Branislav Jarić već više od dve decenije izražava svoje misli kroz aforizme. Za njega je to i ljubav prema kreativnošću, a ujedno i potreba, praćena naletima inspiracije.
Prvo moji aforizmi nastali su negde sredinom 90-tih godina. Ne mogu reći da je to bila samo ljubav prema ovakvom vidu izražavanja. To je ujedno bila i potreba, koja je nastala pod velikim stvaralačkim nabojem. Sada imam više od 3700 aforizama, i nisam potpuno siguran koliko znam napamet. Jedan od prvih koji sam napisao je glasio: nije potrebno da teške poslove radim više od 30 godina, dovoljno je da vidim kako se drugi muče. Nemam omiljeni aforizam, jer se to vremenom menja, u zavisnosti od raspoloženja. Trenutno je najdominantniji jedan, koji je primenljiv u mnogim sferama. On glasi: atentator nema prava na grešku, narod mu to ne bi oprostio„, kroz osmeh navodi Branislav.
Kao i kod svakog umetnika, i Branislavu se desi da mu ponekad misao ostane nedovršena. Tada obično ostavi to po strani, kako bi se kasnije vratio, i dodao ono što smatra da nedostaje. Ima momenata kada oseti da je gotovo, i da se toj temi ne može vratiti. Naravno, postoje i oni, kojima se vraćao i dorađivao ih, a neretko i ispravljao.
Branislav je jedan od osnivača, a ujedno i kreator imena konkursa „Banatsko pero“.
„Ime konkursa je simbolično, i karakteriše područje gde je ideja i potekla. Smatram da u Banatu još postoji doza zdravog humora koji možemo da podelimo sa drugima. Inače smo poznati kao izuzetno darovit, i narod koji ima smisla za humor. Mislim da je humor nešto, čime se narod u Banatu može dičiti. Inspiracija je uvek tu oko nas, u našoj neposrednoj blizini, bez obzira kojom umetnošću se čovek bavi. Nebitno da li je to pisano stvaralaštvo muzička ili likovna umetnost, inspiracija je uvek. Nekada se i svakodnevne situacije prikažu kroz aforizme. Svakako je i politika polje, gde postoji nepresušan izvor inspiracije. Postoje i druge stvari , koje su interesantne. Pre 15 – 20 godina NIN je imao rubriku o šahu, i tada sam pisao i slao aforizme o toj temi. Uvek sam se trudio da ne pišem dnevno aktuelne aforizme, već da budu bezvremenski“, istkao je Branislav.
Aforizmi uglavnom služe da nasmeju ljude, pa samim tim očekujemo i da je aforističar vedrog duha.
„Za nas aforističare ljudi koji nas poznaju kažu da smo namrgođeni večito. Taj dar koji imamo za takav način izražavanja, verovatno potire tu našu mračniju stranu. Aforizmi izražavaju vedar duh aforističara, i treba što više aforističara našem društvu. Svakako bih voleo da se što više mladih izražava kroz umetničko stvaranje, ne samo kroz aforizme. Naravno da sam zadovoljan kada ima mladih aforističara, što je mom senzibilitetu bliže. Treba što viče mladih i na ovom polju. Sećam se i kada sam ja počinjao, da je veliko iznenađenje došlo u vidu pohvala starijih kolega“, prisetio se Branislav.
Jedna od zvaničnih potvrda kvalitetu njegovog stvaralaštva, došla je i 2004. godine, kada je dobio Povelju Kraljevskog književnog kluba „Karađorđević“.
Branislav je svoje aforizme objavljivao u mnogim dnevnim novinama poput „Politike“, „Ilustrovane politike“, „Zrenjanina“ i još mnogih, kao i u satiričnom časopisu „Ošišani jež“. Deo svog stvaralaštva je pretočio i dve knjige „Od sutra do juče“ i „Buđenje iz jave“. Trenutno ima pripremljen materijal za treću knjigu, ali kako je u svom aforističarskom stilu naveo:“Ne znam šta treba da se desi, da knjiga ugleda svetlost dana“.
Izvor: ilovezrenjanin
