Tomislav Pavlović i njegovi dečaci žive od 30.000 dinara pomoći.

Hetin. U ovom banatskom selu, daleko od gužve, buke i haosa, živi Tomislav Pavlović, samohrani otac četvorice sinova. U ulici u kojoj je više porušenih kuća nego onih koje se mogu nazvati domom, žive Nemanja (15), Dejan (14), Nikola (11) i mali Vukašin (7), skromni dečaci koji ne traže puno. Žele samo da njihova kuća bude topla tokom zimskih dana, jer tata ne radi i mesečno žive sa 30.000 dinara, koliko iznosi dečiji dodatak i socijalna pomoć.

Pavlovići su se pre nekoliko godina u Hetin doselili iz Beograda. Tomislav i njegova supruga razišli su se, a četvorica sinova pripala su njemu. Još jedno muško dete ostalo je sa majkom. Tako se, priča otac, tražilo. Dečaci koji su ostali sa njim o majci ne govore, a u Hetinu su Pavlovići pronašli mir i stvorili svoj mali svet. Imaju veliko dvorište, pse i mačke. I jedni druge.
Po dolasku u Hetin, doživeli su veliku tragediju, kada im je 2018. godine izgorela kuća koju je Tomislav jedva kupio uz pomoć svojih roditelja. Sve je, priseća se Tomislav, tada izgorelo. Ništa, pa ni ono malo što su imali, nije uspeo da sačuva.

Humani ljudi tada nisu "omanuli" i meštani ovog kraja ujedinili su se kako bi pomogli glavi porodice Pavlović da kupi drugu kuću. Ona je bila stara i oronula, a onda im je prošle godine u susret izašla ekipa "S Tamarom u akciji" koja je starudiji dala novo ruho.

Ipak, sreća je bila kratkog daha.

- Meni je ovde teško da se zaposlim, a i ne mogu da radim jer imam maloletnu decu, posebno ovu mlađu, Nikolu i Vuleta koji ima samo 7 godina. Idem u nadnicu, kad me pozovu, pa tad nešto zaradim. Kada dođu zimski dani, drva su nam najveći problem - priča Tomislav.
Kako kaže, od 30.000 dinara, koliko primi mesečno, plati ono što se platiti mora - struju, vodu, telefon. Koliko ostane? Premalo za pet "duša". Zato ovaj otac četvorice sinova moli za bilo kakav vid pomoći.

- Najstariji ide u srednju školu u Zrenjaninu, za kuvara, dobra stvar je što mesečnu kartu plaća opština - kaže naš sagovornik.

Dok priča, sinovi ga pomno slušaju. Najstariji, Nemanja, ne žali se što do škole svakog dana mora da putuje celih sat vremena. Nekad i duže. Dečaci imaju svoja zaduženja - jedan pomaže u dvorištu, drugi u kuhinji, treći brine o životinjama.
I najmlađi brat - sedmogodišnji Vule, presladak mališan zelenih očiju koje ne prestaju da se smeše, kako kaže, ima svoje dužnosti.

- Nameštam svoj krevet, počistim, izbacim đubre. Pokupim igračke... - nabraja dečak.
Na pitanje šta bi voleo da ima, snebiva se, stidljivo izbegavajaći odgovor. Posle kratkog ubeđivanja, rekao je: "Autić. Na daljinski". Ostali, stariji dečaci požalili su se kako nemaju mobilni telefon. Nemaju ni kompjuter, ni laptop. Uz veliki napor svog oca, jedva da imaju i za ono najosnovnije.
Pomozimo četvorici braće i njihovom samohranom tati da bar zimske dane prebrode uz manje brige i strepnje od onoga šta nosi sutra. Izvor: telegraf.rs

Tomislava Petrovića za sve dodatne informacije možete pozvati na broj telefona 062/211-254.