{"id":68584,"date":"2019-11-13T17:48:31","date_gmt":"2019-11-13T17:48:31","guid":{"rendered":"https:\/\/zitisteonline.com\/ognjen-varicak-moj-put-od-banatskog-karadordeva-do-cikaga\/"},"modified":"2019-11-13T17:48:31","modified_gmt":"2019-11-13T17:48:31","slug":"ognjen-varicak-moj-put-od-banatskog-karadordeva-do-cikaga","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zitisteonline.com\/en\/ognjen-varicak-moj-put-od-banatskog-karadordeva-do-cikaga\/","title":{"rendered":"Ognjen Vari\u0107ak – Moj put od Banatskog Kara\u0111or\u0111eva do \u010cikaga"},"content":{"rendered":"

Zanimljiv razgovor vodili smo sa na\u0161im sugra\u0111aninom Ognjenom \u010diji \u201ctrnovit\u201d put kao putokaz mladima \u017eelimo da predstavimo u narednom tekstu.<\/span><\/p>\n

Za po\u010detak nam ka\u017ei Ognjene kako je teklo tvoje \u0161kolovanje i kako si nakon srednje \u0161kole odlu\u010dio da ode\u0161 u Ameriku:<\/span><\/p>\n

– Ro\u0111en sam i odrastao u Banatskom Kara\u0111or\u0111evu . U svom rodnom mestu, zavr\u0161io sam i osnovnu \u0161kolu. <\/span>
Sportom se bavim od malena. Odrastao sam u sportskoj porodici. I majka i otac veliki su ljubitelji sporta i \u017eeleli su da nastavimo njihovim stopama. Na njihovu inicijativu, i zbog ljubavi koju su nam preneli, stariji brat Vuka\u0161in i ja posvetili smo se treningu. Majka Mirjana je bila ko\u0161arka\u0161ica, a brat i ja nastavili smo njenim stopama. Sa ko\u0161arkom sam po\u010deo veoma rano, imao sam oko 6 godina. Mile Ple\u0107a\u0161 kao i ve\u0107ini bio je moj prvi trener. Jo\u0161 dok je majka aktivno igrala, i\u0161ao sam na njene treninge i utakmice, i eto, to je bio i moj po\u010detak. <\/span>
Ko\u0161arka mi je i\u0161la od ruke, i ve\u0107 u tre\u0107em razredu osnovne \u0161kole, po\u010deo sam da treniram u Zrenjaniskom Uno Grande-u kod \u010duvenog Prleta. Kada se osvrnem na taj period, zaista se ponosim, \u010dak i divim entuzijazmu i ljubavi koji sam gajio prema ovom sportu. Nisam ni ose\u0107ao teret toga \u0161to sam na treninge putovao iz Kara\u0111or\u0111eva do Zrenjanina i nazad da bih trenirao sa ekipom. Sada kada shvatam te\u017einu roditeljskih odluka u tom periodu, neizmerno sam im zahvalan. Potrebna je hrabrost pustiti dete samo na treninge sa svega 9 godina koliko sam tada imao. Ostatak svoje ko\u0161arka\u0161ke karijere sam proveo u Zrenjanskom Proleteru.<\/span>
Sa druge strane, \u0161kola mi je tako\u0111e dobro i\u0161la. Bio sam odli\u010dan \u0111ak kroz celu osnovnu \u0161kolu.<\/span>
Pored sporta isticao sam se u biologiji, i\u0161ao sam na takmi\u010denja, pa sam pored Vukove diplome zaslu\u017eio i epitet \u0110aka generacije. <\/span>
Dobar uspeh u \u0161koli omogu\u0107io je mi je da upi\u0161em Zrenjaninsku gimnaziju.<\/span>
Da bih uspeo da uskladim \u0161kolu i sport, neophodno je bilo da se preselim u Zrenjanin, i zapo\u010dnem delimi\u010dno samostalan \u017eivot.\u00a0<\/span>\u017diveo sam u domu u\u010denika srednjih \u0161kola Angelina Koji\u0107 Gina, sve \u010detiri godine srednje \u0161kole. <\/span>U srednjoj sam polako da ka\u017eem gubio interesovanje za \u0161kolu, sport me je sve vise privla\u010dio, i usredsredio sam se na treninge. U izvesnoj meri bio sam dobar ko\u0161arka\u0161, nije bilo retko da ubacim 40 poena na utakmici. Uspeo sam da se probijem do u\u017eeg spiska reprezentacije Srbije za uzrast do 16 godina. <\/span>Me\u0111utim, od uvek sam imao problema sa povredama koje su dosta usporavale moju karijeru. <\/span>Do\u017eiveo sam jednu te\u017eu povredu, i po zavr\u0161etku srednje \u0161kole re\u0161io sam da oka\u010dim patike o klin.\u00a0<\/span>Nakon \u0161to sam zavr\u0161io srednju \u0161kolu, odlu\u010dio sam da se spremam za Medicinski Fakultet u Novom Sadu. Prijemni ispit pro\u0161ao je dobro, ali ne dovoljno za \u0161kolovanje na dr\u017eavnom bud\u017eetu, koji je za mene bio jedina opcija, jer nisam \u017eeleo da opteretim roditelje.\u00a0\u00a0<\/span>Tokom tog leta, izde\u0161avale su se stvari koje su potpuno promenile tok mog zivota. <\/span>Nisam uspeo da se upi\u0161em na Medicinski Fakultet, povredio sam koleno \u0161to me je spre\u010dilo da nastavim da se bavim ko\u0161arkom, a moj Otac Du\u0161an te\u0161ko se razboleo. <\/span>Odlu\u010dio sam da pauziram sa \u0161kolovanjem u tom periodu. Tako\u0111e, o operaciji kolena nisam ni razmi\u0161ljao, bila je previ\u0161e skupa.<\/span>
Nisam znao svoj slede\u0107i korak, nisam imao plan u kom pravcu bih i\u0161ao dalje, jer sve \u0161to sam do tada znao da radim nije vi\u0161e bila moja vrlina. \u010cak i moj otac koji je bio moja najve\u0107a podrska, nije vi\u0161e mogao da bude toliko prisutan. <\/span>I ako nisam napravio karijeru kakvu sam \u017eeleo i o\u010dekivao, od ko\u0161arke su ostale lepe uspomene, i va\u017ene \u017eivotne lekcije. <\/span>
Kroz sport stekao sam mnoga poznanstva, i mogu\u0107nost da bolje upoznam sebe.<\/span>
Sticajem okolnosti, otac se le\u010dio na Institutu u Kamenici. U me\u0111uvremenu, ja sam odlu\u010dio da se preselim u Novi Sad kako bih mu bio blizu. Po\u010deo sam da tragam za drugim opcijama za sebe.<\/span><\/p>\n

<\/span><\/p>\n

\n

\u0160ta studira\u0161 i kako si se sna\u0161ao u Americi?<\/span><\/p>\n<\/blockquote>\n

– O mom odlasku u Ameriku, gde bih nastavio \u0161kolovanje dugo sam razmi\u0161ljao. Raspitao sam se i tra\u017eio opcije za odlazak. Engleski jezik bila je moja ja\u010da strana tokom \u0161kolovanja, ali ubrzo sam shvatio da \u0161kolovanje u inostranstvu zahteva dosta vi\u0161e. I\u0161ao sam na \u010dasove i vreme provodio ve\u017ebaju\u0107i. U period od godinu dana, dva puta sam poku\u0161ao da pola\u017eim TOEFL test koji je uslov od strane Ameri\u010dkih Univerziteta za internacionalne studente. Nakon godinu dana i par meseci, uspeo sam. Ispunio sam sve neophodne zahteve od strane Univerziteta. I evo danas, sada vec tre\u0107u godinu studiram u Americi na Trinity Christian Collegu u \u010cikagu. <\/span>
U Americi je druga\u010diji sistem \u0161kolovanja u odnosu na nas. <\/span>Fakultet daje vi\u0161e izbornih opcija. Imate glavno usmerenje kojim prevashodno \u017eelite da se bavite nakon zavr\u0161etka, i ono se zove Major. Ja sam se opredelio za smer Kineziologije i Nauke o Sportu. <\/span>
Pored glavnog usmerenja tako\u0111e mo\u017eete izabrati podusmrenje koje \u0107ete izu\u010davati, a koje se zove Minor. Ja sam se odlu\u010dio za Psiholohiju i Marketing. Postoje i mnoga druga na osnovu \u010dega kasnije dobijate zvanje.<\/span><\/p>\n

\n

\u017divot u Americi u odnosu na Srbiju?<\/span><\/p>\n<\/blockquote>\n

– \u017divot u Americi dosta se razlikuje od \u017eivota kod nas. \u010cikago je veliki grad sa bogatom istorijom.<\/span>
U njemu \u017eivi vi\u0161e miliona ljudi. <\/span>
Grad je dinami\u010dan, sti\u010de se utisak da se \u017eivi brzo i da ste vi\u0161e vremenski ograni\u010deni.<\/span>
I kultura \u017eivljenja mnogo se razlikuje. Ljudi su udaljeniji, odnosi hladniji kulturolo\u0161ke promene i adaptacija bili su najve\u0107i izazovi za mene kada sam do\u0161ao u Ameriku. <\/span>
Morao sam da se naviknem na novi sistem, kulturu, odnose sa ljudima, jezik. Prona\u0107i distancu, brzo se prilagoditi i prihvatiti mno\u0161tvo obaveza bili su pravi izazovi koji su zadavali glavobolje i mnoge neprespavane no\u0107i. <\/span>Me\u0111utim, Amerika ima svoje dobre strane. Iako je te\u017ee izgraditi dubok prijateljski odnos, ova sredina je odli\u010dna za usavr\u0161avanje i napredak na li\u010dnom planu. Mogu\u0107nosti su neograni\u010dene, a \u0161ansa se nalazi na svakom koraku. Mnogo stvari zavisi od vas samih, va\u0161ih \u017eelja i sposobnosti. <\/span>Ovu zemlju iz tog razloga nazivaju i zemljom snova. <\/span>
Sistem zahteva pono rada odricanja i dobre organizacije da bih postigli ne\u0161to.\u00a0<\/span>Milionski gradovi nude beskona\u010dno mnogo zadovoljstava koja \u0107e zaseniti svakog ko se prvi put na\u0111e u ovakvom gradu. Ukoliko do\u0111ete kao turista, i ukoliko imate novca, vreme provedeno ovde \u0107e vam izgledati kao da ste do\u0161li u raj, \u0161to mnogi tuma\u010de kao Ameri\u010dki san.<\/span>
Zapravo, ako \u017eivite ovde, odricanje od istih tih zadovoljstava predstavlja put ka vrednom i dugoro\u010dnom stvaranju.<\/span><\/p>\n

\n

\u0160ta nakon studija?<\/span><\/p>\n<\/blockquote>\n

– Planiram da nakon studija provedem vreme istra\u017eivaju\u0107i poslovne mogu\u0107nosti.<\/span>
Brat Vuka\u0161in i ja razvijamo ideju o klinici za sport i rekreaciju. <\/span>
Vuka\u0161in je tako\u0111e i\u0161ao u sli\u010dnom smeru, ostao je u sportu, i trenutno se bavi kineziterapijom u Novom Sadu. Ostalo mi je ne\u0161to manje od godinu dana do zavr\u0161etka studija, a do tada \u0107u iskristalisati svoje planove i vizije.<\/span><\/p>\n

\n

\u0160ta ti nedostaje i savet za budu\u0107e srednjo\u0161kolce odnosno studente?<\/span><\/p>\n<\/blockquote>\n

– Postoji dosta stvari koje mi nedostaju, me\u0111utim trudim se da \u010ditavo ovo iskustvo iskoristim na najbolji na\u010din. Najvi\u0161e mi nedostaje porodica i slobodno vreme. <\/span>
Savet za mlade: Radite ono \u0161to mislite da je najbolje za vas. Budite hrabri.<\/span>
\u017divot mo\u017ee da vas iznenadi, i ponekad izgleda kao da sve sto radite nema smisla.<\/span>
Pitajte za savet, obratite se nekome ukoliko ne\u0161to ne znate. Pri\u010dajte sa ljudima, zatra\u017eite pomo\u0107! <\/span>
Srbija je sredina u kojoj lako mo\u017eete stupiti u kontakt sa ljudima, iskoristite to!<\/span><\/p>\n