Po vojvođanskim selima stari je običaj da se iza ručka za Božić, ili drugog dana Božića, izvedu konji iz štala. Momci ili mladi oženjeni muškarci su ih svečano opremali i u galopu jurili seoskim ulicama. Svraćali su u kuće rođaka ili domove u kojima je bilo devojaka za udaju. Kad bi u kuću navratio jahač bi dobijao peškir vezivan za konja.

Tradicija jahanja konja prvog dana Božića i na Badnji dan, kada se konjima išao po badnjak, privukla je pažnju meštana Banatskog Karađorđeva. Bila je to prilika da se vide, čestitaju Božić. Izvođenje konja o Božiću trebalo da znači “vrednu”, a prema tome i plodnu godinu.

Ove plemenite životinje neguju članovi konjičkog kluba "Solunac" iz Banatskog Karađorđeva a ukupno ih je bilo dvanaest tog dana u zapregama ili pojedinačno koje su ovi momci jahali.