Јavnobeležnička kancelarija u Žitištu nalazi se na novoj lokaciji.

Od novembra meseca javni beležnik Radmila Stanković overe potpisa, kopija, rukopisa, prevoda i prepisa kao i sprovođenje vanparničkih postupaka... isključivo će obavljati u javno beležničkoj kancelariji na adresi: Zdravka Čelara broj 6.

Broj telefona za sve potrebne informacije 062/220 550.

Sanela Milošević (Zrenjanin) u Srpski Itebej redovno ide u lov. Iz Srpskog Itebeja je porodica sa majčine strane (Petkov) i kako kaže ljubav prema lovu je nasledila od oca koji je 30 godina lovac.

- „Uvek su postojale simpatije, ali, uz rad u preduzeću koje u okviru svoje delatnosti ima i lovstvo, iskoristila sam posao i zadovoljstvo. I otac i brat su članovi Lovačkog udruženja „Fazan“ iz Srpskog Itebeja a i ja sam tu da ih podržim u aktivnostima koje su prisutne mimo redovnog kalendara, kao što je prihrana divljači u zimskom periodu ... bez ljubavi i truda koji članovi udruženja ulažu ne bi ovo lovište bilo u punom sjaju.“

Кomisija za rodnu ravnopravnost i Ženska odbornička mreža SO Žitište su u ime Opštine Žitište obeležile globalnu kampanju „16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama“ koja je trajala od 25. novembra do 10. decembra.

Кao i prethodnih godina, postavljen je bilbord u naseljenom mestu Žitište i plakati po naseljenim mestima u cilju ukazivanja na važnost borbe protiv nasilja. Ove godine raspisan je literarni konkurs na temu „Borim se protiv nasilja“ na kom su mogli da učestvuju učenici završnih razreda osnovnih škola sa teritorije naše opštine. Кomisija je odabrala tri najbolja rada od jedanaest pristiglih.

Odlukom Кomisije prva tri mesta dodeljena su:

Žaklini Petrović učenici IO „Aleksa Šantić“ iz Ravnog Topolovca,
Mariji Paunesku učenica IO „Đorđe Кošbuk“ iz Torka,
Vladimiru Кrstiću učeniku IO „Đura Jakšić“ iz Međe.

Svi radovi će biti simblično nagrađeni, dok će prva tri dobiti posebne nagrade.  

Bez obzira na činjenicu da je prethodnih godina dosta učinjeno na prevenciji nasilja i dalje moramo delovati na suzbijanju istog. Ovo je jedan od načina  na koji negujemo već formirani partnerski odnos među institucijama i ustanovama i uključujemo decu da aktivno razmišljaju o borbi protiv nasilja.

Foto arhiva

Opština Žitište dala je na uvid na zvaničnom sajtu (zitiste.org) kapitalne investicije odnosno kapitalne projekte koji su u planu da se realizuju sledeće budžetske - 2021. godine. Naravno, sve investicije koje se navode zavisiće i od pokrajinskih i republičkih organa odnosno sufinansiranja i finansiranja istih.

Kao dve najveće investicije planiraju se:

1. Zamene azbestnih cevi u Banatskom Karađorđevu u vrednosti od 128 miliona dinara odnosno

2. Izgradnja postrojenja za preradu vode za piće na vodozahvatu na vodovodu u Žitištu vrednosti 140 miliona dinara.

Takođe, navode se i sledeći projekti:

- Izgradnja kapele u Banatskom Dvoru - 3.000.000 dinara

- Sanacija Doma kulture u Ravnom Topolovcu - 16.154.988 dinara 

- Rehabilitacija putne infrastrukture u naseljenom mestu Hetin - 23.415.487 dinara

- Izgradnja Doma kulture u Banatskom Višnjićevu - 6.000.000 dinara

- Rekonstrukcija centralnog grejanja u Domu kulture u Srpskom Itebeju - 3.200.000 dinara

- Biološko tehnička rekultivacija zemljišta u Hetinu - 3.850.000 dinara

- Rekonstrukcija pešačkih staza - trotoara u naseljenim mestima opštine Žitište - 6.000.000 dinara

- Održavanje lokalnih puteva u naseljenim mestima opštine Žitište - 6.000.000 dinara

I ove godine kao i prethodne udruženje građana "Pogled bez granica" u saradnji sa Opštinom Žitište izvršiće pedelu paketića svim mališanima opštine Žitište uzrasta do 14 godina.

Projekat pod nazivom "Dočekajmo Deca Mraza" finansira opština Žitište a termini i način podele novogodišnjih paketića po mesnim zajednicama objavićemo u narednim danima.

Iako je pandemijsko doba izazvano virusom Covid 19 - Deda Mraz nije zaboravio naše najmlađe poručuju iz Udruženja "Pogled bez granica".

Predsednik opštine Mitar Vučurević gostujući u jutarnjem programu RTV istakao je da zbog dramatičnog porasta broja novoobolelih od korona virusa uvedene su nove mere u opštini Žitište.

Radno vreme ugostiteljskih objekata dodatno je skraćeno a proglašena je vanredna situacija zbog pogoršanja epidemiološke situacije.

Stanje unutar zdravstvenog sistema je izuzetno zabrinjavajuće, jer su bolnice zbog velikog broja zaraženih među zaposlenima primorane da povlače zdravstvene radnike iz okolnih Domova zdravlja, što je slučaj i na našoj teritoriji, i svi građani moraju biti svesni ozbiljnosti situacije. Stoga apelujem na strogo pridržavanje propisanih mera, kako se ne bismo suočili sa situacijom u kojoj ćemo biti prepušteni sami sebi!

Zaključno sa jučerašnjim danom trenutno je aktivno 120 slučajeva koronavirusa, u proseku dnevno se pregleda do 30 ljudi.

Svjetlana Marković, komunalna inspektorka opštine Žitište je istakla da se građani i privredni subjekti opštine Žitište pridržavaju epidemioloških mera. U proteklih mesec dana kontrola je izvršena u preko 120 ugostiteljskih objekata, 21 prodajnih prostora za prodaju robe van poslovog prostora i 10 sportskih događaja. U toku vršenja inspekcijskog nadzora sve situacija su rešavane mirno i uz puno razumevanje službenih lica i nadziranih subjekata.

Preduzeće “Carrots” doo osnovano je 2013. godine sa sedištem u Novom Itebeju. Primarna delatnost im je proizvodnja korenastog povrća kao i otkup, prodaja i distribucija na veliko. Bave se proizvodnjom šargarepe, celera, paštrnaka... Pored toga što im je osnovno tržište rada Vojvodina preduzeće uspešno uspeva da izveze svoje proizvode i za Mađarsku i Rumuniju. Najveći deo posla obavljaju braća Atila i Ervin nastojeći da ono što proizvode na prvom mestu odlikuje kvalitet.

- Kod nas ima svakodnevno da se radi, što se kaže od januara do sledećeg januara, zimi ima više potražnje za povrćem, trenutno pakujemo šargarepe, peršun, cvekle, crne rotkve a krenuo je i crni luk koji napokon sada krenuo, što je dobar znak. Niska potražnja je bila zbog problematičnog izvoza iz razloga pandemije a i zbog velike količine istog na tržištu tako da sve ukupno mogu reći da pandemija nije ugrozila prodaju i potražnju povrća, kaže Atila i dodaje

- Mi radimo sve ukupno 50 hektara, ove godine smo imali malo problema na nekim parcelama zbog vodosnabdevanja i niskog vodostaja Begeja iz razloga što nismo mogli da zalivamo pa smo došli do problema pred kraj sezone. 

Gde možemo naći vaše proizvode?

- Od malih marketa do velikih kao što su Gomex i Lidl ...

Aleksandar Krajnović (27) rodom je iz Banatskog Karađorđeva u kojem je odrastao a nakon srednje škole u Zrenjaninu, Novog Sada i Beograda, rešio je da zbog poslovne prilike ode u beli svet, u jednu lepu i organizovanu skandinavsku zemlju – Švedsku.

- “Svaki slobodan trenutak iskoristim da dođem u moje rodno mesto, gde mogu da odmorim dušu od brzog gradskog života i vidim porodicu i prijatelje.” kaže Aleksandar…

A na pitanje otkud on na YouTube, dodaje?

- “Pre dve godine sam stigao u Švedsku zbog posla i dugo sam razmišljao da krenem u ovaj YouTube poduhvat (projekat) i sada mi se to ostvarilo. Devojka iz videa je iz Ugande, i upoznali smo se ovde. Na prvu loptu nismo bas se “sporazumeli” jer smo istog karaktera ali je bas to nešto sto nas je povezalo. Moda i garderoba je veliki deo našeg života i to je nešto sto nas je u stvari i spojilo i sto ćemo prioritizovati u našim videima.
Kristin je jedna jako zanimljiva i pozitivna devojka iz Ugande, ja sam kao sto već i znate iz naše zemlje a oboje živimo u Švedskoj, tri potpuno različite kulture spojene u jedno!

- "Zapratite nas na YouTube a i pogledajte/lajkujte naš prvi video" poručuje Aleksandar …

Rasadnik MK iz Žitišta uspešno se bavi proizvodnjom i prodajom tuja, lišćara i ukrasnih biljki već godinama. U ponudi koju možete videti OVDE trenutno su najinteresantnije novogodišnje jelke a upravo jednu jelku (visine 1.4m) u saradnji sa Portalom Žitište Online ovom prilikom Rasadnik MK želi da pokloni. 

Potrebno je da u komentaru FB objave tagujete osobe sa kojima volite da provodite novogodišnje praznike.

Rasadnik MK nalazi se u ulici Žarka Zrenjanina br. 57 u Žitištu i možete ih kontaktirati preko telefona 065 53 68 640.

Nagradna igra traje do 10. decembra do 20 h. Nagrada će biti dodeljena slučajnim izborom po redosledu ostavljanja komentara. Srećno.

Na teritoriji Žitišta u toku je hvatanje i zbrinjavanje pasa lutalica, koje obavlja preduzeće "Avenija MB" iz Beograda u saradnji sa opštinskom službom komunalne inspekcije. Akcija se obavlja na mestima koje su građani ranije prijavljivali zbog većeg broja pasa lutalica.

Životinje koje danas budu uhvaćene, zoohigijenska služba će otpremiti u prihvatilište za napuštene životinje u skladu sa Zakonom.

Ne može da stane na jednu stranicu sve što bismo mogli da Vam kažemo o našem poznatom umetniku Ljubiši Kokotoviću, ali ćemo se potruditi da budemo što sažetiji. Ljubomir (Ljubiša) Kokotović je slikar i književnik rođen 1936. godine u Banatskom Karađorđevu.

Posle završenog Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 1962. godine i sticanja magistrature na istom fakultetu, gospodin Kokotović se specijalizovao za grafiku u Briselu, na Visokoj školi arhitekture i vizuelnih umetnosti u klasi profesora Gustava Marsula. Živeo je i stvarao u Belgiji, Engleskoj, Francuskoj, Holandiji i Italiji, u kojoj je sarađivao sa Pjer Đorđom Spalacijem, ali se ovaj svetski putnik nakon neverovatnih avantura vratio u svoj rodni kraj i porodičnu kuću. Imao je više od 80 samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Veoma smo ponosni kada kažemo da je izlagao sa velikim imenima kao što su Renato Gutuzo, Pablo Pikaso, Salvador Dali, Huan Miro i Mark Šagal. Britanska kritika uvrstila ga je među četiri najzapaženija crtača novijeg vremena (Getah Bolkah, Mihal Hudak, Ljubomir Kokotović i Mauro Molinari). Dobitnik je šest internacionalnih nagrada, koje mu nažalost nisu bile dovoljne za dobijanje nacionalne penzije, iako je jedini u zemlji sa ovolikim brojem nagrada. Dobio je nagradu za grafiku „Premio Europa“ 1973. godine (Sasoferato– Italija), nagradu na Međunarodnom bijenalu grafike 1974. godine (Frečenu - Nemačka), nagradu na Svetskoj izložbi grafike 1977. godineu San Francisku, nagrade na IV i VI Internacionalnom bijenalu crteža u Velikoj Britaniji, i priznanje na III Internacionalnoj izložbi minijatura 1984. godine u Seulu.

Nakon povratka u Banatsko Karađorđevo, svoj dar uspešno je prenosio na učenike Gimnazije u Srpskoj Crnji. Objavio je dve knjige pod nazivom “Gut baj Brodvej, elo Vrans” i “Trčanje za svojom senkom”. U knjizi „Gut baj Brodvej, elo Vrans“ gospodin Kokotović sakupio je lirske i tragikomične dogodovštine svojih ličkih junaka, koji su živeli u američkim gradovima i vratili se u domovinu da bi se kao dobrovoljci borili u Prvom svetskom ratu. Njegove kratke proze najčešće govore o danima i noćima u kojima akterima skoro sve nedostaje osim duhovitosti i spremnosti na svakojake avanture. Priče u ovoj knjizi pisane su ličkim dijalektom prožetim novonaučenim rečima engleskog, odnosno američkog govora. Knjiga „Trčanje za svojom senkom“izdata je 2006. godine. Oduševila je kritičare koji je smatraju čudnovatom, neprocenjivom i univerzalnom. Penzionerske dane provodi u crtanju, poslednjih godina sve više u pisanju. Poseduje i jedinstvenu kolekciju ličkih preslica, koje drži u porodičnom muzeju u Banatskom Karađorđevu. Uspeli smo da saznamo da su mu deca iz njegovog rodnog sela uvek bila privržena, pa je često umeo da se provoza svojim biciklom do školskog dvorišta kako bi nekog od njih nasmejao, obradovao, posavetovao...

Velika humanitarna akcija PerSu marketa, pod nazivom Topli dinar, uspešno je završena i ove godine. Tokom meseca oktobra, od svakog ostvarenog računa, PerSu marketi izdvajali su po 1 dinar, da bi se od sakupljenog novca tradicionalno kupio ogrev za 100 najugroženijih porodica širom Vojvodine. 

„Veoma smo zadovoljni rezultatima akcije, pogotovo u ovoj godini koja je svakako specifična i drugačija od svih prethodnih. Samim tim, još više smo zahvalni našim kupcima koji su prepoznali značaj solidarnosti, značaj humanosti u vreme velikih izazova za celo društvo i bez kojih sve ovo ne bi bilo moguće” - poručuju iz PerSu marketa. 

Cilj akcije Topli dinar jeste da se pomogne i doprinese zajednici, kroz usmerenu i transparentnu pomoć najugroženijima, time što im se obezbeđuje ogrev za celu zimu. U pitanju je 100 porodica u preko 90 naseljenih mesta, u kojima PerSu marketi posluju, a veliki doprinos dali su i prijatelji akcije, kompanije Imlek, Pepsi, Štark, Mattini, Moravka i D Plus, koje su podržale akciju i istakle važnost brige o potrošačima.

Kroz ovu humanitarnu akciju, zaključno sa 2020. godinom, ogrev je dobilo 600 porodica u Vojvodini. Celokupnoj organizaciji veliku pomoć pružili su i Centri za socijalni rad iz svih opština, koji su dostavili spiskove najugroženijih mnogočlanih porodica. Na taj način, povezali su se trgovci, proizvođači, potrošači i centri za socijalni rad, kako bi zajedničkim snagama doprineli da ove zime svima bude toplo.

Osnovna škola Miloš Crnjanski, Srpski Itebej, se prošle školske godine, u februaru 2020. godine, prijavila na Konkurs za finansiranje unapređenja životnog okruženja građana u 2020. godini objavljenog od strane poslovnog kruga – ZREPOK iz Zrenjanina.

Projekat, koji je škola izradila, zadovoljio je uslove Konkursa i škola je dobila finansijska sredstva u iznosu od 39.500,00 dinara za kupovinu ukrasnih sadnica. Akcijom, koja je održana 23.11.2020. godine i u kojoj su učestvovali: direktor škole, učenici osmog razreda i učenici iz IO Međe i IO Hetina, nastavnici i pomoćno osoblje, uspešno su zasađene ukrasne biljke, čime se doprinelo stvaranju lepšeg okruženja škole.

Škola je dobila i zasađeno je: 3 sadnice japanske trešnje, 5 sadnica crvenih šljiva- ukrasnih, 5 sadnica tuje „Danica“, 5 sadnica tuje „Tiny Tim“, 30 sadnica žutilovke „Berberis vulgaris“.

U izdvojenim odeljenjima škole Međa i Hetin je posađena po jedna crvena šljiva, ostale sadnice su posađene u dvorištu matične škole u Srpskom Itebeju.

Zbog epidemije zarazne bolesti COVID-19, Predsednik opštine Žitište Mitar Vučurević proglasio je vanrednu situaciju.

U Odluci koja stupa danas na snagu između ostalog se navodi da vanredna situacija se odnosi na celu teritoriju opštine Žitište i da se ista proglašava zbog epidemije zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, o sprovođenju Odluke staraće se Štab za vanredne situacije opštine Žitište u skladu sa članom 43. i 44. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama ("Sl.glasnik RS" br.87/2018).

Od 2011. godine u sastavu JKSP "EKOS" nalazi se i rasadnik u naselju Čestereg za proizvodnju šumskog sadnog materijala.

Ukupna površina rasadnika je 1,1 ha, a kapacitet iznosi do 35.000 sadnica, trenutno u rasadniku ima preko 8.000 sadnica. Gajene vrste drveća su hrast lužnjak, divlji kesten, divlja kruška, rašeljka, srebrnolisni javor, dud, javor mleč, sibirski brest, katalpa, jasen i druge pogodne vrste.

Cene od 140-560 dinara.

Najveći deo proizvedenih sadnica koristi se za pošumljavanje opštine Žitište, odnosno za podizanje poljozaštitnih i vetrozaštitnih pojaseva, kao i za sadnju pojedinačnih stabala u naseljima i parkovima i za popunjavanje postojećih drvoreda u opštini Žitište. Preostali deo sadnica se prodaje na tržištu fizičkim i pravnim licima.

S obzirom na to da pošumljenost opštine Žitište iznosi svega 1%, svakako da je dalji razvoj rasadničke proizvodnje i nastavak pošumljavanja jedan od prioriteta JKSP "EKOS". Foto: cestereg.rs, ekoszitiste.rs

Na osnovu člana 41. stav 4. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama (''Službeni glasnik RS'', br. 87/18) a u vezi sa Naredbom o proglašenju epidemije zarazne bolesti COVID-19 (''Službeni glasnik RS'' br. 37/20). Štab za vanredne situacije opštine Žitište na telefonskoj sednici održanoj 23.11.2020. godine, doneo je sledeću

N A R E D B U

1. Obavezna upotreba zaštitnih maski u zatvorenom, kao i na otvorenom prostoru u onim situacijama gde se ne mogu izbeći međuljudski kontakti na teritoriji Opštine Žitište.

2. Zabrana svih javnih okupljanja s prisustvom više od 5 lica u zatvorenom i na otvorenom prostoru. Od ove mere izuzeti su radne organizacije, školske ustanove, prodavnice, tržni centri i slični objekti, za koje važi propisano ograničenje broja prisutnih osoba u svakom trenutku u odnosu na kvadraturu objekta (minimum 4 m² po osobi).

3. Ograničava se radno vreme privrednim subjektima koji obavljaju ugostiteljsku delatnost (restorani, kafići,kladionice…) na teritoriji opštine Žitište, na period od 06,00 do 18,00 časa.

4. Ograničava se prodaja robe putem šaltera na period od 18,00 do 21,00 časa.

5. Naređuje se privrednim subjektima iz tačke 3. ove Naredbe, koji vrše prodaju hrane putem šaltera, da u periodu od 18,00-21,00 časova uklone stolove i stolice koji su, postavljeni ispred objekta.

6. Radno vreme pozorišta i drugih ustanova kulture ograničava se na period od 06,00 do 18,00 časa.

7. Omogućavanje rada od kuće svim zaposlenima kod kojih to radni proces dopušta.

8. Stroga kontrola sprovođenja kućne izolacije, kućnog karantina (samoizolacije), kao i svih ostalih protiv epidemijskih mera koje su na snazi.

9. Кontrola obaveze nošenja zaštitnih maske u vozilima javnog prevoza, uz ograničenje maksimalnog broja putnika na polovinu deklasiranog kapaciteta vozila.

10. Gore navedene mere su oročene na period od 10 dana.

11. Nadzor nad primenom ove Naredbe vršiće Кomunalna inspekcija, Odeljenja za privredu, urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine Opštine Žitište.

12. Donošenjem ove Naredbe, prestaju da važe tačke 1. 2. 3. 4. i 5. iz Naredbe broj I- 217-6/2020-3 od 03.09.2020. godine i prestaje da važe tačke 1. (deo koji se odnosi na rad privrednih subjekata koju obavljaju ugostiteljsku delatnost) i 4. iz Narebe broj I-217-11/2020.

13. Naredba stupa na snagu od dana 24.11.2020.godine.

Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić, posetio je danas Žitište gde se sastao sa predsednikom ove opštine Mitrom Vučurevićem.

Sofić i Vučurević razgovarali su o mogućnosti unapređenja implementacije programa “Jedinstveno upravno mesto”. Cilj programa je uspostavljanje jednostavnije i efikasnije procedure prilikom potraživanja administrativnih i birokratskih usluga kao i upoznavanje građana sa njihovim pravima na jednom mestu. Program koji je finansiralo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, na teritoriji Vojvodine trenutno sprovode Opština Žitište i Grad Sombor.

Кako je istaknuto tokom sastanka, projekat bi trebalo da zaživi i u drugim lokalnim samoupravama Vojvodine a finansijsku podršku ovom modelu rada adminstracije, pružiće i Pokrajinska vlada i Sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.

Resorni sekretar je tom prilikom najavio da će u narednom periodu Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu raspisivati konkurse za izradu projektno-tehničke dokumentacije kao i konkurse za subvencionisanje izrade plana razvoja lokalnih samouprava za period 2021-2027, te pozvao predstavnike lokalnih samouprava da prate konkursne aktivnosti i predaju zahteve za subvencije koje su usmerene na jačanje svih opština AP Vojvodine.

Sofić je naglasio da će u cilju osnaživanja vojvođanskih opština na svim nivoima, predstavnici lokalnih somouprava moći da se obrate i Fondu “Evropski poslovi” AP Vojvodine kao i Кancelariji AP Vojvodine u Briselu.

Sastanku su prisustvovali podsekretar u Sekretarijatu za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Darko Milanković i zamenik predsednika Opštine Žitište Đorđe Žuža.

CLASSEN 023 dobro je poznata kao društveno odgovorna firma koja se vrlo često odaziva humanim pozivima. Tome svedoči veliki broj zahvalnica koje ova firma broji, oni takođe primerom podstiču druge privrednike da se takođe odazovu kada je to potrebno.

Emisije koje imaju humanitarni karakter, a sa kojima Classen 023 sarađuje jesu “S Tamarom u akciji” i “Kuća od srca”.

- "Zajedno sa Tamarinom ekipom opremili smo 15 kuća, u Hetinu, Novoj Crnji, Zrenjaninu... dok smo u serijalu "Kuća od srca" opremili 10 kuća i tu nismo stali..." kaže Vlasnik Danko Đokić, i dodaje, evo i danas smo upravo sa Tamarinom ekipom kod Alibunara...

Kao što znate, CLASSEN 023 Žitište vrši prodaju i ugradnju laminata sa širokim izborom dezena, podnih obloga i prateće opreme, uz to firma poseduje garnišne, stiropor, lajsne, vrata, ukrasni stiropor i još mnogo toga…

Na teritoriji naše opštine firma Classen 023 posluje već dve godine, sa više od 200 uspešno završenih i opremljenih objekata i mnogo zadovoljnih kupaca.

U asortimanu poseduju laminate 1A i 1B klase, a cene zavise od klase, dezena, proizvođača, debljine (6,7,8,10,12,14mm) a takođe vrše profesionalnu ugradnju brzo i povoljno.

Cene: 1B od 350-600 rsd | 1A od 600-1200 rsd m².

- Žitište, Cara Dušana br. 25.

- Aradac, Đure Jakšića br. 30.

Kontakt telefon: 069/133-84-74

Vojvodina raspolaže sa najmanje šuma u Evropi, a srednji Banat je najmanje pošumljena regija u našoj pokrajini.

Na teritoriji Vojvodine oko sedam odsto je pod šumom, dok je na području Banata to jedva dva odsto. Stoga sve akcije sadnje stabala zaslužuju pažnju.

U centru Torde u Banatu, volonteri su posadili 43 sadnice u okolini Vatrogasnog doma, Katoličke crkve i Doma zdravlja. Drveće je dobijeno od rasadnika u Česteregu u opštini Žitište.

"Zašto je ovaj događaj važan? Toliko se priča o uništavanju prirode i šuma, jer je njihov najveći neprijatelj zapravo čovek. Mi uništavamo sebe i ne vodimo dovoljno računa o drveću, šumama i uopšte o zelenom pojasu, da ga obnovimo kako bi naša okolina bila lepša i zdravija. " rekao je Jene Lazar, potpredsednik mesne zajednice Torda. Izvor: pannonrtv

Zatekli smo ga sa unucima, na platou hotela u Srpskom Itebeju koji na izuzetan način, arhitektonski i funkcionalno zaokružuje deo priče o trajanju Zemljoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši”. Na ljuljašci su Dimitrije (6) i Vesna (4), deca sina Zlatka i snahe Ljiljane, koje deda Vojislav Mrkšić strpljivo ljulja, začikiva, zasmejava... Sledećeg dana im se pridružio i mali Vojin, čiji je tata Milan, a majka Nada. On nam kaže da mama čeka bebu, ali još ne znaju ime...
Naslednici Vojislava i Vesne Mrkšić, vlasnika Zemljoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši” u Srpskom Itebeju, ovako se igraju svakodnevno. Čini se da na rolšuama najviše uživaju i da je najneustrašivija devojčica koju braća zadirkuju i pokušavaju da prestignu. Od malena je, kažu, samostalna i pokazuje snagu i hrabrost u igri sa braćom.

OVDE IMA BUDUĆNOSTI

Na licu Vojislava Mrkšića osmeh i spokojstvo – ima kome da ostavi imanje, ima na koga da se osloni, za koga da živi. Ne ponestaje mu ideja, niti entuzijazma. Ali, sada radi mirnije, opuštenije, rasterećenije i mnogo vremena provodi sa unucima. Poznat je po tome da gradi prijateljstva i sa neistomišljenicima, uspeva da pomiri krajnosti i da radi timski.
On je na čelu porodične zadruge. Ponosno priča kako su je njegovi preci marljivo podizali više od stotinu godina. Uporno i časno, u vremenima koja nikada nisu bila naklonjena poljoprivredi, a uvek sa željom da se ne ugasi, već da raste i razvija se.
Porodica je za Vojislava svetinja. Kao što su nekada njegovi preci, iz generacije u generaciju imali po četvoro dece, tako danas njih devetoro žive u istoj kući. Potrudio se da ih nauči svemu što je neophodno da naslede ono što je stvoreno i da proširuju i unapređuju posao. U hotelu koji je izgrađen pre šest godina, koji ovde skromno zovu Restoran, sve je savršeno, a to je samo deo građevine koja privlači poglede sa druma. Tu su i tri konferencijske sale – u jednoj je petstotina mesta, a druge dve su sa po stotinu. Ko jednom dođe, opredeliće se da ponovo baš tu organizuje koncert, tribinu, druženje.
Posebno je ovo mesto zanimljivo za svadbe. Nažalost, ove godine su mnoge otkazane zbog korone. Postoji i 27 soba za boravak gostiju, besprekorno uređenih i čistih.
A samo nekoliko stotina metara dalje je Osnovna škola „Miloš Crnjanski”, čijim učiteljima i nastavnicima Vojislav Mrkšić svesrdno pomaže u organizovanju nastave, ekskurzija, proslava... Ove školske godine su otvorena tri prva razreda u Srpskom Itebeju - dva na srpskom i jedno na mađarskom jeziku. Da li bi bilo tako da njihovi roditelji nisu rešili egzistenciju i da u ovom mestu nema budućnosti?
- Mnogi meštani su zaposleni kod nas – kaže Vojislav Mrkšić. – Mladi imaju mogućnost da zasnuju porodicu, da rađaju decu. Mališanima je potrebno obrazovanje, želimo da pomognemo koliko možemo. I kultura je deo odrastanja, eto, nedelju dana je kod nas bila slikarska kolonija koju, zajedno sa nama, organizuje Zavod za kulturu vojvođanskih Rumuna. Trudimo se da umetnicima obezbedimo sve uslove da mirno rade, da borave bezbrižno, druže se sa nama i đacima, probaju naše specijalitete i uživaju u okruženju.
Kada krenete u razgledanje prirode, koja je umeticima inspiracija, stižete do Begeja, a uz reku su pešačka i biciklistička staza koja će uskoro povezati Srpski Itebej sa Temišvarom.

IZDANAK PAORSKE PORODICE

Najnovija investicija Zemljoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši” je savremena klanica koja bi trebalo da bude završena do kraja godine. Izgradnja objekta, na površini od 8.000 kvadratnih metara je u završnoj fazi.
Kako nam kažu, samo mesec, dva rok će biti produžen. Najkasnije u februaru u Srpskom Itebeju će proraditi klanica u kojoj će se obrađivati 300 svinja dnevno i još 30 grla goveda i proizvoditi 25 tona mesnih prerađevina, a brend su domaća šunka i slanina. Mesom će se snabdevati sa farmi iz okruženja, pouzdanih saradanika u zajedničkim naporima da se ovaj kraj razvija i unapređuje, da se živi bolje, da porodice ostaju na selu.
Vojilsav Mrkšić je ponosan što je izdanak paorske porodice. Rado ističe poslovnim partnerima i gostima da je to nasleđe duže od stotinu godina.
- Moji preci, pradeda, deda i otac, bavili su se poljoprivredom i stočarstvom, mada u manjem obimu – priča Vojislav Mrkšić. – Pradeda je svojevremeno podigao farmu i premestio proizvodnju na salaš. Zato naša zadruga nosi današnje ime. Na salašu je pradeda izgradio kuću, 1928. godine, a deda se rodio 1900. Bio je vredan, to je kod nas nasledno. Jedan je od osnivača zadruge 1938. godine koja je uspešno poslovala i za vreme Drugog svetskog rata. Nažalost, zadruga je bankrotirala, ali na sreću, moj deda nije.
Otac Vojislava Mrkšića je rođen 1924. godine. Starija braća su podelila dedin salaš, a on je kupio novi, na drugoj strani.
- Salaš me seća na detinjstvo i nikada ne bih oprostio sebi da se, kada sam odrastao, ugasio – sa nostalgijom priča Vojislav Mrkšić. – Na salašu sam prohodao, progovorio, sticao prva znanja i životna iskustva. Tu sam ostao sve do početka srednjoškolskog školovanja. Ono što se nauči u roditeljskoj kući, ostaje za sva vremena. Naučio sam da poštujem trud i rad, ono što je stečeno treba održati i razvijati. Najlakše je prodati, ali nije lako kupiti. Zato mi nismo ništa prodavali, već kupovali, koliko se moglo.

LjUBAV, VERA I NADA

Nije bilo lako sačuvati salaš, vremena su uvek bila turbulentna, smenjivale su se vlasti, menjali zakoni i propisi. Ali, i danas je osnovna delatnost Zadruge ratarska proizvodnja – pšenica, suncokret, kukuruz, ono što banatska zemlja oplemenjuje rodom, a klima uobličava. Obrađuju sopstvenu, kao i zemlju 23 zadrugara i 160 kooperanata. Imaju i skladišta za čuvanje žitarica, stočarstvo je sve zastupljenije.
„Mrkšićevi salaši” su prepoznatljivi i po kvalitetnim pecivima. Od 2004. godine tu se osnovnim i specijalnim vrstama hleba, od belog i integralnog brašna, polupečenim i smrznutim proizvodima, snabdevaju i meštani.
Vojislav Mrkšić je i predsednik srpske pravoslavne crkve Sv. Save i Simeona. I ovde je ugradio ljubav, veru i nadu, sopstveni trud, ali i novac. U blizini je i kuća u kojoj je neka-da boravio naš veliki pisac Miloš Crnjanski (eto još jednog razloga za posetu Srpskom Itebeju). On je i član Upravnog odbora Zadružnog savza Vojvodine u čijem je radu njegov doprinos veoma značajan.
Gledajući živahnu decu na rolšuama, predlažemo da na zimu dođu u Zrenjanin sa sličugama, kada su tako dobro savladali kotrljarke. Dogovaramo se za novi susret, a deda je već odlučio – napraviće im klizalište ovde, u Srpskom Itebeju, za njih i za njihove vršnjake.
- U svemu što radimo učestvuju i naši meštani – ističe Vojislav Mrkšić. – Gotovo trećina ih je u ovom poslu, rade u Zadruzi ili su naši saradnici i kooperanti. I što je veoma važno, zajedno se borimo protiv diskriminacije malih sredina, jer država ne ulaže dovoljno u razvoj sela – ocenjuje naš sagovornik. Izvor: list Zrenjanin

Tamara Anđelković iz Međe ima 23 godine i kako kaže još u zabavištu je govorila da će jednog dana studirati u inostranstvu. To joj je bio životni cilj koji je i ostvarila…A zašto bas inostranstvo i studije u Rusiji - Tamara nam prenosi

- Još u osnovnoj školi sam razvijala afinitete prema priorodnim naukama, a kako mi je razredni starešina bio i nastavnik ruskog jezika i iz razloga što ga sam smatrala svojim da kažem “trećim roditeljem” odatle se verovatno razvila moja ljubav prema ruskom jeziku. U gimnaziji sam nastavila da učim ruski, a divna profesorka Irina Ubović je doprinela da se ljubav prema Rusiji i ruskom odvija u pravom smeru i na tome ću joj zauvek biti zahvalna. Negde na polovini srednje škole odlučila sam da cu studirati naftni inženjering, a Rusija je nekako za mene bila logičan izbor, kao i Sankt-Peterburg, koji je poznat i pod nazivom “grad muzej”.

A da li je teško upisati fakultet

- Mislim da nije teško upisati fakultet ovde. Za to je dovoljna disciplina i rad u srednjoj školi, pa me je do stipendije doveo odličan uspeh četiri godine u gimnaziji. Studiram razradu i ekspluataciju naftnih ležišta, na Rudarskom univerzitetu pod nazivom «Горный университет». Četvrta sam godina studiranja i planiram da se vratim u Srbiju posle studija. Volela bih i da spomenem da sam od prošle godine stipendista programa “Energija znanja”, koju je pokrenula naftna industrija Srbije “NIS”, kojoj sam veoma zahvalna na prilici koju su mi pružili.

Kaže za naš portal Tamara iz karantina koji joj sleduje nakon dolaska u Rusiju protekle nedelje...

Umetnost daje lepotu životu...

Računovodstvo i slikanje? Da, moguće je! Nakon radnog dana prepunog brojeva, za Dalilu Avram iz Torka slede dva ili tri sata u kojima ona diše pod intenzivnim kreativnim impulsom.

„Nije lako imati dve profesije, ali svoje slobodno vreme nastojim da ispunim umetnošću“

kaže naš sagovornik. Umetnost joj donosi radost i mir, a vreme koje posvećuje slikarstvu za nju je najprometniji deo dana. Sedi u uglu kuće gde voli da slika, na mestu gde čuva boje, olovke, platna, papire ... Stavlja dobru muziku koja je nadahnjuje, dušu, pop, muziku za opuštanje, džez opuštanje, instrumental ... Zatim počnite da radite:

,,Prvo nacrtam skicu (bazu), bilo da radim na platnu ili papiru. Olovkom ili pastelnim crtežima sledi senčenje predmeta - površina, a na platnu pozadinu slike, a zatim centralni objekat“.

Dalila je počela da slika kao dete sa ocem, amaterskim slikarom. Vremenom su se neke stvari promenile: pretežne boje, motivi, stil, ali osnovni principi - oblik predmeta ili portreta i senčenje površina ostali su isti. Na njenim slikama primećujemo širok spektar tema i motiva: prirodu, prizore koji nas pozivaju na meditaciju i prizivaju smirenost, ali i sklonost portretima.

,,Kao dete bila sam impresionirana činjenicom da mogu da nacrtam osobu koja je identična u slikarstvu i fotografiji. Zaista sam želeo da dostignem nivo crtanja-slike, da bih i ovo mogla da radim“.

Za slikara je izazov reprodukovati definicije osobe koja slika i, istovremeno, stanja indukovana ljudskim licima koja slika.

,,Skica je osnova. Tek kad uspem da napravim skicu, mogu da finalizujem portret“, kaže Dalila. Tekst: libertatea.rs