{"id":71600,"date":"2022-03-18T15:31:41","date_gmt":"2022-03-18T15:31:41","guid":{"rendered":"https:\/\/zitisteonline.com\/izlozba-ljubomira-kokotovica-jednog-od-najvecih-srpskih-graficara\/"},"modified":"2022-03-18T15:31:41","modified_gmt":"2022-03-18T15:31:41","slug":"izlozba-ljubomira-kokotovica-jednog-od-najvecih-srpskih-graficara","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zitisteonline.com\/en\/izlozba-ljubomira-kokotovica-jednog-od-najvecih-srpskih-graficara\/","title":{"rendered":"Izlo\u017eba Ljubomira Kokotovi\u0107a jednog od najve\u0107ih srpskih grafi\u010dara"},"content":{"rendered":"

Ljubomir Kokotovi\u0107 iz Banatskog Kara\u0111or\u0111eva je jedan od najzna\u010dajnijih grafi\u010dara u biv\u0161oj Jugoslaviji koji je prvi put izlagao u Novom Sadu na Tribini mladih 1967. godine. Upravo u Novom Sadu organizovana je izlo\u017eba njegovih grafika koju mo\u017eete posetiti do 20. marta do 17h na adresi Kej \u017ertava racije 2b u Novom Sadu (Ameri\u010dki kutak u Novom sadu<\/a><\/span>)<\/span><\/p>\n

\n
Posle zavidne karijere, mno\u0161tva nagrada i izlo\u017ebi \u0161irom sveta (izme\u0111u ostalog izlagao je pored \u0160agala, Pikasa, Gutuza, Miroa) naglo prestaje sa bavljenjem grafikom, me\u0111utim, njegove grafike ostaju kao inspiracija generacijama i dan danas.<\/span><\/p>\n
\n<\/div>\n
<\/div>\n
\u00a0<\/div>\n
Posle zavr\u0161enog Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 1962. godine i sticanja magistrature na istom fakultetu, gospodin Kokotovi\u0107 se specijalizovao za grafiku u Briselu, na Visokoj \u0161koli arhitekture i vizuelnih umetnosti u klasi profesora Gustava Marsula. \u017diveo je i stvarao u Belgiji, Engleskoj, Francuskoj, Holandiji i Italiji, u kojoj je sara\u0111ivao sa Pjer \u0110or\u0111om Spalacijem, ali se ovaj svetski putnik nakon neverovatnih avantura vratio u svoj rodni kraj i porodi\u010dnu ku\u0107u. Imao je vi\u0161e od 80 samostalnih i kolektivnih izlo\u017ebi u zemlji i inostranstvu. Veoma smo ponosni kada ka\u017eemo da je izlagao sa velikim imenima kao \u0161to su Renato Gutuzo, Pablo Pikaso, Salvador Dali, Huan Miro i Mark \u0160agal. Britanska kritika uvrstila ga je me\u0111u \u010detiri najzapa\u017eenija crta\u010da novijeg vremena (Getah Bolkah, Mihal Hudak, Ljubomir Kokotovi\u0107 i Mauro Molinari). Dobitnik je \u0161est internacionalnih nagrada, koje mu na\u017ealost nisu bile dovoljne za dobijanje nacionalne penzije, iako je jedini u zemlji sa ovolikim brojem nagrada. Dobio je nagradu za grafiku \u201ePremio Europa\u201c 1973. godine (Sasoferato\u2013 Italija), nagradu na Me\u0111unarodnom bijenalu grafike 1974. godine (Fre\u010denu – Nema\u010dka), nagradu na Svetskoj izlo\u017ebi grafike 1977. godineu San Francisku, nagrade na IV i VI Internacionalnom bijenalu crte\u017ea u Velikoj Britaniji, i priznanje na III Internacionalnoj izlo\u017ebi minijatura 1984. godine u Seulu.<\/span><\/div>\n
\u00a0<\/div>\n
Nakon povratka u Banatsko Kara\u0111or\u0111evo, svoj dar uspe\u0161no je prenosio na u\u010denike Gimnazije u Srpskoj Crnji. Objavio je dve knjige pod nazivom \u201cGut baj Brodvej, elo Vrans\u201d i \u201cTr\u010danje za svojom senkom\u201d. U knjizi \u201eGut baj Brodvej, elo Vrans\u201c gospodin Kokotovi\u0107 sakupio je lirske i tragikomi\u010dne dogodov\u0161tine svojih li\u010dkih junaka, koji su \u017eiveli u ameri\u010dkim gradovima i vratili se u domovinu da bi se kao dobrovoljci borili u Prvom svetskom ratu. Njegove kratke proze naj\u010de\u0161\u0107e govore o danima i no\u0107ima u kojima akterima skoro sve nedostaje osim duhovitosti i spremnosti na svakojake avanture. Pri\u010de u ovoj knjizi pisane su li\u010dkim dijalektom pro\u017eetim novonau\u010denim re\u010dima engleskog, odnosno ameri\u010dkog govora. Knjiga \u201eTr\u010danje za svojom senkom\u201cizdata je 2006. godine. Odu\u0161evila je kriti\u010dare koji je smatraju \u010dudnovatom, neprocenjivom i univerzalnom. Penzionerske dane provodi u crtanju, poslednjih godina sve vi\u0161e u pisanju. Poseduje i jedinstvenu kolekciju li\u010dkih preslica, koje dr\u017ei u porodi\u010dnom muzeju u Banatskom Kara\u0111or\u0111evu. Uspeli smo da saznamo da su mu deca iz njegovog rodnog sela uvek bila privr\u017eena, pa je \u010desto umeo da se provoza svojim biciklom do \u0161kolskog dvori\u0161ta kako bi nekog od njih nasmejao, obradovao, posavetovao…<\/span><\/div>\n
Fotografije sa izlo\u017ebe preuzete sa FB stranice American Corner Novi Sad.<\/span><\/div>\n
\u00a0<\/div>\n<\/div>\n