(Mali i Veliki) Torak jedno je od niza prastarih rumunskih mesta u jugoslovenskom Banatu. Nalazi se na levoj obali Begeja, nekadašnjeg Timišela, na raskrsnici puteva koji vode do Zrenjanina prema Temišvaru i od Kikinde do Vršca.
Prvo dokumentovano svedočanstvo o postanku sela datira još iz daleke 1332. god. kada se Torak pominje na listama papske desetine, u kojima su zabeležena sva primanja tih godina sačuvana u Arhivu katoličke eparhije u Cenadu.

Najbolji način za poznavanje torčanske tradicije je poznavanje običaja koji se prenose sa generacije na generaciju. Ovog puta smo odabrali jedan događaj karakterističan za selo Torak a verujemo i mnoga druga sela:

POZIVANJE NA SVADBU

Nekad
Pripreme za svadbu su trajale više dana. Svadba je obavezno bila nedeljom. Petak je bio dan kada se pozivalo na pravljenje rezanaca za supu. Kod mladoženje, pozivala je mladoženjina majka i sestra ili najbliža rođaka, a kod mlade je pozivala sama mlada sa sestrom ili najbližom rođakom. U subotu su se pravili rezanci u šatoru koji je već bio postavljen od četvrtka, a tog istog dana popodne su mladi momci išli u pozivanje na svadbu. Išli su konjima i kočijama ili fijakerima koji su bili okićeni ćilimima i vezenim peškirima sa praporcima. Pozivali su na svadbu praćeni muzikom. Kada se završilo pravljenje rezanaca i pozivanje na svadbu, svi su odlazili kod mlade kući, proveli bi tamo sat ili dva, a zatim su mladoženja i njegovi gosti odlazili kod mladoženje gde se služila večera: ovčiji paprikaš, kuvani krompir i kiseli krastavčići.

Danas
U današnje vreme, retko koja familija poštuje ovaj običaj. Svadbu spremaju mladina i mladoženjina porodica zajedno, šalju se pozivnice za svadbu, ili ih mlada i mladoženja dele pozvanim gostima, a svadba se slavi u modernim restoranima.

Više o tradiciji i kulturi Torka u publikaciji "Torak, kultura i tradicija iz ženskog ugla", Udruženja žena „Banaćanke-Torak“