{"id":71885,"date":"2022-05-31T08:00:51","date_gmt":"2022-05-31T08:00:51","guid":{"rendered":"https:\/\/zitisteonline.com\/jedan-dan-u-stogodisnjem-selu-banatskom-visnjicevu\/"},"modified":"2022-05-31T08:00:51","modified_gmt":"2022-05-31T08:00:51","slug":"jedan-dan-u-stogodisnjem-selu-banatskom-visnjicevu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zitisteonline.com\/en\/jedan-dan-u-stogodisnjem-selu-banatskom-visnjicevu\/","title":{"rendered":"Jedan dan u stogodi\u0161njem selu, Banatskom Vi\u0161nji\u0107evu"},"content":{"rendered":"

– Banatsko Vi\u0161nji\u0107evo je paorsko selo, ovde se pri\u010da o tome po\u0161to su svinje, koja se krma\u010da oprasila, ko je \u0161ta posejao i koliko, nikoga ne zanima politika, dobro, kad do\u0111u izbori onda se popri\u010da malo, ali ne interesuje nikoga to, vidi ovako, iza\u0161ao si iz ku\u0107e, ceo dan radi\u0161, do\u0161ao si da popije\u0161 i pojede\u0161 malo, pojede\u0161 sladoled, popije\u0161 pivo, nebitno \u0161ta \u0107e\u0161 da radi\u0161, i do\u0161ao si da \u010duje\u0161 neku \u0161alu, \u0161egu, razume\u0161 – pri\u010da nam doma\u0107in sela iliti predsednik Saveta Mesne zajednice Banatsko Vi\u0161nji\u0107evo Nikola Novakovi\u0107.<\/span><\/p>\n

U\u00a0detalje do\u010darava kako se silno dru\u017ee, jo\u0161 silnije prave kotli\u0107e, ro\u0161tilj il\u2019 obr\u0107u ra\u017eanj, zabavljaju se uz bo\u0107anje, \u0161ah il\u2019 karte, pa tako svakog vikenda, a i kad je crveno slovo usred radnih dana. – Odemo na igrali\u0161te, nema tu slavlja, do\u0111e\u0161, baci\u0161 hiljadu dinara, skupi se dvadesetak ljudi, kupimo prase, jedan spremi vatru, drugi ide po pi\u0107e, bo\u0107anje celi dan, ako je ki\u0161a, igramo karte, \u0161ah il\u2019 ne\u0161to. Fazon cele pri\u010de je da ljudi budu zajedno! \u0160ta je problematike dana\u0161njice? Ova sprava od telefona, \u0161to svak\u2019 pilji u njega, ne mo\u017ee\u0161 bez telefona, a s njim je jo\u0161 gore. Duga\u010dak je dan ovde… Ja sam ustao jutros u pola 4.<\/span><\/p>\n

I, eto kako mi sti\u010demo utisak da je Banatsko Vi\u0161nji\u0107evo zaboravljeno par\u010de ovozemaljskog raja, ali prevashodno za mla\u0111e generacije koje danas be\u017ee od \u201edosadnih\u201c sela bez potencijala.<\/span><\/p>\n

– Dobro, nemamo kafane, doktor nam dolazi sredom, po\u0161tar po potrebi – nabraja na\u0161 sagovornik, najiskreniji zaljubljenih u svoje mesto. – Volim ovo selo, sav ovaj rad, stoku, ovakav \u017eivot, ovaj narod. Ja pri\u010dam selja\u010dki, ipak sam ja \u010dovek iz naroda.<\/span><\/em><\/p>\n

Nema se \u0161ta zameriti ovom mladom \u010doveku iz naroda, gostoprimstvo je bilo, vala, na nivou i to \u010ditavog sela, jer smo ga prepe\u0161a\u010dili skoro uzdu\u017e i popreko. A ma koliko se \u010dinilo da su dve ulice \u201eu krst\u201c lako i brzo \u201eprepe\u0161a\u010dljive\u201c, grdno se vara. Jer, ima se \u0161to\u0161ta usput videti i zabele\u017eiti. U prvoj turi takve \u0161etnje upoznali smo se sa dudom starim ravno 90 godina, a koji je posadio tada\u0161nji u\u010ditelj u osnovnoj \u0161koli Nenko Anti\u0107 svom sinu prvencu Miroslavu, zvanom Mika. Naslu\u0107ivali su i Nenko i Mika da \u0107e ih dud nad\u017eiveti, ali nisu tada mogli znati da \u0107e se o njemu, kao i njima dvojici, zauvek pri\u010dati. \u010cuva uporno nekada\u0161nju osnovnu \u0161kolu, koja se o sebi stara isto koliko i dud o sebi, ona, pak, \u010duva nekada\u0161nji duh obrazovanja, kroz dah pusto\u0161i, i sprema se da do\u010deka neku sitnu \u0161minku kako bi ugostila spomen sobi\u010dak, posve\u0107en onima koji su taj objekat i izgradili.<\/span><\/p>\n

<\/span><\/p>\n

\n

\u017divot iz snova, bogu iza nogu u Banatu<\/strong><\/span><\/p>\n

– Za\u0161to ste do\u0161li u ovo blagostanje – pita nas nepoznati me\u0161tanin Banatskog Vi\u0161nji\u0107eva, dok u \u2019ladovini sedi na klupi ispred radnje, pije sok i zapo\u010dinje razgovor.<\/span><\/em><\/p>\n

Saznajemo, dodu\u0161e tek na kraju divana, da se me\u0161tanin, koji prakti\u010dno to i nije, zove \u017deljko Novakovi\u0107 i da je rodom iz Modri\u010de, da se doselio u Banatsko Vi\u0161nji\u0107evo toko devedesetih, ali da sad \u017eivi u Novom Sadu. Leti provodi vi\u0161e vremena tu na selu, jer se bavi poljoprivredom, a uzgaja i \u0161ipak od kog pravi pekmez i prodaje u selu i okolini. Ali i svake godine ode u Nema\u010dku na mesec-dva, odradi posao, zaradi godi\u0161nju platu, vrati se u Srbiju u kojoj mo\u017ee sebi da ugodi da usred maja, prepodne, pije Pepsi od 55 dinara u miru, ti\u0161ini, tamo negde bogu iza nogu u Banatu. Pa, kako da mu \u010dovek ne pozavidi?<\/span><\/p>\n

-Vi\u0161nji\u0107evo se geografski nije mnogo promenilo, ali naroda nema – veli \u017deljko, prise\u0107aju\u0107i se koliko je nekad imao kom\u0161ija, sada ih toliko u \u010ditavoj ulici nema. – Ranije je u dve-tri ku\u0107e ovde i u jednoj prekoputa bilo 45 ljudi, krene\u0161 na ko\u0161arku i da odlepi\u0161, svima \u201edobar dan, dobar dan, dobar dan\u201c, pa se uve\u010de vra\u0107a\u0161 i opet sve isto, \u201edobro ve\u010de, dobro ve\u010de, dobro ve\u010de\u201c… Sad vi\u0161e toga nema. Ali, zanimljivo nam je ovde da sedimo, Novi Sad je ba\u0161 postao naporan.<\/span><\/em><\/p>\n

– Ali, selo nam je \u010disto, mirno, ima nas 132 na spavanju, kad je petak ve\u010de, pa do nedelje popodne, bude nas i oko 200 – nagla\u0161ava Novakovi\u0107, ve\u0107 smi\u0161ljaju\u0107i plan dru\u017eenja za vikend koji sledi. – Na\u0161a deca od vrti\u0107a pa do srednje \u0161kole idu u Kraji\u0161nik, a onda u Se\u010danj ili Zrenjanin. A veliki nam je problem prevoz, nemamo nikakav kontakt sa svojom op\u0161tinom, a tamo nam je sve vezano. Autobus imamo samo preko Se\u010dnja do Zrenjanina. Bez kola si ovde zarobljen, bez obzira \u0161to je Kraji\u0161nik na pet kilometara odavde. Ovde su sve mala paorska doma\u0107instva koja \u017eive i polako nestaju…<\/span><\/em><\/p>\n

Mo\u017eda ba\u0161 zato postoji novokomponovana legenda da, ko se napije vode u Banatskom Vi\u0161nji\u0107evu, tu i ostaje. \u0160ta ti je seoski marketing…<\/span><\/p>\n

– To ti je, u prevodu, kad mu\u0161ko kupi ku\u0107u, \u017eensko se uda – do\u010darava nam Nikola i opet nas vra\u0107a na temu hrane. – Tako je, ovde se sve vrti oko hrane i na ra\u017enju, i kod nas se i dan danas dobro jede i dobro pije, i niko se nikad nije prere\u010dio, potukao, vrata su otvorena svima. Svi su siti i odmorni. Savr\u0161eno funkcioni\u0161emo, svesni smo da sami ne mo\u017eemo ni\u0161ta, a jedan sa drugim mo\u017eemo sve. Zato smo i osnovali omladinsko udru\u017eenje \u201eOrlovi rano lete \/ Pijani orao\u201c i prosek godina svih \u010dlanova je 26. Mi smo i organizovali pro\u0161le godine obele\u017eavanje stogodi\u0161njice sela. Sve to je bilo uz pomo\u0107 op\u0161tina \u017diti\u0161te i Se\u010danj, donatora, ali najvi\u0161e se zahvaljujem ljudima iz sela, kom\u0161ijama, prijateljima i drugarima koji su pomogli da se to sve obele\u017ei. Uspeli smo!\u00a0<\/span><\/em><\/p>\n

Izvor Dnevnik.rs<\/span><\/em><\/p>\n

\u00a0<\/span><\/p>\n