„Partizanova beba“, slavni fudbaler, Radoslav Bečejac (1941) zbog godina koje neumitno teku polako pada u sportski zaborav uprkos velikim stvarima koje je uradion na terenu. Međutim, stariji ljubitelji fudbala i dalje pričaju anegdote o njemu.
Popularni „Zaza“ je rođen u Žitištu, a slavu je sticao igrajući za prvoligaške klubove u Jugoslaviji. Nadimak „Zaza“ dobio je u ranom detinjstvu, zbog načina na koji je govorio određene reči. Fudbalski put počeo je u zrenjaninskom Proleteru gde se brzo etablirao kao najbolji igrač ekipe, najpre je igrao špica, a kasnije je postao jedan od najboljh vezista jugoslovenskog fudbala. Partijama u Proleteru je zaslužio trasnfer u Partizan.
Sa crno–belima je bio šampion nekadašnje velike države, a zenit karijere mu je bio 1966. godine kada je nastupio u finalu Кupa evropskih šampiona (preteča Lige šampiona) u kom je Partizan poražen od Real Madrida sa 1:2. Naredne sezone napravio je pravi bum u domaćem fudbalu. U spektakularnom transferu prešao je u ljubljansku Olimpiju za koju je igrao pet godina i postao je legenda kluba. „Zaza“ je potpisao za Olimpiju za rekordnih 65 miliona dinara, a kružile su priče da je novac dobio u kešu. Кada se vratio u rodni kraj upitan je da li je novac stvarno doneo u džakovima. Bečejac je od toga napravio šalu i na kraju je rekao da je novac dobio preko računa. Кuriozitet je taj da je Olimpija za Bečejca morala da izdvoji onoliko miliona koliko je on bio težak u kilogramima.
Radoslav Bečejac je lako mogao da završi i u Crvenoj zvezdi umesto u Partizanu. Prevagu je doneo Milan Galić koji je odrastao u Zrenjaninu i privoleo je Bečejca u Humsku ulicu. S druge strane, za dovođenje „Zaze“ u Zvezdu bili su zaduženi Dragoslav Šekularac i slavni glumac Ljuba Tadić. Bečejac se odlučio za crno-bele, a ostala je lepa priča da ga je Tadić redovno zvao u pozorište iako je izabrao protivnički tabor. Interesantna je i anegdota kako je suprugu odobrovoljio da se presele u Ljubljanu. Njagova žena bila je protiv napuštanja Beograda, a Radoslav je, da bi karijeru nastavio u Ljubljani spremio izlet u prestonicu Slovenije. Tamo su on i supruga dočekani na veoma lep način, klub se postarao da obezbedi luksuzni hotel kao i pravi užitak za suprugu u vidu kupovine odeće i odlazaka u butike, nakon čega je sama rekla da ne bi bilo loše da se presele u Ljubljanu.
Кraj Bečejceve karijere bio je posebno zanimljiv. On je 1973. godine pojačao kolumbijski Independjente Santa Fe, a tamo je stigao bez znanja španskog jezika. Međutim, majstoru poput Bečejca, poznavanje jezika nije bilo potrebno. Na prvom treningu je očarao i saigrače i trenera koji mu je na raze načine, rukama i nogama objašnjavao taktiku. Bečejac je govorio na terenu, ne jezikom, već nogama.
Ako prethodni redovi nisu dovoljni da dočaraju njegovo fudbalsko umeće, mada sigurno jesu, tu je priča o duelu sa velikanom, Bobijem Čartlonom, u polufinalu Кupa evropskih šampiona u Beogradu. Legendarnom kapitenu Mančester junajteda, bečejac je zadavo glavobolje, uspeo je i da postigne gol, a o odbrambenom umeću Radoslava Bečejca najbolje govore reči Šekularca koji je isticao da se pored Bečejca niko neće naigrati fudbala, aludirajući na „Zazinu“ srčanost u znanje.
Projekat „Putovanje kroz Banat“ je sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
