Jelena Ćurčin napustila je porodicu, prijatelje, Žitište - rodno mesto, i otišla zajedno sa porodicom u Austriju, započevši život od nule. 

Iako radi kao kućna pomoćnica tri sata dnevno, a njen suprug zaposlen na mesto vozača u jednoj Austrijskoj firmi, kaže da i sa takvim primanjima može lepo da se živi i da nema nameru u skorije vreme da se vrati u Srbiju.

 „Živimo u jednom malom selu Nussdorf am Haunsberg, 20 km od Salzburga, prelepog grada. Naši utisci o novoj sredini u kojoj živimo su fantastični. Mogu reći da smo malo više imali sreće ali nije sve idealno kako naši ljudi misle da je ovde - sve bajno i sjajno. Ali, upornost za boljim životom se isplati. Deca su nam od osam i pet godina, presrećni su ovde, i sto je najvažnije jako se brzo ulopili i naučili jezik. Uglavnom može lepo da se živi i zaradi. Jedno jeste, da nam je jako žao sto zbog posla i boljeg života morali da odemo iz našeg rodnog mesta i države u kojoj smo rođeni da bi našoj deci pružili bolje uslove za život.“ 

I nije bilo lako...

„Došli smo bez ičije pomoći, sami smo se snalazili i bez znanja nemačkog jezika. Bilo je uspona i padova ali bitno je ostati na nogama“.

Jelena sa porodicom je u Austriji već skoro dve godine, zajedno sa decom je dobila vizu na pet godina dok njen suprug ima mađarski pasoš i dodaje:

„Stekli smo nove prijatelje i poznanike koji su nam jako pomogli da stanemo na noge od kako smo ovde i veoma smo im zahvalni na tome. Sve u svemu lepo nam je i svima želimo sve najbolje koji se usude na ovakav korak, ali treba da znaju da je svaki početak težak.“