{"id":68017,"date":"2019-07-15T12:16:57","date_gmt":"2019-07-15T12:16:57","guid":{"rendered":"https:\/\/zitisteonline.com\/milica-gveric-iz-srpskog-itebeja-zivot-na-selu-ne-bih-nikad-menjala-za-grad\/"},"modified":"2019-07-15T12:16:57","modified_gmt":"2019-07-15T12:16:57","slug":"milica-gveric-iz-srpskog-itebeja-zivot-na-selu-ne-bih-nikad-menjala-za-grad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zitisteonline.com\/en\/milica-gveric-iz-srpskog-itebeja-zivot-na-selu-ne-bih-nikad-menjala-za-grad\/","title":{"rendered":"Milica Gveri\u0107 iz Srpskog Itebeja – \u017divot na selu ne bih nikad menjala za grad"},"content":{"rendered":"

Na nedavno odr\u017eanim 16. Radni\u010dkim sportskim igrama \u201eKora\u010daj smelo\u201d u Banatskom Kara\u0111or\u0111evu u organizaciji Sportskog saveza Op\u0161tine \u017diti\u0161te, Milica Gveri\u0107 (28) iz Srpskog Itebeja osvojila je tri zlatne (iz strelja\u0161tva, obaranja ruku, ekipnog navla\u010denja kanapa) i jednu bronzanu medalju (bacanje kamena s ramena).<\/span>
Me\u0111utim, najsjajnija medalja koju nosi, pre svega u srcu, ti\u010de se odluke i \u017eelje da \u017eivi na selu i bavi se sto\u010darstvom.<\/span>
– U Itebeju imamo Udru\u017eenje \u017eena i one su me pozvale da u\u010destvujem i pristala sam – pri\u010da Milica, nekoliko puta napomenuv\u0161i da sva drhti zbog intervjua.<\/span><\/p>\n

Otkud ti u strelja\u0161tvu?<\/em>
– U srednjoj \u0161koli sam bila u zrenjaninskom Domu u\u010denika i pucala sam iz pu\u0161ke za dom u okviru Domskih igara. Nisam naro\u010dito i\u0161la na pripreme, mo\u017eda sam imala nekoliko treninga, ali nisam nikad ni\u0161ta osvajala i zato sam sad re\u0161ila da probam. Znam kako se dr\u017ei pu\u0161ka i reko\u2019, da probam i to.<\/span><\/p>\n

Sad mi objasni… Ti i ja se znamo ceo \u017eivot i ti se sad trese\u0161 jer pri\u010da\u0161 sa mnom, a potpuno si smirena kad uzme\u0161 pu\u0161ku u ruke! Za\u0161to?! Je l\u2019 ovo toliko stra\u0161nije od pucanja?<\/em>
– Izvini… Kad treba da pucam – ne di\u0161em. Udahnem i ne ispu\u0161tam vazduh dok ne pucam. Nema nekog razmi\u0161ljanja da li \u0107u pogoditi metu ili je potpuno proma\u0161iti i izblamirati se.<\/span><\/p>\n

Sre\u0107a pa sad mo\u017ee\u0161 opu\u0161teno da di\u0161e\u0161… A obaranje ruku?<\/em>
– Ne znam, bilo je takmi\u010denje za mu\u0161karce, pa se skupilo nas nekoliko devojaka i pitale smo da li ima i za \u017eene. Prijavila sam se i eto…<\/span><\/p>\n

Jesi li obarala ruku i s nekim mu\u0161kim?<\/em>
– Ne, nisu dozvolili. Pitala sam, ali su rekli da nema smisla.<\/span><\/p>\n

Otkud to da si se oprobala u tim disciplinama?<\/em>
– Nekako mi je bilo interesantno. Htela sam da se bavim nekim stvarima, ali nisam imala prilike. Recimo, pucanje iz pu\u0161ke, naravno da bih volela da treniram, ali ovde nema mogu\u0107nosti.<\/span><\/p>\n

U principu, ti si osvojila medalje samo na osnovu onoga \u0161to si \u201enau\u010dila\u201d pre deset godina?<\/em>
– Ima i vi\u0161e od deset godina. Bila sam prvi-drugi razred kad sam probala nekoliko puta da pucam.<\/span><\/p>\n

<\/em><\/p>\n

Zna\u010di, pucanje iz pu\u0161ke je ko vo\u017enja bicikla… Jednom nau\u010di\u0161 i to je to. Kako si se ose\u0107ala kad si osvojila sve te medalje?<\/em>
– Bila sam presre\u0107na. Lep je ose\u0107aj biti najbolji u op\u0161tini, dobiti zlato. Kada sam zavr\u0161ila s takmi\u010denjem, tata me je pitao da li sam osvojila medalju i iz nekog \u017eenskog posla…<\/span><\/p>\n

I svake godine po jedno zlato vi\u0161e…<\/em>
– Nadam se da \u0107e ga i slede\u0107e godine biti vi\u0161e.<\/span><\/p>\n

\u010cime se bavi\u0161 kad nisi opasna? Kako izgleda \u017eivot jedne mlade \u017eenske osobe na selu?<\/em>
– Zavr\u0161ila sam za veterinarskog tehni\u010dara i radim u jednoj veterinarskoj stanici. Mo\u017eda zato i imam toliku snagu, jer se stalno rvem sa ovcama i teladima.<\/span><\/p>\n

I \u0161ta ti je dra\u017ee, da se rve\u0161 s ljudima ili \u017eivotinjama?<\/em>
– Interesantnije je sa \u017eivotinjama, ali tamo nema medalje.<\/span><\/p>\n

A \u0161ta radi\u0161 u slobodno vreme?<\/em>
– Ni\u0161ta specijalno. Dr\u017eimo ovce, imamo oko 60 grla rase Il de Frans. Jagnjim ih, svaku jednu sam morala da jagnjim.<\/span><\/p>\n

Da li ti je naporno sve to? Devojke u gradovima ne mogu da zamisle \u017eivot koji ti vodi\u0161, a verujem da va\u017ei i obrnuto…<\/em>
– Ne bih mogla da budem u gradu. Bila sam u internatu u srednjoj \u0161koli i to mi je bilo ubita\u010dno. Nikad ne bih menjala ovaj \u017eivot. Svako ko ne zna \u0161ta je ovo, ne zna ni \u0161ta propu\u0161ta. Bez obzira \u0161to je nekad naporno, bude\u0161 umoran, ali bude de\u0161avanja i uvek je ne\u0161to novo. U gradu je beton i to je to…<\/span><\/p>\n

Koliko tvoje drugarice iz grada imaju razumevanja za tvoj na\u010din \u017eivota? Kad ste na kafi, one verovatno pri\u010daju o tome koji zub je ispao kom detetu, ko \u0161ta jede, a tebi se ojagnjila ovca…<\/em>
– Sve ka\u017eu da ne bi mogle da rade ovaj posao. Dosta mu\u0161karaca to isto ka\u017ee. Opet, ja ne bih mogla bez njega. Ne sme\u0161 da se gadi\u0161 tog posla, neko ne mo\u017ee sve to da podnese.<\/span><\/p>\n

Da li je, onda, za \u017eivot na selu najbitnije imati \u201estomak\u201d ili srce i du\u0161u koji te vuku na takvo mesto?<\/em>
– Ba\u0161 to. Neko ne mo\u017ee da \u0161troji a da ne drhti. Evo, ja sad drhtim, a kad \u0161trojim, potpuno sam mirna.<\/span><\/p>\n

Kada si bila mala, u vrti\u0107u, da li si mogla da zamisli\u0161 da \u0107e za dvadesetak godina tvoj \u017eivot ovako izgledati?<\/em>
– Prvo, u vrti\u0107u sam mislila da \u0107u biti babica.<\/span><\/p>\n

Pa, na neki na\u010din i jesi…<\/em>
– Kad sam bila starija, pred kraj osnovne \u0161kole, vuklo me je da idem za veterinara. Imala sam problem kod ku\u0107e, nisu mi dozvoljavali da to upi\u0161em i na kraju, toliko sam plakala, pa je tata rekao da stavim \u0161ta ho\u0107u na listu \u017eelja, on ne\u0107e gledati. Ispalo je dobro. Jo\u0161 kao mala sam odrasla uz stoku, \u010dak sam i spavala u \u0161tali s krma\u010dom dok se prasila.<\/span><\/p>\n

I, gde \u0107e\u0161 biti za narednih dvadeset godina?<\/em>
– Ovde! Samo sa jo\u0161 vi\u0161e medalja…<\/span><\/p>\n

Tekst: Lea Radlova\u010dki<\/span>
Foto: Slobodan \u0160u\u0161njevi\u0107<\/span><\/p>\n