Zadružni savez Vojvodine organizovao je u Srpskom Itebeju sastanak najuticajnijih poljoprivrednika srednjeg Banata sa predstavnicima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Garancijskog fonda Vojvodine, osiguravajuće kuće DDOR Novi Sad i NIS-a. Bilo je reči o mogućnosti da se poveća sigurnost u proizvodnji kroz osiguranje, druga tema odnosila se na obezbeđenje sredstava za ulaganja kroz pokrajinske fondove i novac kojim u tu svrhu raspolaže Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, a ljudi iz NIS-a upoznali su poljoprivrednike sa pogodnostima koje nudi „Agro kartica NIS”, kada je reč o nabavci većih količina dizel goriva i motornih ulja.

PROIZVODNJA OSIGURANA TEK NA SVAKOM DESETOM HEKTARU
Prema onom što se prošlog petka čulo u motelu „Mrkšićevih salaša”, u Srpskom Itebeju, naši poljoprivrednici osiguravaju proizvodnju tek na svakom desetom hektaru. To je u odnosu na deceniju ranije duplo više, ali daleko od evropskih parametara. Mauricio Vala, predstavnik DDOR-a, naglasio je da ova osiguravajuća kuća shvata značaj poljoprivrede za Vojvodinu i nastoji da se poveže sa svim onim što je bitno za agrar.

PLAĆANjE OSIGURANJA POŠTO SE SKINE ROD
– Povećanje udela osigurane imovine u agraru sa sadašnjih deset procenata velik je izazov. U budućnosti će značaj osiguranja u poljoprivredi snažno porasti. Što se tiče plaćanja, tu smo veoma fleksibilni i dajemo mogućnost farmerima da osiguranje plaćaju nakon što ostvare rod, takođe tu su i banke, tu su i investicioni fondovi tako da i od njih mogu da uzmu neki novac – rekao je Mauricio Vala.
Osim o besparici, kao mogućem opravdanju za nedostatak kulture osiguranja poljoprivredne proizvodnje, u Srpskom Itebeju bilo je reči i o problemima naplate štete. U Banatu, čulo se ovom prilikom, već ima poplavljenih njiva (takozvane vodoleži), a ratari takođe primećuju da u osnovnom osiguranju nema i osiguranja od poplava ili podzemnih voda, već samo od grada, požara i udara groma.
– Savetujem svakog ko se na to odluči, da najpre sa osiguravajućom kućom precizira način utvrđivanja štete, ali i uslove u smislu njene naplate, naravno ukoliko ona nastane – ukazao je, pored ostalog, Ištvan Vereš iz ZZ „Agrosoj”.
Milivoj Zarin, direktor ZZ „Sloga” iz Jaša Tomića, smatra da poljoprivrednici koji zakupljuju državne oranice moraju da osiguraju proizvodnju na tim parcelama. Željka Marjanović iz „Mrkšićevih salaša” rekla je da ova zadruga osigurava sve, od useva, preko imovine, do zaposlenih.
U fokusu ovogodišnjih aktivnosti Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i ovog puta biće stimulisanje poljoprivrednika da se udružuju, ali i potpora mladima da ostanu na selu. Uz podršku Sekretarijata, mladi svoje investicije u poljoprivredi treba da usmeravaju ka intenzivnim granama i na način podignu i svoj i standard zajednice.

DRAGOCENA POMOĆ GARANCIJSKOG FONDA
– Zadruge u tome imaju centralni značaj. Udruženi, poljoprivrednici imaju bolju poziciju i kada su kupci repromaterijala, a i kada su prodavci na tržištu. Danas smo raspisali dva konkursa: za nabavku sistema za navodnjavanje i za zaštitu od elementarnih nepogoda. Fond ima 310, odnosno 120 miliona dinara. Verujem da će već danas neki od poljoprivrednika dobiti jasniju sliku mogu li sebe naći u nekom od njih. Sekretarijat će poljoprivrednicima ove godine plasirati oko 900 miliona dinara. To je nešto manje nego 2017, jer su direktna davanja dopunjena davanjima iz IPARD-a – izjavio je Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.
Poljoprivrednicima, a i ostalim privrednicima i preduzetnicima, unazad deceniju i po dostupna je i podrška, pomoć Garancijskog fonda Vojvodine. O tome je u Srpskom Itebeju poslenike agrara informisao direktor Fonda, Đorđe Raković.
– Ovakvi skupovi odličan su način da se poljoprivrednicima približi Garancijski fond, tim pre što smo relativno nova institucija. Pojavljujemo se kao garant vraćanja kredita poljoprivrednih gazdinstava i zadruga poslovnim bankama, i otuda su kreditni uslovi banaka, odnosno kamate, povoljnije u odnosu na takozvane komercijalne kredite. Banka je oslobođena rizika u odnosu na poljoprivredno gazdinstvo i tu vrstu proizvodnje, a poljoprivrednik kredit vraća po nižoj kamati, na duži rok i uz duži grejs. Raduje i to što je obim kredita za koje garantujemo već u prvom kvartalu dostigao polovinu iznosa iz 2017. godine. Po prvi put sada garantujemo i za kredite za izgradnju poljoprivrednih objekata kao što su silosi, sušare, ali i kupovinu repromaterijala za tekuću reprodukciju: đubriva, semena i goriva – rekao je Đorđe Raković.

• Zadrugarstvo u školama
  Zadružni savez Vojvodine uputio je inicijativu Ministarstvu prosvete da se zadrugarstvo uvede kao izborni predmet u poljoprivredne i srodne srednje stručne škole od naredne školske godine. Pilot projekat biće realizovan u izabranim školama već u drugom polugođu školske godine 2017/2018.
  – U ovoj inicijativi o kojoj će se uskoro više znati srećom, nismo sami – obavestila je učesnike skupa Jelena Nestorov Bizonj, sekretarka Zadružnog saveza Vojvodine.
• Zadruga iz Srpskog Itebeja za primer
  – Zemljoradnička zadruga „Mrkšićevi salaši” nije slučajno izabrana da bude domaćin skupa o tome kako se najbolje organizovati za intenzivne radove u poljoprivredi koji čekaju ratare, stočare, voćare i povrtare ove godine. Ova primerna zemljoradnička zadruga u mnogo čemu je primer kako se kroz udruživanje opstaje i napreduje – rekao je Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Izvor: List Zrenjanin