Razvojna  Agencija Srbije i Privredna komora Srbije i ove godine organizovali su nastup srpskih kompanija na Međunarodnom uvoznom sajmu “China International Import Expo”, koji se održava u Šangaju, NR Kina, od 05. do 10. novembra 2020. godine.

 Na sajmu se predstavlja 12 kompanija iz Srbije, a kineski partneri i ostali posetioci sajma, i pored otežanih uslova zbog pandemije Kovid 19, imaće priliku da se upoznaju sa ponudom srpske prehrambne industrije. Sajam je tradicionalno otvorio predsednik NR Kine, Si Đinping, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i lideri drugih zemalja obratili su se, putem video linka, na ceremoniji otvaranja.

U hali za prehrambene proizvode, na štandu Srbije veličine 200m², predstavljeni su proizvodi kompanija: Van Drunen Farms Europa d.o.o., Banatsko Krađorđevo (proizvodnja liofilizovanog voća); Mlekara Šabac a.d., Šabac (proizvodnja mlečnih proizvoda-sirnih namaza, voćnih jogurta, sira); ITN Group d.o.o., Zemun (zamrznuto voće); BMN Malinas d.o.o., Požega (zamrznuto voće); Damar Confit d.o.o. Beograd (sveži tartufi i proizvodi sa tartufima); Fruškogorski Vinogradi d.o.o., Banoštor (proizvodnja vina); Rubin a.d., Kruševac (proizvodnja vina I alkoholnih pića); Frikom, Beograd (proizvodnja sladoleda,  zamrznutog voća i povrća ); Nova Sloga d.o.o., Trstenik (proizvodnja mineralne I gazirane vode); Simex Original d.o.o., Subotica (proizvodnja rakije I alkoholnih pića); Vinarija Čoka Plus d.o.o., Subotica (proizvodnja vina); Aronija Vita d.o.o., Krnješevci (proizvodnja soka i čaja od aronije).

Izvor: Razvojna agencija Srbije

Zatekli smo ga sa unucima, na platou hotela u Srpskom Itebeju koji na izuzetan način, arhitektonski i funkcionalno zaokružuje deo priče o trajanju Zemljoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši”. Na ljuljašci su Dimitrije (6) i Vesna (4), deca sina Zlatka i snahe Ljiljane, koje deda Vojislav Mrkšić strpljivo ljulja, začikiva, zasmejava... Sledećeg dana im se pridružio i mali Vojin, čiji je tata Milan, a majka Nada. On nam kaže da mama čeka bebu, ali još ne znaju ime...
Naslednici Vojislava i Vesne Mrkšić, vlasnika Zemljoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši” u Srpskom Itebeju, ovako se igraju svakodnevno. Čini se da na rolšuama najviše uživaju i da je najneustrašivija devojčica koju braća zadirkuju i pokušavaju da prestignu. Od malena je, kažu, samostalna i pokazuje snagu i hrabrost u igri sa braćom.

OVDE IMA BUDUĆNOSTI

Na licu Vojislava Mrkšića osmeh i spokojstvo – ima kome da ostavi imanje, ima na koga da se osloni, za koga da živi. Ne ponestaje mu ideja, niti entuzijazma. Ali, sada radi mirnije, opuštenije, rasterećenije i mnogo vremena provodi sa unucima. Poznat je po tome da gradi prijateljstva i sa neistomišljenicima, uspeva da pomiri krajnosti i da radi timski.
On je na čelu porodične zadruge. Ponosno priča kako su je njegovi preci marljivo podizali više od stotinu godina. Uporno i časno, u vremenima koja nikada nisu bila naklonjena poljoprivredi, a uvek sa željom da se ne ugasi, već da raste i razvija se.
Porodica je za Vojislava svetinja. Kao što su nekada njegovi preci, iz generacije u generaciju imali po četvoro dece, tako danas njih devetoro žive u istoj kući. Potrudio se da ih nauči svemu što je neophodno da naslede ono što je stvoreno i da proširuju i unapređuju posao. U hotelu koji je izgrađen pre šest godina, koji ovde skromno zovu Restoran, sve je savršeno, a to je samo deo građevine koja privlači poglede sa druma. Tu su i tri konferencijske sale – u jednoj je petstotina mesta, a druge dve su sa po stotinu. Ko jednom dođe, opredeliće se da ponovo baš tu organizuje koncert, tribinu, druženje.
Posebno je ovo mesto zanimljivo za svadbe. Nažalost, ove godine su mnoge otkazane zbog korone. Postoji i 27 soba za boravak gostiju, besprekorno uređenih i čistih.
A samo nekoliko stotina metara dalje je Osnovna škola „Miloš Crnjanski”, čijim učiteljima i nastavnicima Vojislav Mrkšić svesrdno pomaže u organizovanju nastave, ekskurzija, proslava... Ove školske godine su otvorena tri prva razreda u Srpskom Itebeju - dva na srpskom i jedno na mađarskom jeziku. Da li bi bilo tako da njihovi roditelji nisu rešili egzistenciju i da u ovom mestu nema budućnosti?
- Mnogi meštani su zaposleni kod nas – kaže Vojislav Mrkšić. – Mladi imaju mogućnost da zasnuju porodicu, da rađaju decu. Mališanima je potrebno obrazovanje, želimo da pomognemo koliko možemo. I kultura je deo odrastanja, eto, nedelju dana je kod nas bila slikarska kolonija koju, zajedno sa nama, organizuje Zavod za kulturu vojvođanskih Rumuna. Trudimo se da umetnicima obezbedimo sve uslove da mirno rade, da borave bezbrižno, druže se sa nama i đacima, probaju naše specijalitete i uživaju u okruženju.
Kada krenete u razgledanje prirode, koja je umeticima inspiracija, stižete do Begeja, a uz reku su pešačka i biciklistička staza koja će uskoro povezati Srpski Itebej sa Temišvarom.

IZDANAK PAORSKE PORODICE

Najnovija investicija Zemljoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši” je savremena klanica koja bi trebalo da bude završena do kraja godine. Izgradnja objekta, na površini od 8.000 kvadratnih metara je u završnoj fazi.
Kako nam kažu, samo mesec, dva rok će biti produžen. Najkasnije u februaru u Srpskom Itebeju će proraditi klanica u kojoj će se obrađivati 300 svinja dnevno i još 30 grla goveda i proizvoditi 25 tona mesnih prerađevina, a brend su domaća šunka i slanina. Mesom će se snabdevati sa farmi iz okruženja, pouzdanih saradanika u zajedničkim naporima da se ovaj kraj razvija i unapređuje, da se živi bolje, da porodice ostaju na selu.
Vojilsav Mrkšić je ponosan što je izdanak paorske porodice. Rado ističe poslovnim partnerima i gostima da je to nasleđe duže od stotinu godina.
- Moji preci, pradeda, deda i otac, bavili su se poljoprivredom i stočarstvom, mada u manjem obimu – priča Vojislav Mrkšić. – Pradeda je svojevremeno podigao farmu i premestio proizvodnju na salaš. Zato naša zadruga nosi današnje ime. Na salašu je pradeda izgradio kuću, 1928. godine, a deda se rodio 1900. Bio je vredan, to je kod nas nasledno. Jedan je od osnivača zadruge 1938. godine koja je uspešno poslovala i za vreme Drugog svetskog rata. Nažalost, zadruga je bankrotirala, ali na sreću, moj deda nije.
Otac Vojislava Mrkšića je rođen 1924. godine. Starija braća su podelila dedin salaš, a on je kupio novi, na drugoj strani.
- Salaš me seća na detinjstvo i nikada ne bih oprostio sebi da se, kada sam odrastao, ugasio – sa nostalgijom priča Vojislav Mrkšić. – Na salašu sam prohodao, progovorio, sticao prva znanja i životna iskustva. Tu sam ostao sve do početka srednjoškolskog školovanja. Ono što se nauči u roditeljskoj kući, ostaje za sva vremena. Naučio sam da poštujem trud i rad, ono što je stečeno treba održati i razvijati. Najlakše je prodati, ali nije lako kupiti. Zato mi nismo ništa prodavali, već kupovali, koliko se moglo.

LjUBAV, VERA I NADA

Nije bilo lako sačuvati salaš, vremena su uvek bila turbulentna, smenjivale su se vlasti, menjali zakoni i propisi. Ali, i danas je osnovna delatnost Zadruge ratarska proizvodnja – pšenica, suncokret, kukuruz, ono što banatska zemlja oplemenjuje rodom, a klima uobličava. Obrađuju sopstvenu, kao i zemlju 23 zadrugara i 160 kooperanata. Imaju i skladišta za čuvanje žitarica, stočarstvo je sve zastupljenije.
„Mrkšićevi salaši” su prepoznatljivi i po kvalitetnim pecivima. Od 2004. godine tu se osnovnim i specijalnim vrstama hleba, od belog i integralnog brašna, polupečenim i smrznutim proizvodima, snabdevaju i meštani.
Vojislav Mrkšić je i predsednik srpske pravoslavne crkve Sv. Save i Simeona. I ovde je ugradio ljubav, veru i nadu, sopstveni trud, ali i novac. U blizini je i kuća u kojoj je neka-da boravio naš veliki pisac Miloš Crnjanski (eto još jednog razloga za posetu Srpskom Itebeju). On je i član Upravnog odbora Zadružnog savza Vojvodine u čijem je radu njegov doprinos veoma značajan.
Gledajući živahnu decu na rolšuama, predlažemo da na zimu dođu u Zrenjanin sa sličugama, kada su tako dobro savladali kotrljarke. Dogovaramo se za novi susret, a deda je već odlučio – napraviće im klizalište ovde, u Srpskom Itebeju, za njih i za njihove vršnjake.
- U svemu što radimo učestvuju i naši meštani – ističe Vojislav Mrkšić. – Gotovo trećina ih je u ovom poslu, rade u Zadruzi ili su naši saradnici i kooperanti. I što je veoma važno, zajedno se borimo protiv diskriminacije malih sredina, jer država ne ulaže dovoljno u razvoj sela – ocenjuje naš sagovornik. Izvor: list Zrenjanin

Od 1. novembra u fiskulturnoj sali osnovne škole "Sveti Sava" u Žitištu počela je sa radom škola plesa "Ideal".

Instruktor plesa Tamara Kudakova Basta svim zaljubljenicima u igru i plesu nudi mogućnost da zakorače u svet plesne gimnastike.

Oko 25 dece uzrasta od 4 godine sredom i subotom uživaju u igri gde mogu da se zabave i steknu nove prijatelje.

"U našoj školi ples učimo kao umetnost, sport i hobi, koji donosi zabavu i druženje" - istakla je instruktorka.

Više informacija na telefon 060 440 8337

Umetnost daje lepotu životu...

Računovodstvo i slikanje? Da, moguće je! Nakon radnog dana prepunog brojeva, za Dalilu Avram iz Torka slede dva ili tri sata u kojima ona diše pod intenzivnim kreativnim impulsom.

„Nije lako imati dve profesije, ali svoje slobodno vreme nastojim da ispunim umetnošću“

kaže naš sagovornik. Umetnost joj donosi radost i mir, a vreme koje posvećuje slikarstvu za nju je najprometniji deo dana. Sedi u uglu kuće gde voli da slika, na mestu gde čuva boje, olovke, platna, papire ... Stavlja dobru muziku koja je nadahnjuje, dušu, pop, muziku za opuštanje, džez opuštanje, instrumental ... Zatim počnite da radite:

,,Prvo nacrtam skicu (bazu), bilo da radim na platnu ili papiru. Olovkom ili pastelnim crtežima sledi senčenje predmeta - površina, a na platnu pozadinu slike, a zatim centralni objekat“.

Dalila je počela da slika kao dete sa ocem, amaterskim slikarom. Vremenom su se neke stvari promenile: pretežne boje, motivi, stil, ali osnovni principi - oblik predmeta ili portreta i senčenje površina ostali su isti. Na njenim slikama primećujemo širok spektar tema i motiva: prirodu, prizore koji nas pozivaju na meditaciju i prizivaju smirenost, ali i sklonost portretima.

,,Kao dete bila sam impresionirana činjenicom da mogu da nacrtam osobu koja je identična u slikarstvu i fotografiji. Zaista sam želeo da dostignem nivo crtanja-slike, da bih i ovo mogla da radim“.

Za slikara je izazov reprodukovati definicije osobe koja slika i, istovremeno, stanja indukovana ljudskim licima koja slika.

,,Skica je osnova. Tek kad uspem da napravim skicu, mogu da finalizujem portret“, kaže Dalila. Tekst: libertatea.rs

Botanička bašta 25 hrastova u Banatskom Karađorđevu ovih dana završava svoju letnju sezonu. Veliki broj mediteranskih biljaka da bi preživelo banatsku zimsku klimu mora biti skladišten na sigurno mesto.

Stanka Stupar vlasnica ove bašte trenutno ima pune ruke posla, a kako sama kaže ovo joj je sad najozbiljniji deo. Razne vrste kapitalnih primeraka palmi, filadendrona, oleandera, kaktusa i drugog bilja čeka da bude smešten na neko sigurno mesto i tamo dočeka proleće.

Kako vlasnica kaže veliki je problem uneti ovako velike saksije u bilo koju prostoriju, ali je takođe i problem da one biljke koje su u zemlji a ne trpe niske temperature i budu sačuvane od jakih mrazeva. Višedecenijsko iskustvo pomaže joj da cvetni raj koji je većinom donela sa mediterana bude sačuvan zimi od niskih temperatura a leti od visokih vrućina i vetrova.

Ponosna na svoju baštu pustila nas je da malo zavirimo i prošetamo po njoj i okom kamere zabeležimo ove nesvakidašnje kadrove vredne poštovanja i pažnje.

Pored biljnih vrsta ova bašta ima i po neku životinjsku koje su upravo u ovom dvorištu našle spas. O njima više reči nekom drugom prilikom, tačnije od marta 2021. godine kada kreće nova cvetna sezona.

Na osnovu člana 41. stav 4. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama (''Službeni glasnik RS'', br. 87/18) a u vezi sa Naredbom o proglašenju epidemije zarazne bolesti COVID-19 (''Službeni glasnik RS'' br. 37/20). Štab za vanredne situacije opštine  Žitište na  telefonskoj sednici održanoj  16.11.2020. godine, doneo je sledeću

N A R E D B U

1.     Ograničava se  radno vreme privrednim subjektima koji obavljaju ugostiteljsku delatnost i u trgovinskim formatima (supermaket, mini market…) i vrše usluge, na teritoriji opštine Žitište, na period od 06,00 do 21,00 časa.  
2.    Naređuje se privrednim subjektima koji obavljaju ugostiteljsku delatnost da u svim ugostiteljskim objektima, baštama i drugim objektima gde se vrši prodaja robe i pružanje usluga, rasporede stolove tako da obezbede distancu od najmanje 2m između stolova, pri čemu za jednim stolom ne može biti više od četiri lica, izuzev ukoliko se radi o članovima iste porodice.
3.    Naređuje se privrednim subjektima koji obavljaju ugostiteljsku delatnost da vrše dezinfekciju stolova i prostora u objektu, posle svakog korišćenja.
4.    Naređuje se privrednim subjektima iz tačke 1. ove Naredbe, koji vrše prodaju hrane putem šaltera, da u periodu od 21,00-06,00 časova uklone stolove i stolice koji su, postavljeni ispred objekta.
5.    Zabranjuje se konzumacija hrane i pića, ispred ugostiteljskih objekata koji  vrše  prodaju hrane putem šaltera.
6.    Naređuje se svim licima, koja čekaju da budu uslužena prilikom kupovine hrane iz objekta iz kojih se vrši šalterska prodaja hrane, održavanje fizičke distance od najmanje  2m uz obavezno korišćenje zaštinih maski.
7.    Naređuje se privrednim subjektima koji obavljaju delatnost u trgovinskim formatima (supermeaket, mini market…) i vrše usluge, da ograniče broj lica koja mogu biti istovreneno biti  na svaka 4 m² može biti prisutno jedno lice  a u objektima manjim od 20m² da ne dozvole istovremeo prisustvo više od dva kupca u objektu.
8.    Naređuje se privrednim subjektima iz tačke 1. ove naredbe da ispred ulaza postave u objekat postave ograničen broj korpi za kupovinu, tako da njihov broj ne bude veći od broja lica koja mogu da istovremeno biti prisutna u objektu i da vrše dezinfekciju rukohvata korpi, nakon svake upotrebe.
9.    Naređuje se svim licima koji čekaju da uđu u objekat održavanje fizičke distance od najmanje 2m, uz obavezno korišćenje zaštitne maske.
10.    Nadzor nad primenom ove Naredbe vršiće Кomunalna inspekcija, Odeljenja za privredu, urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine Opštine Žitište.
11.    Donošenjem ove Naredbe, prestaju da važe tačke 4. i 5. iz Naredbe broj I-217-6/2020-3 od 03.09.2020. godine i prestaje da važi Naredba broj I-217-8/2020 od 09.10.2020. godine.  
12.    Naredba stupa na snagu od dana   17.11.2020.godine.

U skladu sa merama koje je doneo Krizni štab za suzbijanje koronavirusa, a zbog trenutne nepovoljne epidemiološke situacije, doneta je odluka da se 11. (državni praznik) 12. i 13. novembra neće realizovati nastava u svim osnovnim i srednjim školama na teritoriji AP Vojvodine.

Nastava od dva dana će se održati naknadno kada se steknu bolji epidemiološki uslovi.

Laminatni pod jedna je od najpraktičnijih podnih obloga, može se postaviti na gotovo svaku podlogu pod uslovom da je suva, čvrsta i ravna.

Na teritoriji naše opštine firma Classen 023 vrši prodaju i ugradnju laminata već dve godine, sa više od 200 uspešno završenih i opremljenih objekata i mnogo zadovoljnih kupaca.

U asortimanu poseduju laminate 1A i 1B klase, a cene zavise od klase, dezena, proizvođača, debljine (6,7,8,10,12,14mm) a takođe vrše profesionalnu ugradnju brzo i povoljno.

Cene: 1B od 350-600 rsd | 1A od 600-1200 rsd m².

U specijalnoj ponudi je laminat 8 mm od 450 din.

- Žitište, Cara Dušana br. 25.

- Aradac, Đure Jakšića br. 30.

Kontakt telefon: 069/133-84-74

Više informacija na fb stranici Classen 023

Prema najnovijim podacima od ukupnog broja slučajeva, najviše obolelih je u Zrenjaninu i okolnim selima – 554.

Sledi opština Novi Bečej sa 43 aktivnih slučajeva, Nova Crnja sa 31, Žitište sa 28, i Sečanj sa 17 slučaja koronavirusa.

S obzirom na pogoršanje epidemiološke situacije neophodno poštovati propisane protivepidemiološke mere.

U organizaciji Srpske pravoslavne crkvene opštine Čestereg u toku ove nedelje nastavljeni su radovi na crkvi Svetog proroka Ilije u Česteregu.

Uz pomoć Opštine Žitište, donatora i vernika početi su radovi na unutrašnjem malterisanju, krečenju i izlivanje košuljice u samoj crkvi.

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu u vidu donacija za nastavak radova na izgradnji crkve mogu da uplate sredstva na tekući račun.

Srpska pravoslavna crkvena opština Čestereg

325-9500600014613-55

1970. je godina i u Žitište je stiglo pozorište iz Zrenjanina sa predstavom Đavolov učenik ... cene ulaznica verovali ili ne: 3 i 4 dinara... A od tada... prošlo je pola veka.

Zanimljiv novinski napis iz 1970. godine govori nam upravo o ovom događaju:

"Žitište ima Dom kulture. U njemu je moderna pozorišna dvorana. Ima 424 tapacirana sedišta u parteru uobičajenog pada. Na pozornici zavesa od teškog pliša boje suvog zlata.

Kad gradima nek bar valja, kazali su birači.

A onda je ovih dana stiglo pozorište iz Zrenjanina. Nekoliko dana pre toga na ulici je dugo stajao veliki, za ovu sredinu, neuobičajeni pano: Bernard Šo - ĐAVOLOV UČENIK, predstava počinje...itd.

Blagajnica pozorišta došla istog dana ujutru. Otišla u školu, zatim u opštinu, onda u Poljoprivrednu zadrugu i tako redom. Kad se vratila pitam je ide li, a ona meni: - Putuju, mnogi putuju danas popodne i večeras. Neki su gledali u sto kad sam ušla. - Ko na primer - insistiram kod njene koleginice koja joj je bila u društvu kao domaćin.

Dok se ona priseća ja joj olakšavam posao. Nije važno ime kažem - imaju li neku školu. - Ekonomista, pravnik, tehničar i još jedan pravnik... Hvala pozorištu što je došlo. Hvala i onim domaćicama što posle večere i pranja sudova stigoše i u pozorište.

Zavesa od teškog pliša boje suvog zlata dizala se na kraju nekoliko puta. Dvorana je bila dupke puna - aplauz trajao je još dugo. Savo Damjanović, prvak Narodnog pozorišta, posle predstave: - Publika je divna, izvrsna, ali je mogla bii brojnija. Želja stara koliko i čovekova ljubav poklonjena pozorišnim daskama, pomislio sam odmah. Nisam mu rekao da su mnogi najavili putovanje.

Kada sam pošao kući navratio sam i u baštu "Park" u Žitištu. Hteo sam da vidim "putnike". Bilo ih je mnogo. Neki su se kartali. Na stolu ispred pojedinih bile su flaše piva. Jedna flaša piva staje 3 dinara, ovde u "Parku". Jedna pozorišna ulaznica staje 3 dinara ovde u Žitištu. Ako bi dinar bio jedini argument u vrednovanju onda je jedna pozorišna predstava isto što i flaša piva. Ali, da je samo tako?! ... Ne ljutite se! Pivo zaslužuje ljubav, ali tu je, biće ga i sutra. A pozorište? Pozorište stiglo u Žitište a publika otputovala - u kafanu! Kada se gradio Dom kulture rekoše nek se gradi kako valja, trebaće! Kome? "

Banatsko Karađorđevo je najveće dobrovoljačko naselje u Srbiji. Osnovano je 1921. godine naseljavanjem dobrovoljaca – ratnih veterana Prvog svetskog rata, učesnika proboja Solunskog fronta. Od 1026 porodica koje su dobile zemlju u Banatskom Karađorđevu, 691 porodica je imala status dobrovoljaca. Najviše dobrovoljaca je bilo iz Like, Bosne, Crne Gore, Hercegovine. Među njima je bilo 5 nosilaca Karađorđeve zvezde, 7 nosilaca Zlatne Obilića medalje, 25 nosilaca Albanske spomenice, 44 se borilo u elitnoj jedinici srpske vojske, u Dobrovoljačkom odredu majora Vojina Popovića – “Vojvode Vuka”. Ovaj odred su zvali I “legija smrti”. Naselje je dobilo ime po vođi Prvog srpskog ustanka – voždu Karađorđu.  

U registru naselja, Banatsko Karađorđevo je zvanično upisano 15. januara 1925. godine.

U Banatskom Karađorđevu prva školska zgrada je sagrađena 1928, a do izgradnje školske zgrade deca iz Banatskog Karađorđeva su školu pohađala u susednom mestu Česteregu, koje je bilo naseljeno nemačkim stanovništvom.

Uvid u najstariju matičnu knjigu škole “Upisnika” školske 1929/30. daje nam podatak da je prva generacija učenika u Banatskom Karađorđevu brojala je 98 dečaka i 103 devojčice.

Kao i u drugim kolonističkim naseljima u Banatu, i u školi u Banatskom Karađorđevu su u prvim godinama od osnivanja nedostajali učitelji, koji su inače radili u otežanim uslovima i sa velikim brojem dece u odeljenjima.  Prema pisanim izvorima iz 1935. godine, bilo je i do 200 učenika u 1. razredu. U siromaštvu kolonističkog naselja prve generacije učitelja i nastavnika su bile primer prosvetiteljske i kulturološke uloge u sredini u kojoj su radili.

Škola u svojoj arhivi ima i monografiju „Prvih 80 godina“, napisanu u znak sećanja na sve generacije učenika i nastavnika kroz istorijsko trajanje našeg sela. U prvom delu knjige se nalazi istorijat škole, a u drugom osvrt na proslavu jubileja odnosno obeležavanja prvih 80 godina postojanja škole.

2009. godine proglašena je za najbolju u Vojvodini, dodelom priznanja “dr Đorđe Natošević”.                             

Na drugoj sednici Vlade Republike Srbije (5. novembra) Zoran Kasalović je izabran za Državnog sekretara u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Zoran Kasalović je do nove funkcije obavljao poslove Državnog sekretara u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave od 2017. godine.

Zoran Kasalović je rođen 15.6.1967. godine. Živi u Žitištu. Završio je Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, kao i specijalističke poslediplomske studije za poreznika na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Radno iskustvo sticao je u Republičkoj upravi javnih prihoda. Od 2004. do 2008. godine obavljao je funkciju predsednika Opštine Žitište, a narednih šest godina bio poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tokom ‎2016. i 2017. godine obavljao je funkciju zamenika pokrajinskog sekretara za finansije.

Prema najnovijim podacima od ukupnog broja slučajeva, najviše obolelih je u Zrenjaninu i okolnim selima – 554.

Sledi opština Novi Bečej sa 43 aktivnih slučajeva, Nova Crnja sa 31, Žitište sa 28, i i Sečanj sa 17 slučaja koronavirusa.

S obzirom na pogoršanje epidemiološke situacije neophodno poštovati propisane protivepidemiološke mere.

Na današnjoj sednici Okružnog štaba za vanredne situacije, Srednjobanatskog upravnog okruga održanoj u Gradskoj kući u Zrenjaninu, direktor Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin dr Zdravko Ždrale izneo je najnovije epidemiološke podatke za naš region, i ocenio ih kao “veoma zabrinjavajuće i složene”.

-  u Žitištu je 15 aktivnih slučajeva.

– Najnoviji podaci koji su stigli iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine govore da je Zrenjanin među pet najugroženijih gradova u Srbiji, a kada govorimo o aktivnim slučajevima zaraze koronavirusom, kao najvažnijem pokazatelju, trenutno je takvih osoba u gradu Zrenjaninu 439, što po glavnom epidemiološkom podatku koji se prati, prevalenci, iznosi 379,1. Ostala mesta su takođe u pogoršanju, u Žitištu je 15 aktivnih slučajeva, Sečnju 9, Novom Bečeju 28 i Novoj Crnji 17.

Brojevi dovoljno govore, PCR laboratorija Zavoda za javno zdravlje u Zrenjaninu radi non-stop i juče su, na praznik, testirane 122 osobe, od kojih je 75 pozitivno na koronavirus. To je značajno više od 50 procenata, a toj strukturi pozitivnih je 66 novih slučajeva, 9 su oni kod kojih je na kontrolnom testu ponovo potvrđeno prisustvo virusa. Dan uoči praznika, u utorak, od 120 testiranih, 69 je bilo pozitivnih – naveo je dr Ždrale.

Rekao je i da je, s epidemiološkog i stručnog aspekta, preporuka da se uvede vanredna situacija na teritoriji Zrenjanina, na granici je i u opštinama Nova Crnja i Novi Bečej, s tim da se sačekaju i isprate i odluke Kriznog štaba na nivou države, ali i pre toga potrebno je drastično pojačati nadzor nad primenom postojećih mera i na sve načine i konstantno apelovati na svest građana.

PerSu marketi su od svake Vaše kupovine, obavljene u periodu od 01. oktobra do 31. oktobra, donirali po 1 dinar i na taj način uspeli da prikupe preko milion i po dinara za nabavku ogreva za 100 najugroženijih porodica. Reč je o porodicama koje žive u 90 naseljenih mesta širom Vojvodine, a u kojima posluje ova kompanija.

Podela ogreva porodicama, počela je u ponedeljak 02. novembra, kako bi hladne jesenje dane koji nam predstoje, dočekali spremno.

Akcija PerSu marketa naišla je na veliku podršku kako potrošača, tako i poslovnih partnera. Ove godine akciju su se podržali Imlek, Pepsi, Štark, Moravka, Mattini i D Plus. Celokupnoj organizaciji i ove godine veliku pomoć pružili su centri za socijalni rad iz svih opština, ukazujući na najugroženije mnogočlane porodice.

“Zahvaljujemo se svim potrošačima, ali i partnerima, koji su doprineli uspešnoj realizaciji humanitarne akcije “Topli dinar“ i pomogli nam da ove zime svima bude toplo” - poručuju iz PerSu marketa.

U Auto perionici TR AgroSučević možete kompletno oprati vaše vozilo po ceni od 500 rsd svakog radnog dana i subotom od 08-16 časova. Takođe, peremo i sve druge vrste vasih motornih vozila.

Brzo pranje automobila 200,00 rsd - spolja, bez brisanja,

Kamioni 1.500,00 rsd,

Kombi vozila 800,00 rsd,

Teretnjaci 2.000,00 rsd...

Stojimo vam na raspolaganju na adresi Cara Dušana 25. u Žitištu (bivša koperacija). Telefon 065/92-00-880.

Prijateljstva sklopljena tokom školovanja nikad se ne zaboravljaju. Iako su krenuli različitim životnim putevima, drugovi iz školskih klupa svake godine se sa zadovoljstvom okupljaju kako bi na jedan trenutak proživeli školske dane. Uprkos korona virusu, generacija koja je školske 1969/1970. maturirala u Osnovnoj školi „Đura Jakšić” u Međi, obeležila je 50 godina male mature 17. oktobra. Obeležavanje jubileja organizovali su učenici generacije Radomir Stojanović, rudarski inženjer i Radomir Pikula, inženjer mašinstva, obojica zaposleni u „Naftagasu”, kao i Nebojša Tomić.

Slavlje je počelo u holu Škole, gde je razredni starešina Živojin Sekulić, profesor matematike i prvi direktor Međanin, još jednom prozvao svoje đake. Drugi je bio Žarko Denda. Učiteljice koje su postavile temelje znanja generaciji koja je završila osnovnu školu 1969/1970. su: Smilja Pušara, Sofija Šojić i Stojka Stanović. Obeležavanje pola veka od male mature nastavilo se u restoranu „Mrkšićevi salaši” u Srpskom Itebeju.

- Imali smo veliku podršku direktorke Biljane Pušare, bez koje ovo okupljanje ne bi imalo istu simboliku. Zahvalni smo joj jer bez nje održavanje ovog skupa u toku pandemije ne bi bilo moguće.Ovim putem se zahvaljujem i osoblju restorana na usluzi i gostoprimstvu, na čelu sa Vojom Mrkšićem - poručio je Radomir Pikula.

Od 27 učenika, na okupljanju su bili: Ilinka Višnjić, Marinko Višnjić, Milena Vujović, Borislavka Damjanac, Vitomir Denda, Zoran Đurić, Vlado Komnenić, Dragan Milošević, Radomir Pikula, Vukosava Radmilović, Nebojša Stajić, Dragiša Stanković, Mira Stanović, Radomir Stojanović, Nebojša Tomić, Pavle Trajković i Stojanka Šarenac.

Opravdano je izostalo devet učenika. Razred je nažalost ostao bez jednog člana, Miroslava Petkovića, kojeg se ovim putem sećaju.

Generacija se dogovorila da i sledeće godine održi skup u istom ambijentu, a nadaju se većem broju učesnika, ako epidemiološka situacija bude dozvolila.

U Međi od 1945. godine do danas školovalo se oko 2.500 ljudi

U OŠ „Đura Jakšić” u Međi iškolovali su se mnogi učenici koji su postali veliki stručnjaci u svojim oblastima u našoj zemlji, ali i širom nje. Prvi đak generacije bio je Milorad Bratić, diplomirani inženjer mašinstva i direktor Centra „Sava” u Beogradu. Prvi profesor doktor tehničkih nauka potekao iz ove male škole je Radojica Pikula, general u penziji i načelnik Akademije vazduhoplovstva u Žarkovu. Ovo selo dalo je i predsednika Matice srpske, Željka Vučkovića, doktora književnosti. Među učenicima sa zapaženim dostignućima je i Dragiša Bjeloglav, magistar ekonomskih nauka, jedan od direktora  „Persua”, lekari Angelina Todorović, Jasmina Radan, Zdravko Filipović, Bogdan Šubić, Zlata Lukić, Mira Ostojin, Maja Pušara i drugi, zatim, Milena Vujović magistar pravnih nauka, direktor inspektorata u Privrednoj komori Vojvodine, Branislav Svorcan magistar ekonomije, sudski veštak u Novom Sadu, diplomirani veterinari Milorad Samardžić i Milorad Šešlija, Dalibor Denda, potpukovnik docent doktor na Institutu za strategijska ispitivanja u Beogradu kao i Smiljka Radosav, inženjer šumarstva koja trenutno radi u dalekom Čileu.

U OŠ „Đura Jakšić” u Međi od 1945. godine do danas školovalo se oko 2.500 ljudi, a oko 350 njih ostvarili su svoje snove i postali akademski građani i intelektualci.

Izvor: Jovana Šormaz

Bračni par Aleksandra Dutina i Nikola Pešut otvorili su rođendaonicu u kući čije su prostorije adaptirane za tu namenu. U drugom objektu je poslastičarnica, a u velikom dvorištu su tereni za basket i tenis. Ovaj par je na taj način iskoristio sredstva za samozapošljavanje dobijena od Nacionalne službe zaopošljavanje. 

Tereni za basket i tenis, poslastičarnica i igraonica, zajedno čine Sportski centar „Pešut”. Aleksandra i Nikola ističu da su ostvarili svoj cilj i veruju da su primer dobre prakse za sve koji žele da na takav način dođu do posla.

Kako kažu, finansijska podrška im je pomogla da se bave poslovima koje vole. Aleksandra je po struci vaspitačica, pa ne čudi što se opredelila da radi sa decom.

- Novac sam koristila za nabavku opreme i sprava za zabavu i igru, pa je rođendaonica opremljena toboganom i penjalicama. Uz mnogo ljubavi i mašte uredili smo i obojili prostor, a imamo i zanimljiva dizajnerska rešenja i sadržaje - kaže Aleksandra Dutina.

Rođendaonica je po veličini i sadržaju koji nudi je sasvim dovoljna za klijente sa područja Žitišta. Aleksandra je, uz podršku programa za novo zapošljavanje, ove godine uposlila i dva radnika.
Nikola Pešut je, kako kaže, u košarci celog života, prvo be bio igrač, a sada je predsednik KK Sveti Đorđe. Zahvaljujići subvenciji ove godine je otvorio poslastičarnicu u Žitištu. Vlasnik je teniskog terena, formirao je i Teniski klub Trending Žitište.

Smatra da ima preduzetički duh, postavio je sebi visoke ciljeve i želi da ih ostvari. Saradnja sa zaposlenima u žitištanskom odeljenju Nacionalne službe za zapošljavanje je odlična: to nije samo „šalterski” nivo komunikacije. Izlaze nam u susret, daju potrebne informacije i savete i to tako da razumemo šta treba da uradimo - naglašava Pešut.  (Tekst: M.Bečejac)

U skladu sa naredbom Štaba za vanredne situacije srednjobanatskog upravnog okruga i Štaba za vanredne situacije Opštine Žitište o preduzimanju mera za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID 19 u proteklim danima obavljaju se vanredni terenski inspekcijski nadzor na teritoriji opštine Žitište.

Predmet inspekcijskog nadzora je kontrola poštovanja mera u skladu sa Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID 19 kao i preduzimanje preventivnog savetodavnog informisanja o merama za sprečavanje i suzbijanje bolesti.

Terenski inspekcijski nadzor će se vršiti u periodu od 29.10.2020. godine pa do okončanja potrebe za poštovanje propisanih mera.

Srednjobanatski upravni okrug aktivirao je kol centar 066/866-0-609 putem koga građani mogu da prijave sve uočene nepravilnosti koje se odnose na poštovanje primene propisanih protivepidemioloških mera.

Građani imaju pravo da prijave i ukažu na javna mesta na kojima se, uprkos propisima, ne koriste zaštite maske, ne održava fizička distanca, i ne koriste dezobarijere i dezinfekciona sredstva.

Fijakere u opštini Žitište srećemo samo ponekad, kada je neka svadbena ili seoska proslava, u našoj opštini mogu se izbrojati na prste dve ruke i obično se nalaze u nekim zapuštenim prostorijama, u prašini, korišćeni davnih dana. Nekada su fijakeri, sa konjskom zapregom, prevozili putnike a danas takva vrsta prevoznog sredstva postala je muzejska retkost.

Fijaker u Srpskom Itebeju poseduje nekoliko porodica a jedna takva je i porodica Kovač.

Kako nam prenosi Kristijan je od najranijeg detinjstva zavoleo konje, imao je četiri a sada ima dva pošto su izuzetno skupi i zahtevni.

- Moj fijaker je star oko 70-80 godina i uglavnom ih koristim za svadbene proslave kao i za svoju dušu, koliko znam u selu ima svega dva fijakera.

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi je mesto gde vaspitači iz naše opštine uglavnom stiču zvanja.

Prošle godine škola je akreditovala studijski program za master vaspitače, a ove godine je uvodno predavanje studentima druge godine master studija na temu "Projektno planiranje u vaspitno - obrazovnom radu" održala Tatjana Radaković, master vaspitač Predškolske ustanove "Desanka Maksimović" Žitište.

Projekat pod nazivom "Studenti studentima" pokrenula je prof. dr Milanka Maljković u okviru obaveznog predmeta na master studijama pod nazivom Didaktičko-metodičke perspektive u praksi rada vaspitača.

Tema kojom se vaspitačica iz naše Predškolske ustanove bavila u svom master radu prepoznata je kao doprinos unapređenju prakse, obzirom da je rad baziran na projektnom planiranju, kojeg promovišu nove Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja u RS.

Ovakva aktivnost nije uobičajena u praksi, već je privilegija onih koji daju naučni doprinos razvoju struke. Stoga je ovo još jedna potvrda da se u Predškolskoj ustanovi Desanka Maksimović mnogo ulaže u kvalitet vaspitno - obrazovnog rada, kao i u uslove u kojima se on ostvaruje.