Pre više od dve nedelje porodicu Trifunov-Protić iz Žitišta snašla je velika muka. U toku noći na tavanu kuće, kod dimnjaka, izbio je požar. Noseća greda je skoro u potpunosti na jednom mestu izgorela, zbog čega ova porodica živi u strahu da bi plafon te prostorije mogao u potpunosti da se obruši. Dodatni problem ove porodice, sa dvoje školaraca, je i taj što već šestu godinu u kući nema struje. Dug od 50-ak hiljada dinara je sa kamatama narastao na skoro 800.000 dinara. Pomoć je ovoj porodici više nego potrebna da prebrodi muke.

Živa, Katica, Aleksa i Andrija su do pre dve nedelje skromno živeli u svojoj kući od 60-ak kvadrata u Žitištu. Muka ih je, međutim, naterala da sada vreme provode samo u jednoj od dve sobe u trošnoj kući. Zbog požara koji ih je zadesio pre 15-ak dana jednu prostoriju u kući ne mogu da koriste. Postoji opasnost od obrušavanja plafona.

„Tog dana je jak vetar duvao. Mi smo, normalno, ložili vatru u kući. Kada je sin došao iz škole, ja sam već prekinula da ložim. Mi smo legli, jer smo deca i ja spavali u toj prostoriji. Sin je u jednom trenutku rekao da puca plafon. Pošto nemamo struje već skoro šest godina pogledala sam gore sa lampom i videla da su se stvorile pukotine po plafonu. Probudila sam muža i rekla sam mu da puca plafon. On mi je rekao da ne zna od čega bi mogao da puca plafon i da legnemo da valjda neće biti ništa do ujutru“, priseća se Katica Protić noći u kojoj je ovoj porodici izgoreo deo kuće.

„Meni đavo nije dao mira i rekla sam sinu Aleksi da vidi da ne gori nešto napolju, jer vatra u šporetu ne gori, ugašena je. On je izašao napolje i rekao da kroz odžak izlaze varnice i dim. Opet sam probudila muža, on je otišao na tavan i rekao da gori greda. Pozvali smo vatrogasce, došla je policija, to su gasili. Mi smo otišli u selo da spavamo, jer tu nismo mogli. Drugog dana je otpao deo plafona u toj prostoriji. Tu je bio i luster. To je sve palo, jer je bilo natopljeno vodom“, dodaje naša sagovornica.

PORODICI JE POTREBNA POMOĆ U OBNOVI KUĆE

Ova porodica živi sa skromnim primanjima – od socijalne pomoći i dečijeg dodatka. Živa je moler, pa radi kad god mu se ukaže prilika za posao, a Katica po selu održava kuće. Stalnih prihoda sem pomoći države nemaju. Zbog toga im je i te kako potrebna pomoć u obnovi kuće.

„Iz opštine su bili, čekali smo ih nedelju dana. Dvojica su došla, slikali su, popisali i otišli. Rekli su ako budu mogli nekako da pomognu, pomoći će i da pomoć ne ide baš tako brzo. Od tada se niko ne javlja. Za sada smo dobili jedan krevet, palete i peć na plinsku bocu. Ta peć jako puno troši, pa je štedimo. To je ono što smo dobili kao pomoć. Najpotrebnije bi nam sada bilo da se to sanira. Mi sada imamo rupu u plafonu. Kroz plafon se vidi nebo. Tu duva, hladno je. I nebezbedno. Ne znam da li bi to sa strujom nekako moglo da se reši. Problem sa strujom su kamate. One su jako velike. Godinama se snalazimo tako što kupujemo baterije. Imamo neke lampe… Palimo sveće… Veš perem na ruke, vodu za kupanje grejemo…“, objašnjava Katica.

„Ja sam EPS-u „kratak“ 50-ak hiljada dinara. To je dug. Oni su došli i skinuli nam kablove. Sat je na banderi. Dvoje komšija koji žive u Australiji hteli su da nam pomognu i da nam plate dug. Sa priključkom su hteli da doniraju oko 300.000 dinara. Kad smo otišli u EPS rekli su da je dug sa kamatama narastao na 780.000 dinara. Kad su oni nama rekli kolika je kamata mi nismo mogli da verujemo. Pa odakle nama toliki novac? Ova cela kuća ne vredi toliko. Pitali smo da uplatimo 300.000 odmah i da ostatak podele na rate. EPS nije pristao“, objašnjava Živa Trifunov.

„Što se tiče obnove kuće trebalo bi da dođu majstori koji se razumeju u zidanje. Da vide kako da se zameni ta ogromna greda koja je izgorela. To se stalno kruni, otpada čađ. Ja se bavim molerajem. Nisam stručnjak za gradnju. Pomoć bi nam bila kada bi to neko popravio. Ja bih posle mogao to da okrečim, da stavim gipsanu ploču… Kuća ima preko sto godina. Sve je to staro. Što sam mogao ja sam sanirao. Ali, ovo ne umem“, dodaje naš sagovornik.

Sinovi Aleksa i Andrija idu u srednje škole u Zrenjaninu.

„Živimo od socijalne pomoći i dečijeg dodatka. Muž radi po selu kad ima posla. I ja isto. Jedan sin se školuje za kuvara. Njemu moraš svakog dana da daš za užinu. Drugi ide u 9. maj, pa on ima besplatnu užinu. Njegova razredna nam je mnogo pomogla. Nabavila nam je namirnice neki dan i to nam je velika pomoć“, objašnjava Katica.
Šesnaestogodišnji Aleksa i petnaestogodišnji Andrija imaju jednu želju.

„Struja nam je najpotrebnija. Zbog učenja. Ja idem za kuvara. Kada stignem po danu, učim po dnevnom svetlu. Kada sam preko dana u školi, onda učim uz lampu. Dobar-vrlo dobar sam učenik. Brat je isto vrlo dobar učenik“, kaže Aleksa Trifunov.

Svi koji mogu i žele pozvani su da pomognu ovoj porodici koja živi u Ulici Vuka Karadžića 74 u Žititštu, kako bi u 21. veku imali bar one najosnovnije uslove za život. A to je da imaju kuću sa krovom, a ne da kroz plafon gledaju u nebo i strepe od svakog oblaka koji preti kišom i da imaju struju. 

Izvor: ilovezrenjanin.com

Kontakt telefon Katice Protić je 0693145996.