednosti, a šta nedostaci života u inostranstvu u odnosu na Srbiju i koliko se Australija i Engleska razlikuju?

Ovo nije lako pitanje, prvenstveno jer moje iskustvo ne mora da znači da je to standardno iskustvo za sve. Ja sam u Australiji bio samo četiri meseca, dok sam u Engleskoj više od 9 godina. Tako da ću se više fokusirati na Englesku. Bitno je istaći da su u pitanju drugi stadijumi života. U Srbiji sam bio student osnovnih studija, dok sam u Engleskoj doktorand u ranim 20-tim i potom bankar u ranim 30-tim. Ja nemam iskustvo života u Srbiji gde primam platu i plaćam stan i život. Isto tako ne razumem najbolje šta znači imati 18 godina i odrastati u Londonu ili Kembridžu.

Život u inostranstvu podrazumeva da vam je potrebno neko vreme da se upoznate sa kulturom i kako se živi. Šta je društveno prihvatljivo, a šta ne. Ukoliko vam ta nova kultura odgovara to ćete videti kao prednost, a ukoliko ne biće nedostatak u poređenju sa kulturom iz koje dolazite. Na primer fokus na hrani i da se sprema za goste je mnogo više izražen na Balkanu nego u Velikoj Britaniji. Ali to ne znači da vas Britanac/ka ne voli jer nije spremio/la ručak. Već da kulturološki hrana nije način na koji pokazuju privrženost. Iz mog iskustva, evropske kulture nisu toliko različite koliko mi nekada mislimo.

SISTEM OBRAZOVANJA U INOSTRANSTVU MI JE OMOGUĆAVAO DA BRZO STVORIM NOVI KRUG PRIJATELJA

Koliko Vam je bilo teško ili ne da se prilagodite životu u inostranstvu? Šta je bilo najteže, a šta najlakše?

Svaki put kada sam menjao lokaciju ja sam zaista bio uzbuđen oko toga, tako da su sve brige oko udaljenosti bile minimalne. Isto tako bio sam te sreće da sam svaki put bio u poziciji da dođem u sistem koji je omogućavao da brzo stvorim novi krug prijatelja. Univerzitet u Kembridžu je sastavljen iz dva bitna dela: departmani/instituti i koledži. Dok se istraživanja i predavanje održavaju na departmanima, koledži su tu da pruže društveni život i dodatne časove nastave u manjim grupama kako bi se gradivo savladalo.

Kao novi student doktorskih studija ja sam svoj doktorat radio na Institutu za molekularnu biologiju dok sam u koledžu (Selwyn college) bio okružen studentima iz različitih oblasti koji su bili u sličnoj poziciji kao i ja tako da je bilo lakše ostvariti krug prijatelja. Nakon odlaska u London veliki deo mojih prijatelja iz Kembridža se isto preselio u London tako da nisam video veliku razliku. Nepoznavanje ljudi je meni uvek bilo zanimljivo jer imate razlog da upoznate nekog novog. Nekog sa drugačijim interesima i iskustvima.

SLIČNOSTI I RAZLIKE STUDIRANJA U SRBIJI I ENGLESKOJ

Koliko se razlikuje sistem studiranja u ove dve zemlje u kojima ste se školovali u odnosu na sistem u Srbiji?

U Australiji sam bio samo na praksi, tako da ću se fokusirati na Englesku i Srbiju. Prvo je vredno napomenuti da je sistem u Kembridžu (i Oksfordu) drugačiji od ostatka Velike Britanije, u tome da pored predavanja imate dodatnu nastavu u manjim grupama i da su semestri u stvari trimestri. Sistem doktorskih studija se zasniva na istraživačkom projektu i niste u obavezi da radite kao asistent na fakultetu i držite nastavu. Ipak najveća razlika je ta da se od studenata ne očekuje da po svaku cenu nastave obrazovanje/karijeru u struci koju studiraju. Univerzitet se trudi da pokaže koje sve karijere postoje. Na studentima je da nakon završenih studija odluče čime će da se bave. Bilo to odlazak na master ili doktorske studije, ili pak početak karijere u jednoj od industrija kao što su profesionalne usluge i bankarstvo.

DA MOGU DA VRATIM VREME OPET BIH ISTO URADIO

Jesu li Vaša očekivanja ispunjena? Koliko Vam je za zaposlenje značila diploma koju imate iz Srbije?

Ne bavim se onim za šta sam se školovao. Trenutno radim kao investicioni bankar u Londonu gde moj dnevni posao zahteva znanje ekonomije, finansijskih tržišta i instrumentata (obveznice, deonice itd) i rad sa ljudima. Ovo nije bila karijera o kojoj sam razmišljao, ali se desila i drago mi je zbog toga. Isto tako, da mogu da vratim vreme unazad, ponovo bih studirao biohemiju i uradio doktorat jer sam i u tome zaista uživao. Smatram da mi je naučno znanje dalo osnove kako da pristupim rešavanju problema i kako da uopšte učim što mi je omogućilo da relativno brzo shvatim ekonomiju koja je bitna za moj trenutni posao. I ono što kažem mojim trenutnim kolegama u doba pandemije, naučno obrazovanje mi omoguće da čitam najnovija istraživanja lakše.

Diploma iz Srbije mi je omogućila da uradim doktorat u Engleskoj i nakon toga izgradim karijeru koja me ispunjava. Nisam primetio da kaskam za kolegama sa drugih fakulteta što se tiče znanja hemije i biologije – Hemijski fakultet u Beogradu mi je dao neophodno znanje. Ono što je bilo najbitnije jeste da sam u svakom stupnju, osnovne studije i kasnije doktorat, pristupio sa iskrenom posvešćenošću i odlučnosti. Taj stav i splet okolnosti (uključujući element sreće) su mi omogućili da imam karijeru koju želim.

Kakvi su Vaši planovi za budućnost?

Ja sam i dalje na nekom početku profesionalne karijere tako da je plan da vidim gde će me ova karijera odvesti.

KORONA ODLOŽILA DOLAZAK U SRBIJU

Da li je i kako korona uticala na Vaše planove i kako se u Engleskoj bore sa ovim virusom?

Kao i sa većinom stanovništva koronavirus je značajno promenio moje planove za 2020. uključujući i činjenicu da nisam posetio Srbiju od januara prošle godine. Ja sam te sreće da mogu da radim od kuće i da moja industrija nije ugrožena što nije slučaj sa velikim brojem ljudi. Ono što je zaista ohrabrujuće jeste da je naučna zajednija uspela u rekodrnom periodu da proizvede vakcinu protiv koronavirusa. To je dokaz šta smo u mogućnosti kada radimo zajedno na nekom problemu. Od kada je vest o vakcini stigla generalno raspoloženje se značajno popravilo jer se vidi svetlo na kraju tunela. U Engleskoj je vakcinacija već počela sa medicinskim osobljem koji su bili heroji pandemije dok se širi stepen vakcinacije očekuje u narednihj nekoliko meseci. Vakcine spasavaju živote ne samo ljudi koji su u većem riziku od komplikacija usled zaraze, već i svih onih čiji posao i time preživljavanje zavisi od nesmetane ekonomije.

Šta biste poručili onima koji razmišljaju da li da odu iz Srbije?

Poručio bih im da odlazak iz Srbije nije karta u jednom pravcu. Uvek se možete vratiti ukoliko u tom trenutku to bude najbolja odluka za vas. Iskustva mogu biti veoma različita, ali isto tako iskustva nekoga ko odlazi na studije u Beograd ili Novi Sad (iz Zrenjanina) mogu biti veoma različita. Meni je odlazak iz Srbije omogućio nova iskustva i profesionalni razvoj koji nisam mogao dobiti u Srbiji u tom trenutku. Ali ja nisam stava da samo pametni odlaze, a loši ostaju. Realnost prosto nije tako crno-bela. Svi mi hoćemo da budemo nabolja verzija sebe i ako to uključuje odlazak iz Srbije na određeni period ili za stalno, ja u tome ne vidim ništa loše. Odlazak iz Srbije nije izbrisao moje godine u Zrenjaninu ili Beogradu. Preuzeto sa Portala ilovezrenjanin.com.

Milan Majkić iz Žitišta mnogima je poznat kao vrsni sportski ribolovac i svetski prvak u ribolovu 2006. godine. Mnogi, međutim, ne znaju da je Miša jedan od retkih, ako ne i jedini proizvođač glinenih golubova na Balkanu.

Za neupućene, glineni golub je predmet u obliku i veličine tanjira koji služi za gađanje. Uz pomoć posebnog uređaja glineni golub se izbacuje u vis, a strelci ga gađaju.

Postoji posebna disciplina u okviru streljaštva u kojoj se odvijaju takmičenja u gađanju glinenih golubova.

Na ideju da proizvodim glinene golubove došao sam sasvim slučajno, i to dok sam bio na moru. Bilo mi je dosadno pa sam, s obzirom na to da sam lovac i da se bavim streljaštvom, tražio na internetu glinene golubove. I video sam da ih niko kod nas ne proizvodi. Pomislio sam, što ne bih ja, i evo već tri godine se bavim proizvodnjom glinenih golubova. Pohvalio bih se i time što ih jedini proizvodim od biorazgradivog materijala, čistog mlevenog kamena. Receptura je strogo čuvana tajna, i znam je samo ja, govori Milan Majkić.

U početku je bilo teško. U Srbiji ova olimipijska sportska disciplina nije posebno popularna, kao što je to slučaj u regionu i u svetu.

Bilo mi je jasno da ne mogu da računam samo na domaće tržište. Takođe, i administracija nije jednostavna. No, stvari su se polako kretale napred. Sada sam u situaciji da svoj proizvod izvozim. U međuvremenu sam, s obzirom na to da sam mašinac, smislio i mašinu za izradu glinenih golubova za kojom takođe vlada veliko interesovanje i to mi je sledeći izvozni adut, kaže Majkić.

Uz pomoć mašine koja je u potpunosti automatizovana, Miša je do sada potrebe za proizvodnjom glinenih golubova uspevao sam da odradi. No, kako se glineni golubovi iz Žitišta od nedavno traže i na drugim kontinentima, Miša kaže da razmišlja da zaposli još nekog da mu pomogne bar oko pakovanja. Tekst: dnevnik.rs

Loše vreme nije omelo naše meštane, da po ko zna koji put pokažu da je humanost jedna od prioritetnih vrlina koja ih krasi.

Na da današnjem mini bazaru "Zajedno za Olivera" u Žitištu skupljeno je 102.480,00 dinara. 

Organizatori se zahvaljuju svima koji su dali svoj dopirnos. O narednim humanitarnim akcijama bićete blagovremeno obavešteni.