Marija Knežević je učenica sedmog razreda Osnovne škole „Nikola Tesla“ u Banatskom Karađorđevu. Sa još tri drugarice iz opštine Žitište nedavno se izborila za učešće na pokrajinskoj smotri recitatora. Kao i mnogo toga u ovo vreme, i smotra će se održati onlajn, pa Marija vredno vežba pesmu Biljane Stanojević „Običnim rečima rečeno“, koju joj je preporučila nastavnica.

 Marija je i jedna od najmlađih glumica Amaterskog pozorišta „Jovica Jelić“ u svom selu. Pozorište obožava. A ponosno kaže i da je potomak dobrovoljca iz Prvog svetskog rata.

 Zatekli smo je na probi predstave „Siromašni Romeo“.

 – Volim scenu, volim publiku, volim da glumim i da recitujem, pa na recitatorskim takmičenjima učestvujem od drugog razreda, a u predstavama glumim od petog razreda – priča Marija Knežević.

 Marija se bavi i folklorom, a osim školskih, ima i druge obaveze.

 – Pomažem porodici u poljoprivrednim radovima, jer se moji bave voćarstvom, a imam i svoju baštu. Želela sam da sama uzgajam ono što volim, neko povrće i, na primer, jagode – priča naša sagovornica.

Marija Knežević: U selu mi je dan potpuno ispunjen

Marija kaže da je živeti u selu jako lepo. Ima rodbinu u gradu i posećuje je ali, kako kaže, u gradu nema šta da se radi, osim da se šeta.

– U selu mi je dan potpuno ispunjen. Volim biljke, životinje, uvek se nađe nekog posla, a u selu imam sve što moja generacija ima i u gradu. Upisaću gimnaziju, jer još nisam odlučila čime bih se bavila u životu, a gimnazija daje dovoljno široko znanje za šta god da se odlučim kasnije – smatra Marija.

U porodici se neguje sećanje na generacije dobrovoljaca, hrabrih i ponosnih ljudi.

– Moj čukundeda je bio dobrovoljac u Prvom svetskom ratu, a pradeda je učestvovao u Drugom svetskom ratu, iz kog se nije vratio. Moja prabaka Sofija sama je othranila i iškolovala četvoro dece, što nije bilo lako. Od sve dece, moj deda je ostao u selu, a posle i moj otac. Kako sada razmišljam, volela bih da ostanem i ja – ističe Marija.

I tako živi svoj ispunjeni život mlada Marija Knežević iz Banatskog Karađorđeva. Sa svojom braćom, srednjoškolcina Nikolom i Milošem, sa kojima se divno slaže, zatim sa roditeljima, drugovima, drugaricama, komšilukom…

I dodaje, ne bi menjala svoje selo i žvot u njemu ni za šta na svetu.

Izvor www.zrenjaninski.com