Храм Светог Великомученика Георгија у Житишту, некада Бегеј Светом Ђурђу, подигнут је 1839. године. Градња храма почела је 30. октобра 1810. године свечаним полагањем и освећењем темеља. Црква је освећена 1839. године на дан цара Константина и царице Јелене.

Храм је зидан и дограђиван у дужим и краћим размацима времена све до 1839. године, дакле пуних 29 година! Укупан износ опредељен за градњу цркве давне 1810. године био је 18.500 франака, а општина је за изградњу у готовом новцу спремила скоро 10.000 франака.

Храм Светог Великомученика Георгија је „темељна и чврста грађевина. Саграђена је сва од чврстог материјала (печене цигле)“. Храм је дугачак 30 метара а широк 11. Зидови до крова су високи 9,5 метара а торањ од земље до крста 36,7 метара. Кров је био покривен шиндром а 1892.године шиндра је замењена црепом. Звоник је био покривен лимом. Крст је био од лима а 1926. године замењен је бакарним. Нови крст је позлаћен. На торњу је остао простор за сат, којег је обећао поклонити гроф Киш. Храм је имао два звона. Са старе цркве је пренето једно звоно, а друго је купљено 1839. године у Темишвару. Треће звоно је купљено 1881. године.

Храм Светог Великомученика саграђен је у барокном стилу. Најстарија и најбоља очувана ствар јесте св. Јеванђеље пресвучено црквеним сомотом и оковано сребром, које је још и данас у употреби. На првим листовима истога налазе се чистим и читким рукописом забележени редови: „Ово св. Јеванђеље села Светог Ђурђа, цркве храма светог великомученика Георгија, купио Барбул Димитрије за цену од 24 франка за спомен својих мртвих и за здравље својих живих 1764. године при Господину Викетију, епископу темишварском...“