Zlatko Đorić rođen je 7. septembra 1976. U Prištini i u istoimenom klubu prošao kompletnu školu, kratko bio u Obiliću da bi četiri sezone nosio dres Crvene Zvezde iz Gnjilana.
- Plasirali smo se u Drugu ligu i bio je to veliki uspeh. Posle NATO bombardovanja napustio sam Kosmet i preporučili su me Budućnosti iz Banatskog Dvora.Dvorani su me prosledili na pola godine u Begej, potom vratili i bio sam član ekipe koja je ispisala zlatne stranice klupske istorije. Igrali smo u eliti, finale Kupa ne može da se zaboravi, pa izlazak na evropsku scenu i mečevi sa Mariborom. Proveo sam sedam godina u klubu koji je predvodio gospodin Mirko Vučurević – vratio je film Zlatko Đorić.
Božur i dalje miriše na banatskim terenima sada u Jedinstvu iz Banatskog Karađorđeva.
- Posle Budućnosti igrao sam pola godine u Banatu a u BiH sam promenio više klubova. U leto 2017. godine prihvatio sam poziv Karađorđevčana da pomognem na putu za Srpsku ligu. Imamo sjajnu ekipu, dobrog trenera i odlične uslove. Teško je pretpostaviti dokle će ovo zlo da traje, ali verujem da će se prvenstvo nastaviti i da ćemo u viši rang. Sloboda beži bod, a može se i kroz baraž.
Njegovi ispisnici iz elite odavno su stavili tačku, a Đorić još traje, pogađa mreže, asistira...
- Nisam primetio da ima starijih u redovima rivala, a ni da su mlađi nešto brži. Jesenas sam postigao četiri gola i imao nekoliko asistencija. Nikad nisam imao problema sa kilogramima, nisam izgubio na reakciji i igraću sve dok mogu da trčim. Plamen još bukti i energija postoji. Volim da pomognem mlađim saigračima i želja je da u viši rang uđem sa Jedinstvom – jasan je Zlatko Đorić.
Tekst: Sportski Žurnal.
Comments powered by CComment