Petar Ivančević iz Banatskog Karađorđeva proizvodi povrće u zatvorenom prostoru već 20 godina. U pitanju je sezonska proizvodnja zelene salate, rotkve, spanaća, mladog crnog luka i drugog povrća u plastenicima.
– Ove godine smo povećali plasteničku proizvodnju pomoću sredstava iz Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede i podigli pet plastenika od po 200 kvadrata – kaže naš sagovornik. – Proizovodnja povrća u plastenicima zahteva velika ulaganja i mnogo rada i obavezuje da budeš stalno prisutan, ali se ipak isplati, jer prodajem sve proizvode sa kućnog praga, a ne preko nakupaca. Proizvodnju planiram tako da sukcesivno stižu rani krastavac, paprika, kupus i drugo povrće, dok još ne stignu sveži plodovi iz bašte.
Naš sagovornik kaže da povrće u plasteniku proizvodi iz rasada ili direktnom setvom. U plasteniku od 200 kvadrata, na primer, stane 600 strukova rasada paradajza, a zavisno od ulaganja i proizvodnje dobije tri do osam kilograma plodova po stablu. Salate bude oko 2.500 glavica. Spanać ide direktnom setvom i može da dobije oko tone.
U proizvodnji povrća ovaj povrtar poštuje sve agrotehničke mere.
– Da bi se dobilo zdravo povrće, mora dobro da se pripremi zemljište za setvu u plasteniku. To znači da se dezinfikuje, nađubri, iskultivira, naprave grede, na koje se stavlja malč-folija, izbuše rupe, a nakon toga kreće rasađivanje. Za salatu, koja stiže za prodaju početkom marta, a posejana je već i nikla u septembru, postavlja se folija od dva metra širine, na kojoj su izbušene rupe na oko 30 cm i u njih se rasađuju biljke. Pošto su plastenici bez grejanja i dogrevanja, ako je temperatura napolju minus 10 stepeni, pokrivam ih agrotekstilom i na taj način podižem temperaturu na minus tri-četiri stepena. Kupusnjačama i salati koje su u maloj rozeti ove temperature ne mogu da nanesu štete. Ako dođu rani mrazevi, onda bi bio problem. Ukoliko je jako toplo vreme, stavlja se zasena koja u letnjim danima spušta temperaturu u plasteniku – kaže Ivančević.
Rasad kupusa ovaj povrtar proizvede u plasteniku, a rasađuje na otvorenom polju obično početkom februara. Kaže da hibridi kupusa koje on gaji dobro podnose temperaturu do minus sedam stepeni, pa mogu rano da se rasade. U ranoj setvi idu hibridi koji ne daju krupne glavice od 1,5 do 1,7 kilograma i dobije se solidan rod. U slučaju najava velikih minusa primenjuje agrotekstil za pokrivanje biljaka.
Za sadnju kupusa na otvorenom najpre upotrebljava stajsko đubrivo da bi popravio strukturu zemljišta. Oko 90% biljaka se zaliva sistemom “kap po kap” i najvažnije je da se povrće proizvede ranije, pre nego što stigne u baštama. To bude mesec-mesec i po ranije.
Ove godine, kaže, nije bilo potrebe za primenom hemijskih sredstava, a kad ih koristi najbitnije je da to bude u pravo vreme za rasad krastavaca, paradajza, parike... Obavezno poštuje karencu. Biljke redovno i prihranjuje.
Osim povrća, Ivančević na otvorenom gaji i ratarske useve zbog plodoreda. Na oko osam hektara smenjuje pšenicu, suncokret i kukuruz. Ove godine je sa polja pod pšenicom ubrao oko pet tona po hektaru. U dobrim godinama prinos pšenice obično bude oko osam tona po hektaru.
Proizvodnju povrća finansira iz sopstvenih sredstava, ne uzima kredite, a seme nabavlja i plaća na odloženo.
Ovaj povrtar kaže da su njegovom uspehu u proizvodnji povrća doprinele razne edukacije i dugogodišnje iskustvo. Veliku pomoć pruža mu sin Marko, koji ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo i može da učestvuje na raznim konkursima za kupovinu poljoprivredne mehanizacije sa povraćajem sredstava. Planiraju da kupe mašinu za malčiranje i da olakšaju i ubrzaju posao u plasteniku. U jednom plasteniku će, kako kaže, probati da proizvede i mladi krompir.
Želja mu je da se oproba i u voćarskoj proizvodnji. Posadio bi šljivu jer tu, smatra, ima više alternativa. Može da je prodaje kao konzumnu šljivu, sušenu ili prerađuje za rakiju.
Comments powered by CComment