Epilog spora dvojice komšija iz Česterega, koji predviđa da tužena strana mora da obešteti tužioca svakodnevno sa 20.000 dinara zbog toga što mu ugrožava pravo na čist vazduh možda u razvijenim zemljama ne bi privukao toliko paženje javnosti kao što se to desilo u Srbiji. Reakcije ljudi koji su čuli za ovaj spor su različite. Jedni podražvaju tuženu stranu, budući da tvrdi da je sve rađeno po zakonu. Drugi, pak, smatraju da je tužioc u pravu jer želi da udiše čist vazduh. Ono što je svima privuklo pažnju jeste visina penala koju tuženi mora da plaća. Zbog svega, tužilac je kontaktirao našu redakciju želeći da objasni razloge podnošenja tužbe.

Penali kao iznuđena mera

“Njihov advokat je rekao mom advokatu da zatvaranje objekta ne dolazi u obzir. Ja ne znam šta je sledeće moglo da dođe u obzir. Da ja ćutim i da trpim da oni drže piliće. Meni je advokat rekao da su u tom slučaju samo penali aktuelni. Mi nismo ni znali da to može. I nije mi ni bila namera da od njih uzimam pare. Ni sad mi to nije namera. Namera mi je da udišem čist vazduh. I onda je bilo pitanje koliki će biti penali, pa je sud doneo odluku da to bude 20.000 dinara dnevno. Oni su to isplatili. Prvu tranšu. Druga je malo veća. Kako će se oni izboriti sa tim, ja to ne znam. Mene to ne interesuje. Ja samo hoću da imam čist vazduh ovde u kući”, kaže Ševarika.

Na ime penala Nikola Kovačević je komšiji do sada isplatio 1,7 miliona dinara, a za dug od 2,7 miliona dinara uložio je prigovor na izvršenje.

Sukob između komšija je dostigao vrhunac

S obzirom na sve što se izdešavalo među ovim komšijama, samo se jedno rešenje nameće kao moguće.

“Ne znam šta bih rekao da je rešenje. To rešenje sam znao pre prve isplate penala. Sad to rešenje više ne znam. Zato što su oni mene toliko isprovocirali da ja sada zapravo ne znam ni sam šta bih ja mogao njima da predložim da urade. Da su pokušali pre isplate penala da razgovaraju sa nama i da bilo šta oko objekta urade, verovatno ne bi došlo do ovoga do čega je sada došlo. Verovatno bih ja prešao preko svega da su oni udarili zid. Oni da su podigli zid 2007. godine i da su tada tuje bile samo 5 centimetara velike, za ovih 12 godina one bi narasle na 5 metara. I to bi zatvorilo među, pa nekada ako se oseti nema problema. Međutim, oni nisu ništa uradili. Jako mnogo su propustili sa tim što nisu ništa preduzimali”, objašnjava naš sagovornik.

“Sada je pitanje na šta ja mogu da pristanem, s obzirom da su me toliko isponižavali. Sve su moje ponizili – i decu i nas. Jedino sada dolazi u obzir rušenje objekta. Tada neće plaćati penale. Ja ne znam koji bi mogao da bude drugi put. To je toliko daleko otišlo da sada više ne mogu da pristanem ni na šta drugo nego na rušenje”, dodaje Ševarika.

Ševarika: Merenja kvaliteta vazduha je bilo, ali ne u mom dvorištu

“Da su se oni ponašali kao prave komšije, ipak smo mi komšije, ustvari trebalo bi da budemo, a mi nismo, ne bi bio nikakav problem. Meni nije bio problem toliki kada je on držao 200-300 pilića. Nije bio problem dokle god nije proširio objekat do te mere da je uselio mnogo više pilića, jer je to odmah značilo i mnogo više smrada. Tu ventilatori rade, izbacuju taj neprijatni miris, vetar duva od Vršca prema nama. Sve to nosi na moju i na kuću komšije pored mene. Iza nas kuća nema. I nama najviše i smrdi. Komšija do mene mi je bio svedok. Smatarli smo da ako ja to pokrenem i ako se to reši da nema potrebe da i on tuži. Oni su bili svedoci da se taj smrad širi do te mere da i oni osete”, objašnjava naš sagovornik.

Nenad Ševarika potvrđuje tvrdnju komšija koji drže piliće da su rađena merenja kvaliteta vazduha. Međutim, ima zamerku na način na koji su ta merenja izvršena.

“Jesu rađena merenja od strane Instituta iz Novog Sada. Međutim, ti merni uređaji su bili postavljeni ispred objekta i bili su okrenuti prema njihovoj kući. Takođe, merenje je rađeno u decembru. Niko nije došao da pita da li može da postavi te uređaje na među ili kod mene u dvorište, jer kod mene smrdi, ili ispred ventilatora gde se taj smrad izbacuje. U decembru su pilići bili maleni i zima je, a više smrada ima kada je toplije. Potenciraju priču da smo na selu i da im nije jasno šta očekujemo kakvi mirisi da budu na selu. Slažem se ja da smo na selu i da se na selu drži stoka. Ali, jedno je stoka za sopstvene potrebe, a drugo je farma. Veliki broj životinja stvara veliki smrad”, kaže Ševarika.

“Ne verujem da iko ko pokrene spor ovakav kao ja ide za parama”

“Mi imamo i prostorni plan opštine Žitište. U njemu piše da u naseljenom mestu ne sme da se drži više od 350 komada pilića. Ali i tada mora da se vodi računa o ruži vetrova. Bez filtera nisu mogli da drže ništa. I 350 komada bi smrdelo, doduše manje od 10.000-15.000 komada”, dodaje naš sagovornik.

Visina penala od 20.000 dinara dnevno mnoge u Srbiji je iznenadila.

“Ta visina penala je, po meni, u odnosu na to kako se odvija situacija jako, jako malena. Malena. Trebalo je, po meni, da bude 100.000 dnevno da bi oni prekinuli da proizvode taj neprijatan miris. Ne možeš ti da zarađuješ na tuđoj šteti. Nemam ja ništa protiv što drže piliće, goveda, svinje ili bilo šta. To je njegovo pravo. Može da drži šta god hoće. Ja se bunim što on ispušta smrad na moje imanje. Meni to smeta. A to što on ima stoku neku u objektu, to je njegovo pravo. Neka ima. Ali, neka obezbedi da ne ugrožava nikog drugog. Kako on ima pravo da hrani stoku, tako ja imam pravo da udišem čist vazduh. Ja neću da dozvolim da iko ugrožava moje pravo. Branio sam ga i Apelacioni sud mi je to odbranio”, kaže Ševarika.

“Ne verujem da iko, ko god da pokrene ovakav postupak kao što sam ja pokrenuo, ide za parama. Verujem da svi traže samo čist vazduh. Ja sam, kažem, u penziji, bolestan sam. Supruga je u penziji, bolesna je. Imamo unučad. Hoću da moja unučad trče uz među kako sa jedne strane kuće, tako i sa druge. Da mogu da se igraju, da mogu da se kupaju u bazenu kad god oni to zažele, a ne da biraju vreme kada ne smrdi da bi ušli u bazen”, dodaje naš sagovornik.

Ševarika: Novac od penala će ići u humanitarne svrhe

Kako bi dokazao da cilj odlaska na sud sa komšijom nije materijalna korist, Nenad Ševarika, planira da novac od penala koji mu bude isplaćen da u humanitarne svrhe.

“Znam šta ću da uradim sa tim novcem od penala. Lepo ću da savijem tabak, da upalim auto i odem pravac u Beograd u Tiršovu, tamo gde su bolesna deca, da doniram u humanitarne svrhre. Meni te pare ne trebaju. Nisu mi trebale ni kada sam u sve ovo ušao. Prema tome, otićiću i daću to. Ne moraju ni da objave iz bolnice da su dobili donaciju. Na kraju to ostavljam njima za pravo da li će da objave ili ne. Ali, to ću da uradim. Da li će sav novac od penala, dok ih budu plaćali, ići u humanitarne svrhe na jedno mesto ili na više različitih mesta, videćemo”, kaže naš sagovornik.

Izvor i opširnije na: www.ilovezrenjanin.com