\u017diti\u0161te je relativno mlado. Jo\u0161 1723. na karti je ozna\u010deno kao nenaseljeno. Kroz vreme \u0107e ga naseliti Srbi, pa Nemci, a nosi\u0107e razli\u010dite varijetete jednog istog naziva: Begej Svetog \u0110ur\u0111a, \u0160en \u0110ura\u0111, Sveti \u0110ura\u0111. Naravno da nakon Drugog svetskog rata mesto sa takvim imenom, u ozra\u010dju nove ideologije, nije moglo da opstane. Svuda okolo bila su polja \u017eita \u2013 i postade \u017diti\u0161te.<\/p>\n
Od tada, pa bezmalo sve do danas, mesto je imalo koju stotinu vi\u0161e od 3.000 stanovnika. Zlatna vremena, naravno, vezuju se za neverovatan uspon kompanije \u201eAgro\u017eiv\u201c, koja je bila apsolutno najdominantnija firma u oblasti proizvodnje \u017eivinskog mesa u biv\u0161oj nam zemlji. \u010cak i bukvalno, zapo\u0161ljavala je toliko radnika, da bi, da su svi \u017eiveli ovde, to bila ta\u010dno polovina sela. A onda je usledila agonija, o kojoj ovog puta ne\u0107emo pisati.<\/p>\n
Danas sve kre\u0107e nabolje. \u201ePremium chicken\u201c ve\u0107 zapo\u0161ljava oko 120 radnika. Radi kompletan program \u017eivinskog mesa za velike kompanije poput \u201eLidla\u201c, i \u010dini se da je na zdravim nogama. Druga velika firma, koja je pored \u201eAgro\u017eiva\u201c vukla \u010ditavo mesto, bila je \u201ePlastika\u201c, najpoznatija po tome \u0161to je pravila kompletnu plasti\u010dnu galanteriju za avio-kompaniju JAT. \u201ePlastika\u201c je nekada zapo\u0161ljavala 250 radnika, a onda su godinama u njoj radila samo \u010detiri portira. Upravo ovih dana u nju su u\u0161li kineski investitori. Obe\u0107anja s velika, a za po\u010detak \u0107e posao u njoj na\u0107i 40 ljudi. Sve u svemu, kada je jedno mesto u tolikoj meri oslonjeno na samo dva stuba, njihovim ru\u0161enjem nastaje ne\u0161to vi\u0161e od obi\u010dnog problema.<\/p>\n
U toj atmosferi lako se zaboravlja ono \u0161to je istinski vredno i za svaku pohvalu. Recimo, \u017diti\u0161te ima dom zdravlja na kojem bi mu pozavideli i ve\u0107i centri. Ima kompletnu op\u0161tinsku administraciju i sve institucije, tako da stvari koje se u ve\u0107im gradovima re\u0161avaju danima, me\u0161tani ovde obavljaju za nekoliko sati. \u017diti\u0161te je imalo prvu robnu ku\u0107u u staroj Jugoslaviji. I danas ima sve prodavnice koje su vam za svakodnevni \u017eivot potrebne. Tu su i savremena \u0161kola, dom kulture, nekoliko odli\u010dnih sportskih klubova… Uop\u0161te, onaj ko bi bez bilo kakve prethodne informacije pro\u0161ao kroz \u017diti\u0161te, mislio bi da prolazi kroz kakvu varo\u0161icu. Ona to u mnogo \u010demu decenijama i jeste bila.<\/p>\n
Naravno, ovde \u0107e vam se odmah pohvaliti da je jedini trener u istoriji koji je trenirao Real, Barselonu i Atletiko Madrid \u2013 ro\u0111en upravo ovde, gde je proveo i detinjstvo. Re\u010d je naravno o Radomiru Anti\u0107u, \u010diji je otac bio ovda\u0161nji \u017eelezni\u010dar. Pa i najbolji strelac \u201eRadni\u010dkog\u201d iz Ni\u0161a, svih vremena, jeste \u017diti\u0161tanac Du\u0161an Mito\u0161evi\u0107. Valjda je zbog toga sport ovde uvek bio toliko va\u017ean. Dodu\u0161e, mesto se suo\u010dava sa velikim izazovom. Ko\u0161arka\u0161i su u\u0161li u savezni rang, a postoje\u0107a hala osnovne \u0161kole ne ispunjava potrebne uslove. \u0160ta \u010diniti? Graditi, adaptirati ili ne\u0161to tre\u0107e? Za nekoliko meseci \u0107emo saznati.<\/p>\n
I naravno, za kraj \u2013 poga\u0111ate! \u0160lag na torti svih pri\u010da o \u017diti\u0161tu jeste Roki. Ve\u0107 12 godina, tri metra visoka skulputra Silvestera Stalonea u ulozi Rokija, krasi ulaz u ovo mesto. Pri\u010da je obi\u0161la ceo svet. Jo\u0161 uvek tinja nada da \u0107e se jednog dana u \u017diti\u0161tu pojaviti i sam Stalone. E onda \u0107e ovda\u0161njim Bana\u0107anima samo nebo biti granica.<\/p>\n
BAJKA SA SRE\u0106NIM ZAVR\u0160ETKOM<\/p>\n
Se\u0107ate li se da smo pre koliko dva-tri meseca pisali o ko\u0161arka\u0161kom \u010dudu iz \u017diti\u0161ta? Naime, ovda\u0161nji klub \u201eSveti \u0110or\u0111e\u201c plasirao se na zavr\u0161ni turnir Kupa Radivoja Kora\u0107a nakon \u0161to je iz daljeg takmi\u010denja izbacio novosadsku \u201eVojvodinu\u201c. E, pa to nije sve! Pre nekoliko dana \u201eSveti \u0110or\u0111e\u201c je ubedljivo osvojio prvo mesto u Prvoj mu\u0161koj regionalnoj ligi Sever. Ne samo \u0161to time ulazi u savezni rang takmi\u010denja, nego i doslovno \u2013 klub iz \u017diti\u0161ta dospeo je me\u0111u pet najboljih u Vojvodini i me\u0111u 20 top klubova u Srbiji. Za mesto sa manje od 3.000 stanovnika ovo je vi\u0161e od senzacije. Ko\u0161arka\u0161ki zanesenjak, predsednik kluba Nikola Pe\u0161ut i njegovi momci u\u0161li su u srca svih iskrenih navija\u010da, koji u sportu jo\u0161 uvek vide lepotu i zabavu. Evo, od danas smo i mi me\u0111u njima.<\/p>\n
GRME\u010cLIJE SRED BANATA!<\/p>\n
Sve\u017ea istorija ka\u017ee da se u \u017diti\u0161te, posle Drugog svetskog rata, na mesto lokalnih Nemaca doselilo 270 porodica iz okoline Prijedora, Sanskog Mosta i Cazina. Tako je mesto postalo me\u0161avina \u201edo\u0111o\u0161a\u201c i \u201ena\u0111o\u0161a\u201c. Stoga ne \u010dudi \u0161to nam je korisne informacije o selu davao upravo predsednik Zavi\u010dajnog udru\u017eenja za negovanje tradicije i kulture kraji\u0161kih Srba \u201ePodgrme\u010d\u201c Du\u0161ko Ko\u010dalka. Njega najbolje opisuje re\u010denica koju smo \u010duli tri puta u prvih pola sata boravka u \u017diti\u0161tu. Kada se neko ne\u010deg ne se\u0107a, nije siguran ili ne zna, obavezno sledi: \u201eEj, ajd\u2019 zovi Duleta, on zna sigurno!\u201c I stvarno je tako. U mestu gotovo da nema sportske ili kulturne manifestacije koju nije pokrenuo ili je barem ne poma\u017ee. \u0160ta \u0107e \u010dovek \u2013 kad voli!<\/p>\n
HO\u0106EMO LI U \u0160ETNJU?
Ima \u017diti\u0161te i dva mesta na kojima se brige, bar na neko vreme, zaboravljaju. Mesta na koje \u0107e me\u0161tani, od prole\u0107a do kasne jeseni, najradije odvesti goste. Izbor je na vama \u2013 deda Jockov park ili \u0161etali\u0161te pored Begeja. Predanja ka\u017eu da je park podigao plemi\u0107 Antal Ki\u0161, davne 1815. godine. Posvetio mu je prostor od oko pet hektara. Zasa\u0111eno je drve\u0107e hrasta, graba, drena i lipa. Park su slikovito obogatile niske mese\u010darske ru\u017ee puzavice prelepog mirisa. Najlep\u0161i ukras parka \u010dinili su drvoredi jorgovana du\u017e staza, zasa\u0111eni tako da pokazuju veli\u010dinu plemi\u0107evih emocija. Pretpostavke su da je dana\u0161nje ime dobio po osobi koja je vodila ra\u010duna o njemu, \u010duvaru, deda Jocku. Ovih dana zavr\u0161ene su staze i parku se polako vra\u0107a nekada\u0161nji sjaj. \u0160etali\u0161te pokraj Begeja napravljeno je pre vi\u0161e od deceniju, a ove godine postavljene su nove klupe. Pa ko voli… uvek je dobrodo\u0161ao.<\/p>\n
LETOPISAC OVDA\u0160NJI
Nekada je svako mesto imalo svog letopisca. Onog koji bi sva zbivanja, ljude i doga\u0111aje stavljao u hroniku. Za vekove. Ovde je to Du\u0161an Mili\u0107ev. Pre dve godine bilo je 50 godina od kako je postao dopisnik \u201eDnevnika\u201c. A sve iz \u017diti\u0161ta. On je \u010dovek knjige i pisane re\u010di. Ka\u017ee nam da je u vreme kada je osnovana, op\u0161tina imala preko 30.000 stanovnika. Danas jedva 12.000. I to je najve\u0107i problem. Jer, op\u0161tina ima 12 sela. Da li je realno za ovaj broj ljudi, imati: 12 ambulanti, 12 \u0161kola, 12 biblioteka\u2026 Na\u0161lo bi se i para, ali nema ljudi. Za kraj, hvali nam ovda\u0161nju biblioteku \u201eBranko Radi\u010devi\u0107\u201c, za koju tvrdi da je jedna od boljih u Vojvodini. Mi sada znamo.<\/p>\n
Zahvaljujemo Iliji Tuci\u0107u na ustupljenom tekstu.<\/p>\n