{"id":72540,"date":"2022-11-07T08:35:48","date_gmt":"2022-11-07T08:35:48","guid":{"rendered":"https:\/\/zitisteonline.com\/petar-ivancevic-ugledni-povrtar-iz-banatskog-karadordeva\/"},"modified":"2022-11-07T08:35:48","modified_gmt":"2022-11-07T08:35:48","slug":"petar-ivancevic-ugledni-povrtar-iz-banatskog-karadordeva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zitisteonline.com\/en\/petar-ivancevic-ugledni-povrtar-iz-banatskog-karadordeva\/","title":{"rendered":"Petar Ivan\u010devi\u0107 ugledni povrtar iz Banatskog Kara\u0111or\u0111eva"},"content":{"rendered":"
Petar Ivan\u010devi\u0107 iz Banatskog Kara\u0111or\u0111eva proizvodi povr\u0107e u zatvorenom prostoru ve\u0107 20 godina. U pitanju je sezonska proizvodnja zelene salate, rotkve, spana\u0107a, mladog crnog luka i drugog povr\u0107a u plastenicima.<\/span><\/div>\n
\u2013 Ove godine smo pove\u0107ali plasteni\u010dku proizvodnju pomo\u0107u sredstava iz Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede i podigli pet plastenika od po 200 kvadrata \u2013 ka\u017ee na\u0161 sagovornik. \u2013 Proizovodnja povr\u0107a u plastenicima zahteva velika ulaganja i mnogo rada i obavezuje da bude\u0161 stalno prisutan, ali se ipak isplati, jer prodajem sve proizvode sa ku\u0107nog praga, a ne preko nakupaca. Proizvodnju planiram tako da sukcesivno sti\u017eu rani krastavac, paprika, kupus i drugo povr\u0107e, dok jo\u0161 ne stignu sve\u017ei plodovi iz ba\u0161te.\u00a0<\/span><\/div>\n
\u00a0<\/div>\n
Na\u0161 sagovornik ka\u017ee da povr\u0107e u plasteniku proizvodi iz rasada ili direktnom setvom. U plasteniku od 200 kvadrata, na primer, stane 600 strukova rasada paradajza, a zavisno od ulaganja i proizvodnje dobije tri do osam kilograma plodova po stablu. Salate bude oko 2.500 glavica. Spana\u0107 ide direktnom setvom i mo\u017ee da dobije oko tone.\u00a0<\/span><\/div>\n
\u00a0<\/div>\n
U proizvodnji povr\u0107a ovaj povrtar po\u0161tuje sve agrotehni\u010dke mere.\u00a0<\/span><\/div>\n
\n
\u00a0<\/div>\n
\u2013 Da bi se dobilo zdravo povr\u0107e, mora dobro da se pripremi zemlji\u0161te za setvu u plasteniku. To zna\u010di da se dezinfikuje, na\u0111ubri, iskultivira, naprave grede, na koje se stavlja mal\u010d-folija, izbu\u0161e rupe, a nakon toga kre\u0107e rasa\u0111ivanje. Za salatu, koja sti\u017ee za prodaju po\u010detkom marta, a posejana je ve\u0107 i nikla u septembru, postavlja se folija od dva metra \u0161irine, na kojoj su izbu\u0161ene rupe na oko 30 cm i u njih se rasa\u0111uju biljke. Po\u0161to su plastenici bez grejanja i dogrevanja, ako je temperatura napolju minus 10 stepeni, pokrivam ih agrotekstilom i na taj na\u010din podi\u017eem temperaturu na minus tri-\u010detiri stepena. Kupusnja\u010dama i salati koje su u maloj rozeti ove temperature ne mogu da nanesu \u0161tete. Ako do\u0111u rani mrazevi, onda bi bio problem. Ukoliko je jako toplo vreme, stavlja se zasena koja u letnjim danima spu\u0161ta temperaturu u plasteniku \u2013 ka\u017ee Ivan\u010devi\u0107.<\/span><\/div>\n
Rasad kupusa ovaj povrtar proizvede u plasteniku, a rasa\u0111uje na otvorenom polju obi\u010dno po\u010detkom februara. Ka\u017ee da hibridi kupusa koje on gaji dobro podnose temperaturu do minus sedam stepeni, pa mogu rano da se rasade. U ranoj setvi idu hibridi koji ne daju krupne glavice od 1,5 do 1,7 kilograma i dobije se solidan rod. U slu\u010daju najava velikih minusa primenjuje agrotekstil za pokrivanje biljaka.\u00a0<\/span><\/div>\n
Za sadnju kupusa na otvorenom najpre upotrebljava stajsko \u0111ubrivo da bi popravio strukturu zemlji\u0161ta. Oko 90% biljaka se zaliva sistemom \u201ckap po kap\u201d i najva\u017enije je da se povr\u0107e proizvede ranije, pre nego \u0161to stigne u ba\u0161tama. To bude mesec-mesec i po ranije.\u00a0<\/span><\/div>\n
Ove godine, ka\u017ee, nije bilo potrebe za primenom hemijskih sredstava, a kad ih koristi najbitnije je da to bude u pravo vreme za rasad krastavaca, paradajza, parike… Obavezno po\u0161tuje karencu. Biljke redovno i prihranjuje.\u00a0<\/span><\/div>\n
Osim povr\u0107a, Ivan\u010devi\u0107 na otvorenom gaji i ratarske useve zbog plodoreda. Na oko osam hektara smenjuje p\u0161enicu, suncokret i kukuruz. Ove godine je sa polja pod p\u0161enicom ubrao oko pet tona po hektaru. U dobrim godinama prinos p\u0161enice obi\u010dno bude oko osam tona po hektaru.\u00a0<\/span><\/div>\n
Proizvodnju povr\u0107a finansira iz sopstvenih sredstava, ne uzima kredite, a seme nabavlja i pla\u0107a na odlo\u017eeno.\u00a0<\/span><\/div>\n
\u00a0<\/div>\n
Ovaj povrtar ka\u017ee da su njegovom uspehu u proizvodnji povr\u0107a doprinele\u00a0 razne edukacije i dugogodi\u0161nje iskustvo. Veliku pomo\u0107 pru\u017ea mu sin Marko, koji ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo i mo\u017ee da u\u010destvuje na raznim konkursima za kupovinu poljoprivredne mehanizacije sa povra\u0107ajem sredstava. Planiraju da kupe ma\u0161inu za mal\u010diranje i da olak\u0161aju i ubrzaju posao u plasteniku. U jednom plasteniku \u0107e, kako ka\u017ee, probati da proizvede i mladi krompir.\u00a0<\/span><\/div>\n
\u017delja mu je da se oproba i u vo\u0107arskoj proizvodnji. Posadio bi \u0161ljivu jer tu, smatra, ima vi\u0161e alternativa. Mo\u017ee da je prodaje kao konzumnu \u0161ljivu, su\u0161enu ili prera\u0111uje za rakiju.<\/span><\/div>\n
Izvor: POLJOPRIVREDNIK – specijalizovani list za selo<\/a>.<\/span><\/div>\n<\/div>\n