Iako smo u vremenu korone, ljubav ne može da čeka, kao dokaz tome možete videti predivne fotografije naših mladih sugrađana Mišel i Branislava Golića koji su ovaj jedan od najvažnijih trenutaka obeležili u Restoranu MS u Srpskom Itebeju uz naravno poštovanje mera i u skladu sa trenutnom situacijom.

Mladenci su iz Česterega a život planiraju da nastave u Švajcarskoj a mi im želimo ovom prilikom sve najbolje i da nastavak života provedu u sreći i ljubavi.

Foto: Privatna arhiva.

Gordana Nadaždin, rođena Delić, je iz Banatskog Dvora, a živi u Zrenjaninu. Ima 58 godina, udata je i majka dve ćerke. Po zanimanju je ekonomista, a po opredeljenju, kaže, knjigovođa. Više od 30 godina radila je upravo na poslovima knjigovodstva i računovodstva. I to i u velikom društvenom preduzeću i u preduzetničkoj radnji. Juna ove godine, konačno se, objašnjava, odlučila da uz pomoć sredstava za samozapošljavanje pokrene sopstveni posao i otvori knjigovodstvenu agenciju. Šta je znala o privatnom poslu, a šta je i pored višedecenijskog iskustva učila u hodu pitali smo Gordanu Nadaždin, vlasnicu knjigovodstvene agencije Putokaz kra.

Nekome je dovoljno da ima ideju i da se odmah okuša u privatnom biznisu, a nekome za otvaranje sopstvene firme, ipak, treba vremena.

„Juna ove godine sam, uz pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje koja mi je odobrila subvenciju za samozapošljavanje, registrovala sopstvenu preduzetničku radnju – knjigovodstvenu agenciju. Po zanimanju sam ekonomista, a po opredeljenju knjigovođa. Stekla sam više od 30 godina radnog iskustva isključivo u poslovima knjigovodstva i računovodstva. Prvi deo radnog veka radila sam u privredi u velikom društvenom preduzeću od oko 450 zaposlenih i u jednoj velikoj preduzetničkoj radnji koja se bavila uvozom cveća iz inostranstva, veleprodajom i maloprodajom. Dodatni posao sam, kratko vreme imala u jednoj knjigovodstvenoj agenciji. Poslednjih 20 godina radila sam u jednoj ustanovi u budžetu. Tu sam se specijalizovala za vođenje budžetskog računovodstva, a takođe i knjigovodstva za udruženja građana“, počinje priču Gordana Nadaždin, vlasnica knjigovodstvene agencije Putokaz kra.

GORDANA NADAŽDIN JE UŠLA U PRIVATNE VODE KADA JE IMALA VIŠE OD 30 GODINA RADNOG STAŽA

„Februara prošle godine ostala sam bez posla kao tehnološki višak u ustanovi u kojoj sam radila. To je bio okidač da počnem da razmišljam o otvaranju sopstvene knjigovodstvene agencije. Mada je ta ideja u meni postojala i tinjala ceo radni vek. Međutim, nikada nisam imala hrabrosti da napravim odlučujući korak i upustim se u taj poduhvat. Septembra 2019. donosim konačnu odluku da otvorim sopstvenu knjigovodstvenu agenciju i da konkurišem za subvenciju kod NSZ. Problem je bio što u trenutku donošenja odluke nisam imala nikakvo predznanje o privatnom poslu. Oslanjajući se na veliko iskustvo u struci, ljubav prema ovom poslu i svoju upornost u radu upustila sam se u tu avanturu. Podnela sam zahtev, dobila subvenciju i juna ove godine registrovala agenciju“, objašnjava naša sagovornica.

PREDNOSTI I MANE PRIVATNOG BIZNISA IZ UGLA GORDANE NADAŽDIN

Nakon prvih meseci iskustva Gordana kaže da biti privatnik nije uopšte lako.

„To je velika odgovornost, ali i veliki izazov. Prednosti privatnog posla su to što si sam svoj gazda, nemate šefa nad glavom, radite posao koji volite, nemate određeno radno vreme. Uz to, fleksibilnost malih firmi je  veća od velikih. Nedostaci privatnog posla su to što se od privatnika uvek traži i očekuje, privatnik kad ode na bolovanje nema nadoknadu, kad ode na godišnji odmor nema platu. PRIVATNIK ZA SVE MORA DA SE IZBORI SAM – ništa mu neće pasti na gotovo i najčešće je to rad bez radnog vremena“, objašnjava naša sagovornica.

„Ipak moja poruka svima koji se razmišljaju da uđu u privatne vode je da ukoliko imaju dobru ideju, jasan cilj, ukoliko znaju to da rade i, pre svega, ako vole to da rade da ne razmišljaju previše. Ako su finansije problem postoje i razni državni fondovi, subvencije i pomoći da se posao pokrene. Iako je teško, jer sam kažem započela posao u vreme pademije, nisam se ni u jednom momentu pokajala što sam otvorila privatnu agenciju. Zrenjanin ima puno knjigovodstvenih agencija, ali ja smatram da za dobru uslugu uvek ima mesta. Trudiću se uvek da, pre svega, kvalitetom usluge obezbedim svoje mesto na tržištu,  a zatim i povoljnim cenama koliko je to moguće uz neizbežan marketing“, zaključuje na kraju razgovora Gordana Nadaždin. Izvor: ilovezrenjanin

Iako dugo nismo prolazili kroz Čestereg, selo u opštini Žitište, imali smo sreće da ga nedavno zateknemo u izdanju u kakvom ga najradije pamtimo – punom ljudi i gustih krošnji koje još nisu ogolele pod pritiskom jeseni.

Cunjajući kroz te još uvek zelene tunele, prvi put smo, zapravo, ošacovali celo mesto, zapazili interesantne stare građevine, ali i napuštene parcele na kojima priroda tek u tragovima ostavlja obrise ljudskih života koji su tuda nekad vodili glavnu reč.

– Međutim, u poslednjih pet godina mogu da kažem da je selo malo živnulo – uverava nas predsednik Saveta mesne zajednice Čestereg Zoran Vukelić. – Istina, odliv stanovništva nam je kao u čitavoj zemlji i mi ne možemo na to da utičemo, ali ne znam da je iko baš iz Srbije otišao. A i narod je ovde dosta povezan, čak i kad odu negde, traže jedni druge.

A upravo oni koji su odlučili da ostave Čestereg za sobom i odu u neki veći grad, glavni su „krivci” što to selo donekle izgleda napušteno i tužno jer ne vode računa o kućama, placevima, grobnim mestima...

Radili smo ono što su nam građani govorili da im treba, ali treba tu mnogo više, što kaže jedan moj drugar – treba i bazen i pista za avione (predsednik Saveta MZ Čestereg Zoran Vukelić)

– Imamo dosta placeva na kojima su srušene kuće, a naslednici su po većim gradovima i nisu tu, tako da nam je jedan od većih problema održavanje tih površina jer Opština ne može da dozvoli da tu, recimo, bude leglo zmija, ali, s druge strane, to su ipak privatni placevi – ukazuje Vukelić, i dodaje da se kuće mogu kupiti i za 2.000 evra, dok je lanac zemlje 5.000 evra. – Onda se mi dovijamo kroz razne akcije, da bismo to nekako održavali. Nemam ništa protiv toga što ljudi žive po drugim mestima, ali bar da ćute, da nam se ne žale da su grobna mesta zapuštena i slično. Sahranili su svoje babe, dede, roditelje, okrenuli se i otišli, a ostavili ovim ljudima ovde na teret da rešavaju takve stvari. Mi se borimo da sve izgleda kako treba, ali izgleda da smo mi narod koji se dovede pameti samo kad nas klepaju po džepu.

Česterežani, njih oko 1.200,  bave se poljoprivredom, mahom ratarstvom, uzgajajući kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i detelinu, ili rade u firmama u samom mestu ili u opštini

Ipak, s druge strane, ne može se reći da se u Čestereg ne ulaže jer su proteklih godina odradili nekoliko stvari koje su važne za meštane, poput izmeštanja i natkrivanja pijace, izgradnje trgića u centru, izgradili su salu za ispraćaje, a rekonstruišu i Dom kulture.

– Radili smo ono što su nam građani govorili da im treba, ali treba tu mnogo više, što kaže jedan moj drugar – treba i bazen i pista za avione – kaže naš sagovornik, i pojašnjava da treba još dosta ulagati. – Nadamo se da ćemo ove godine da odradimo projekat za još jedan bunar jer imamo već dva, ali je ovaj stari crk’o, a ovaj drugi isto više nije mlad, pa da ne bismo došli u problem. Tako da, ove godine bismo da izradimo projekat, a sledeće da izgradimo taj bunar i mi smo neki naš plan ostvarili. Takođe, sledeće godine je izbor za Savet mesne zajednice, a ima ovde kvalitetnih momaka i devojaka i mislim da im treba dati priliku, možda oni vide potrebu za nečim što ja ne vidim. Uvek cenim mlade ljude i kažem da treba da uče od starijih, ali im treba i dati šansu.

Proteklih godina odradili su nekoliko stvari koje su važne za meštane, poput izmeštanja i natkrivanja pijace, izgradnje trgića u centru, izgradili su salu za ispraćaje, a rekonstruišu i Dom kulture. U planu je i treći bunar

Međutim, dok Česterežani, njih oko 1.200, ne dođu do sudnjeg dana ili ne odluče da živi napuste svoje selo, bave se poljoprivredom, mahom ratarstvom, uzgajajući kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i detelinu, ili rade u firmama u samom mestu ili u opštini. A u slobodno vreme, tu su Fudbalski klub „Napredak”, Udruženje žena „Mladost”, КUD „Petar Кočić”...


Sad neće da rade ni da im platiš

Zatekavši jednog Česterežanina koji ispred kuće priprema teren za betoniranje prilaza da mu, kaže u šali, zet ne bi išao po blatu, iskoristili smo priliku da se izdivanimo s njim i njegovim komšijom još iz detinjstva.

– Mi smo ovde domaći jer neki su rođeni ovde, a neki malo dalje – pojašnjavaju nam dva naočita momka na domaku šezdesetih godina, uporno krijući svoje identitete. – Evo ovako: ja sam Đorđe, a on je Mitrović. Mene fotografišite i uzmite moje ime, a njegovo prezime. Znate kako, nekad je bilo drukčije, stariji narod je drukčije živio, drukčije se poštovalo, sad se sve to izokrenulo. Ceo život se iz korena promenio. Vidite, ovo radim sam, a pre, ne moraš nikoga zvati, dođu sami da pomognu, a sad zoveš da platiš, neće čak ni to... Nekad su bila tri nivoa, donji stalež, srednji i oni koji imaju. Sad nema tog srednjeg staleža, il’ imaš il’ nemaš. Onda smo bili složniji, sad ne smeš da okreneš leđa, odma’ pljuje po tebi, a domalopre smo zajedno stajali.

Izvor: www.dnevnik.rs

Na današnjem bazaru u Žitištu“ Od srca za Lanu" prikupljeno je 231 722 dinara, uplatnica na 20 000 dinara i 110 e.

U petak 9. oktobra 2020. završena je 46. Pesnička štafeta u organizaciji Gradske narodne biblioteke Zrenjanin.

Svoje pesme su poslali učenici iz 44 škole, pristiglo je 412 pesama, a u drugi krug takmičenja žiri je odabrao 88 . Na samoj završnici odabrani su najlepši stihovi, najbolje pesme...

U kategoriji mlađeg uzrasta prvo mesto osvojila je Isidora Vujinović sa pesmom „Moj tata“. Isidora je učenica 3.razreda OŠ "Petar Кočić"iz Česterega.

Čestitamo Isidori koja je na najlepši način predstavila sebe i školu iz Česterega.

U Žitištu je na svečan način obeležen 2.oktobar – Dan oslobođenja, a na skupu sve prisutne je pozdravio predsednik Opštinskog odbora SUBNOR-a Žitište Dragan Savanović.

O značaju ovog datuma kada su ovi krajevi oslobođeni od fašističkog okupatora nezadrživim prodorom jedinica Crvene armije i pripadnika partizanskog pokreta govorio je sekretar SUBNOR-a Žitište Dušan Milićev. Na ovom skupu govorila je Ivana Petrić predsednica SO Žitište i Nenad Simić, sekretar Gradskog odbora SUBNOR Savski Venac iz Beograda.

Na spomen obeležje palim borcima NOR-a položeni su venci Saveza boraca Žitište i Saveza boraca Savski Venac, Opštine Žitište i OO SPS Žitište.

Pored velikog broja građana svečanosti su prisustvovali i zamenik predsednika Opštine Žitište Đorđe Žuža sa saradnicima, predsednica Skupštine opštine Žitište Ivana Petrić, pokrajinski poslanik mr Svetlana Maja Babić, predstavnici javnih preduzeća i ustanova.

Najčešća ženska imena na teritoriji Srednjobanatskog okruga, i to od 1940. godine, pa i malo ranije, do poslednjeg popisa, su Marija, Milica, Jelena, Mirjana i Dragana.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pre 80 i više godina roditelji su svojoj ženskoj deci najčešće nadevali imena Marija, Ana, Milica, Danica i Nada. Neka od tih imena ostala su popularna i u 21. veku, ali su svoje mesto u prvih pet mesta našle i Jovana, Jelena, Katarina i Anđela.

Što se tiče muške dece, na teritoriji srednjeg Banata najčešća imena u poslednjih sto godina su Dragan, Milan, Nikola, Aleksandar i Zoran. Isto je i sa Zrenjaninom i Sečnjom, samo su različita mesta u redosledu. U Novoj Crnji u prvih pet najčešćih imena je i Jožef, u Žitištu na petom mestu je Ištvan, a u Novom Bečeju Ivan.

U Srednjobanatskom okrugu najčešća prezimena su Nikolić, Popov, Petrović, Jovanović i Radu. U Zrenjaninu u prvih pet su ista prezimena, samo je malo drugačiji raspored. U Žitištu su najbrojniji Trivunovići, a slede Petrovići, Nikolići, Kovači i Kovačevići. U Novom Bečeju najbrojniji su Popovi, pa Stojkovi, Stanaćevi, Barbuli i Lalići.

U Sečnju, pak, najviše je Nikolića, ali u prvih pet su i Petrovići, Novakovići, Miloševići i Babići. U Novoj Crnji u prvih pet su Petrovići, Lakatuši, Nikolini, Popovići i Todori.   

Nada Galović je danas na svečanom zatvaranju dečije nedelje učestvovala sa svojim literarnim radom koji je bio jedan od pobedničkih u Srbiji na konkursu na temu „Zašto volim Srbiju“.

Nada je učenica šestog razreda Osnovne škole u Banatskom Karađorđevu i njen rad je bio u 50 nagrađenih. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić  danas je ugostio učenike sa teritorije Republike Srpske, Kosova i Metohije i Republike Srbije.

Porodica Galović se zahvaljuje Vanji Savić nastavnici Biologije i Opštini Žitište koji su omogućili Nadi da predstavlja svoju školu i opštinu na ovom predivnom skupu.

U organizaciji frizerskog salona "Hair" iz Žitišta u ponedeljak 5. oktobra održaće se humanitarna akcija "Za Lanu Jovanović".

Sav prihod od šišanja i feniranja na dan akcije uplatiće se na Lanin dinarski račun.

Pozivamo Vas da podržite akciju - poručuju iz frizerskog salona "Hair".

Majstori ajvara, pobednici lokalnih takmičenja, ukrstili su varjače na finalnom takmičenju najvećeg gastronomskog karavana "Izađi mi na teglu". Po oceni stručnog žirija, najbolji ajvar 2020. godine napravile su domaćice iz Kikinde.

Na finalnom takmičenju koje je održano u Beogradu učestvovale su ekipe koje su bile najbolje na manifestaciji koje je održano u Žitištu i to ekipe "Vesele bosanke" iz Krajišnika i "Vredne ruke" iz Srpskog Itebeja.

Ekipa "Vredne ruke" iz Srpskog Itebeja proglašena je za najveseliji štand na takmičenju.

Opština Žitište u saradnji sa Domom zdravlja Žitište organizuje drugu po redu školu za trudnice. Pozivaju se sve trudnice od 24 nedelje trudnoće da budu deo škole. Početak škole za trudnice planiran je za 5. oktobar. Sve zainteresovane trudnice se mogu prijaviti najkasnije do 2. oktobra.

Školica pre svega predstavlja psihofizičku pripremu za porođaj i sve ono što buduće majke čeka posle porođaja.

Usluga je besplatna.

Za prijavu i sve dodatne informacije pozovite broj telefona: 062/19-13-487.

Na osnovu člana 41. stav 4. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama (''Službeni glasnik RS'', br. 87/18) a u vezi sa Naredbom o proglašenju epidemije zarazne bolesti COVID-19 (''Službeni glasnik RS'' br. 37/20). Štab za vanredne situacije opštine  Žitište na  telefonskoj sednici održanoj  9.10.2020. godine, doneo je sledeću:    

N A R E D B U

1.    Ograničava se radno vreme privrednim subjektima koji obavljaju ugostiteljsku delatnost na teritoriji opštine Žitište, na period od 06,00 do 23,00 časa.
2.    Nadzor nad primenom ove Naredbe vršiće Кomunalna inspekcija, Odeljenja za privredu, urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine opštine Žitište.
3.    Donošenjem ove Naredbe, prestaju da važe tačke 4. i 5. iz Naredbe broj I-217-6/2020-3 od 03.09.2020. godine i prestaje da važi Naredba broj I-217-7/2020 od 29.09.2020. godine.  
4.    Naredba stupa na snagu danom donošenja, tj.od  09.10.2020.godine.

Velika humanitarna akcija PerSu marketa, „Topli dinar“, počinje 01. oktobra i traje do 31. oktobra. Od svakog računa ostvarenog u PerSu marketima u ovom periodu, biće izdvojen po jedan dinar kako bi se od sakupljenog novca, u vrednosti većoj od milion i po dinara, kupio ogrev za 100 porodica kojima je pomoć potrebna.

„Humanitarnu akciju „Topli dinar“ organizujemo šestu godinu zaredom. Do sada smo, zajedno sa svojim sugrađanima, ugrejali 500 komšijskih domova. Ove godine, akcija je posebno značajna, jer je globalna pandemija dodatno otežala situaciju i sada više nego ikada želimo da se nađemo onima kojima je pomoć najpotrebnija. Verujemo da ćemo uz pomoć naših potrošača ove godine obezbediti ogrev za još 100 porodica. Taj broj može biti veći, ukoliko se više sugrađana odazove našem pozivu i da svoj doprinos. Što se više računa ostvari u PerSu marketima tokom oktobra meseca, više porodica iz našeg komšiluka će biti obezbeđeno ogrevom za celu zimu“, kažu u PerSu marketima.

Cilj akcije je da se pomogne najugroženijim građanima, kroz direktnu i transparentnu pomoć i ujedno pomogne i dodatno doprinese zajednici. Ogrev će biti nabavljen odmah nakon završetka akcije i prikupljanja sredstava, a uručenje je planirano u prvoj nedelji novembra kako bi porodice spremno dočekale predstojeću zimu.

Turistička organizacija opštine Žitište po osmi put u saradnji sa Osnovnim školama sa teritorije naše opštine, organizovala je „Opštinski školski vašar“ pod sloganom "Podeljena sreća je dva puta veća" u okviru Dečije nedelje.

Učesnici ove godine na vašaru su bili učenici iz Žitišta, Banatskog Dvora, Torde, i Ravnog Topolovca.

Učenici su se maksimalno potrudili da ovaj dan protekne u zabavi i druženju a neki od njih su čak dobro i zaradili uprkos lošem vremenu.

Na osnovu člana 41. stav 4. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama (''Službeni glasnik RS'', br. 87/18) a u vezi sa Naredbom o proglašenju epidemije zarazne bolesti COVID-19 (''Službeni glasnik RS'' br. 37/20). Štab za vanredne situacije opštine  Žitište na  telefonskoj sednici održanoj  29.09.2020. godine, doneo je sledeću:    

N A R E D B U

1.    Ograničava se  radno vreme privrednim subjektima koji obavljaju ugostiteljsku delatnost u ugostiteljskim objektima koji nemaju baštu, kao i noćnim klubovima na teritoriji opštine Žitište, na period od 06,00 do 23,00 časa.
2.    Ograničenje radnog vremena privredim subjektima koji obavljaju ugostiteljsku delatnost i imaju otvoreni deo objekta (baštu),  ( u zatvorenom delu objekta do    23,00 časa, a  u otvorenom delu objekta (bašti) radnim danom do 24,00 časa, vikendom do 01,00 časa),  u skladu sa Odlukom kojom se uređuje radno vreme objekata u kojima se obavlja ugostiteljska delatnost na teritoriji Opštine Žitište.
3.    Nadzor nad primenom ove Naredbe vršiće Кomunalna inspekcija, Odeljenja za privredu, urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine opštine Žitište.
4.    Donošenjem ove Naredbe, prestaju da važe tačke 4. i 5. iz Naredbe broj I-217-6/2020-3 od 03.09.2020. godine. koje se odnose na radno vreme  ugostiteljskih objekata.  
5.    Naredba stupa na snagu danom donošenja, tj.od  29.09.2020.godine.

Crveni krst Žitište je i ove godine tradicionalno sproveo svoju redovnu akciju edukativnog karaktera pod nazivom “Bezbednost dece u saobraćaju”.

Akcija je namenjena đacima prvacima iz osnovnih škola u našoj opštini. Ove godine je akcija sprovedena u veoma specifičnim uslovima zbog pandemije koja diktira nove uslove života i rada svima, pa i nama.

Naime, pošto je zabranjen pristup školama i ulazak u školske prostorije, sa direktorkama školskih centarta smo dogovorili da njima distribuiramo promotivni materijal (hemijske olovke, rasporede časova sa motivima poznavanja saobraćajnih propisa, a negdei fluorescentne trake),  a nastavno osoblje će održati predavanja na ovu temu.

Jedino smo u školi u Banatskom Karađorđevu uspeli da organizujemo predavanje u školskom dvorištu i da decu odvedemo do raskrsnice gde saobraćaj reguliše svetlosna signalizacija-semafor.

Sa velikim zadovoljstvom možemo konstatovati da su i ove godine predavanja bila veoma slušana i pažljivo praćena od strane učenika, a predavači su se svojski potrudili da im privuku pažnju i razbiju monotomiju malim doskočicama i bezazlenim šalama.

Koristimo priliku da se zahvalimo Savetu sa bezbednost saobraćaja opštine Žitište koji je finansijski pomogao ovu akciju i svim zaposlenima u školama koje su i ovog puta prepoznale Crveni krst Žitište kao pouzdanog partnera u raznim aktivnostima.

Želja nam je da ubuduće opet radimo ovu, i sve naše zajedničke akcije u mnogo širem obimu kako bi sprečili bilo kakvo povređivanje naših najmlađih školaraca u saobraćaju. Crveni krst Žitište koristi ovu priliku da još jednom prvacima poželi sreća polazak u školu i dobar uspeh. - poručuju iz Crvenog krsta Žitište

U saradnji sa Temptation homemade koja se bavi prozvodnjom domaćih džemova i likera najrazličitijih ukusa po tradicionalnoj recepturi čitaocima portala Žitište Online poklanjamo dve tegle džema od kajsije.

Svako ko lajkuje objavu na fejsbuk stranici Žitište Online potencijalni je dobitnik džemova.

Širok asortiman obuhvata pored klasičnih, tradicionalnih ukusa i nešto novije, smelije, poput kombinacije šljive i ruma, ili pak čokolade, za ljubitelje likera-od skoro u ponudi je i limoncello.

Proizvodi su takođe pogodni kao poklon, jer se i njihovom pakovanju i autentičnom izgledu posvetila pažnja.

Džemovi (220g , 400g)
Kajsija
Šljiva
Šljiva rum
Šljiva čokolada
Malina
Kupina
Smokva
Višnja

Likeri (0.2 , 0.5)
Orah
Višnja
Kupina
Malina
Kajsija
Limoncello

Više o ovim proizvodima pogledajte na instagram stranici Temptation homemade

Crveni krst Žitište u saradnji sa Crvenim krstom Vojvodine organizuje “Jesenju školu - Pomoć nam je u krvi“ namenjenu volonterima Crvenog krsta.

Škola će se održati u odmaralištu Crvenog Krsta Vršac na Vršačkom bregu i trajaće pet radnih dana. Teme koje će volonterima biti prezentovane i koje će oni,  nadamo se usvojiti,  tiču se rada organizacije Crvenog krsta, difuzija, borba protiv trgovine ljudima, bezbednost na vodi, zdravi stilovi života i dobrovoljno davalaštvo krvi.

Cilj ove edukacije je da se mladi volonteri osposobe za dalji rad i volontiranje u organizaciji Crvenog krsta, a ujedno da među svojim vršnjacima dele stečena znanja i veštine.

Ovog puta to su učenici viših razreda iz škola u Česteregu i Banatskom Karađorđevu, što je svojevrsna nagrada za njih i njihovu nastavnicu Valentinu Savić koja se potrudila u vreme najžešće krize sa pandemijom da motiviše učenike kako bi učestvovali na konkursu “Krv život znači” koji svake godine organizuje naša organizacija.

Nadamo se da će ubuduće biti više zainteresovanih za volonterski rad, a mi ćemo se sa naše strane truditi da nagradimo svaki  trud mladih koji su spremni da se uključe u rad I delovanje Crvenog krsta,  poručuju iz Crvenog krsta Žitište.

Crveni krst Žitište organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davalaštva krvi.

Akcija će se održati dana 9. oktobra 2020. godine (petak) u naseljenim mestima Čestereg i Međa i to: U Česteregu u zgradi Mesne zajednice u vremenu od 9,00 do 10,00 časova i u Međi u zgradi Lovačkog doma u vremenu od 10,45 do 12,00 časova. A u Žitištu 13. oktobra 2020. godine (utorak) u vremenu od 9,00 do 11,00 časova u Dnevnom boravku penzionera pored stanice Policije.

Mole se dobrovoljni davaoci krvi da se odazovu akciji u što većem broju, kao i da poštuju propisane mere kao što je nošenje maski i držanje propisane distance među ljudima.

Unapred hvala svima, vaš Crveni krst Žitište

Predškolska ustanova "Desanka Maksimović" organizuje humanitarnu akciju za Lanu Jovanović.

Lani je dijagnostikovana spinalna mišićna atrofija, tip 1. Radi se o vrlo progresivnoj bolesti koja napada mišiće i brzo se gube osnovne životne funkcije kao što su hodanje, varenje hrane, gutanje i disanje.

Lanino stanje se mnogo pogoršalo, trenutno se nalazi u bolnici i nema mnogo vremena.

Od ponedeljka ispred vrtića se nalazi kutija u koju možete da ostavite vaš dobrovoljni prilog u vidu novca. Takođe možete da pošaljete SMS sa tekstom 808 na 3030.

Postoji lek za Lanino ozdravljenje, koji je veoma skup. Nadamo se da ćemo zajedničkim snagama doprineti njenom ozdravljenju.

Dajmo Lani šansu za detinjstvo i sve njegove čari. Pomozimo da i ona čvrsto stoji na zemlji i da se i njen korak daleko čuje.

Meštani naše opštine još jednom su pokazali koliko imaju veliko srce i da je humanost prioritetna vrlina koja krasi naš narod.

Nadamo se da će se za malu Lanu uskoro sakupiti potreban iznos za neophodan lek.

Organizatori se ovim putem zahvaljuju svima koji su svojim zalaganjem i prilozima doprineli da bazar bude uspešno realizovan i da Lana bude korak blize do željenog cilja.

U želji da pomognemo deci koja u nama, svom narodu, vide jedini spas, planiramo da s vremena na vreme organizujemo jos humanitarnih bazara ili sličnih akcija o čemu ćete biti blagovremeno obavešteni.

Još jedna humanitarna akcija je organizovana u ponedeljak 5. oktobra u frizerskom salonu "Hair" u Žitištu. Tom prilikom sakupljeno je 18.150,00 dinara za malu Lanu.

Protekle nedelje u Tordi je dvanaesti put održan Kukuruz festival. Organizatori manifestacije Mesna zajednica i Društvo za Negovanje Tradicije Jorgovan pridržavajući se donetih mera i zaključaka vlade u vezi COVID-19 i opšte situacije odlučili su da ipak održe ovu već tradicionalnu manifestaciju, za koju su dobili i saglasnost opštinskih nadležnih organa. U okviru festivala ekipe su se takmičile u dve discipline i to u ručnom branju kukuruza i u kuvanju tradicionalnih jela.

U ime organizatora goste i takmičare su pozdravili Janoš Dobai predsednik MZ i Eva Farkaš predsednica društva. Manifestaciju je otvorio Ištvan Pastor predsednik Skupštine Vojvodine i predsednik Saveza Vojvođanskih Mađara, koji je istakao značaj ove manifestacije u očuvanju kulture, tradicije i zajedničkog življenja i međusobnog poštovanja na ovim prostorima.

Naravno zbog nastale situacije puno manje ekipa je učestvovalo u takmičenju, nije održan ni kulturni program ni planirani koncerti. Nažalost ni ekipe iz bratimljenih mesta iz Republike Mađarske i Republike Rumunije nisu bili u mogućnosti da prisustvuju na manifestaciji. Tako da je u ručnom branju kukuruza takmičilo sedam ekipa, a u kuvanju tradicionalnih jela (pileći paprikaš, gulaš, pasulj, sarma... ) ukupno trideset tri ekipe. A za dobro raspoloženje takmičara i gostiju pobrinuli su se muzičari iz Novog Itebeja, kao i Ervin Palatinuš iz Mužlje.