{"id":67710,"date":"2019-04-29T14:55:22","date_gmt":"2019-04-29T14:55:22","guid":{"rendered":"https:\/\/zitisteonline.com\/osam-bogatih-vekova-srpskog-itebeja\/"},"modified":"2019-04-29T14:55:22","modified_gmt":"2019-04-29T14:55:22","slug":"osam-bogatih-vekova-srpskog-itebeja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zitisteonline.com\/en\/osam-bogatih-vekova-srpskog-itebeja\/","title":{"rendered":"Osam bogatih vekova Srpskog Itebeja"},"content":{"rendered":"

Srpski Itebej je selo koje je preturilo preko glave mnoge bune i ratove, a nastalo je iste godine kada je Srpska pravoslavna crkva stekla autokefalnost<\/span><\/p>\n

KADA se jedared Marko Kraljevi\u0107 na\u0161ao kraj Begeja, tu je zastao s dru\u0161tvom da odahne. Od blata su istresli svoje opanke i tako je „Itebej lepi nastao na sedam bregova i bijo je jo\u0161 ve\u0107i kad ga obavije sedam snegova“… Kada se rima „razve\u017ee“ u prozu, tako je otprilike pesnik ro\u0111en u obli\u017enjoj Me\u0111i, Du\u0161an Mili\u0107ev, opisao samo jednu epizodu, od mnogih zanimljivosti o Srpskom Itebeju.<\/span><\/p>\n

A, istorija je prebogata. Jer najstarije selo u Banatu nastalo je 1219. godine, u vreme kada je Srpska pravoslavna crkva stekla autokefalnost. Ovo selo udaljeno od Zrenjanina tek \u010detrdesetak kilometara, ovih dana slavi osam vekova postojanja. Te 1219. godine Srpski Itebej zapravo je bio manastir benediktinski i zvao se Vitubu, pa se tokom vremena „v“ izgubilo, a daljim promenama izgovora do\u0161lo se do re\u010di Itebei, pominje dr Samuel Borovski u svojoj knjizi iz 1911. godine, a prvi dokument o postojanju sela \u010duva se u Dr\u017eavnom istorijskom arhivu u Budimpe\u0161ti. U njemu se navodi da je posede oko sela 1276. kupila porodica \u010canad, koja je kasnije promenila prezime po selu u – Itebejski. Prema drugoj verziji, selo je dobilo ime u doba cara Trajana, koji je kao ratnik za vreme rimske vladavine u Panoniji gradio utvr\u0111enja koja su se zvala „iteri“ (dan hoda), dok se uvala zvala bej.<\/span><\/p>\n

U letopisu Temi\u0161varske eparhije pominje se da je Veliki Be\u010dkerek imao 7.912 du\u0161a, a Itebej 3.690 stanovnika i bio je va\u017eno geostrate\u0161ko mesto na sredokra\u0107i puta od Temi\u0161vara do Velikog Be\u010dkereka i Velike Kikinde i Vr\u0161ca, a kada je zavr\u0161ena regulacija Begejskog kanala, postao je va\u017eno pristani\u0161te, pa su me\u0161tani imali i te kako koristi od uspostavljanja vodenog saobra\u0107aja od Temi\u0161vara prema zapadu.<\/span><\/p>\n

U njemu su boravili i poznati putopisci, poput Tubea, Grizelinija, Evlije \u010celebije. Dositej Obradovi\u0107 boravio je u Crkvi Svetog Save, \u0110ura Jak\u0161i\u0107 i Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj svra\u0107ali su na \u010duveni va\u0161ar, a Milo\u0161 Crnjanski, koji je i sam po dedi Itebejac, ostavio je brojne zapise o svom boravku u selu u kojem njegovi ro\u0111aci i danas imaju porodi\u010dnu ku\u0107u.<\/span><\/p>\n

Tako je ostalo zabele\u017eeno kako je jo\u0161 kao mlad, Crnjanski obo\u017eavao da svrati kod rodbine u Srpski Itebej i odmah bi, kad s puta stigne, uleteo u sobu i sko\u010dio na krevet pokriven banatskom dunjom. Strina bi se odmah za glavu hvatala, jer je pod dunjom bilo najmanje 50 sve\u017eih jaja koja su tako \u010duvala sve\u017einu. Uncut i \u0161aljivd\u017eija, Crnjanski je znao da su jaja pod dunjom, ali nije mario \u0161to \u0107e rodbini naneti \u0161tetu… Jednom se tako bacio pravo s vrata na dunju i upao u vanglu punu testa za krofne, koje je strina „ukrila“ da bolje naraste, kako se po banatski ka\u017ee…<\/span><\/p>\n

Za svojih osam vekova, Srpski Itebej preturio je preko glave, kako to Lale ka\u017eu, mnoge bune i ratove, terore i zulum\u0107are, ali uprkos svim neda\u0107ama, zadr\u017eao tipi\u010dno ravni\u010darsku, pitomu narav i paorski duh dobrih doma\u0107ina koji pre svega po\u0161tuju porodicu, redovno idu u crkvu i poma\u017eu jedni drugima.<\/span><\/p>\n

Me\u0111u najstarijim me\u0161tanima su baba Sosa Janji\u0107, koja ima blizu stotinu leta, i dugogodi\u0161nji crkveni pojac devedestjednogodi\u0161nji Slobodan Raicki Enclika. Oni pamte mnogo dogodov\u0161tina i umetnika koji su pohodili selo. Jedna od anegdota je o \u010duvenoj rediteljki Soji Jovanovi\u0107, koja je ovde 1977. na autenti\u010dnim blatnjavim sokacima snimala TV seriju „Osma ofanziva“. Ulogu \u010dobanina, \u0161to je, u stvari, bio i u privatnom \u017eivotu, namenila je me\u0161taninu Du\u0161anu Merinkovu Bebu\u0161u, a sa njim su „glumile“ i njegove ovce, pulini i magarac. Za sve njih duhoviti Bebu\u0161 zatra\u017eio je honorar. Soja je, naravno, „poginula“ od smeha, isplatila uredno Bebu\u0161u honorar, sa kojim je on kasnije sagradio lepu ku\u0107u.<\/span><\/p>\n

Itebejski paroh, otac Sava Majstorovi\u0107, vra\u0107a ipak na\u0161u pri\u010du na dane sada\u0161nje i proslavu 800 godina naselja, koja je po\u010dela svetosavskim sve\u010danostima i duhovnom akademijom 9. maja.<\/span><\/p>\n

– Dan kasnije, kada se obele\u017eava Spaljivanje mo\u0161tiju Sv. Save, odr\u017ea\u0107emo liturgiju u seoskom hramu. Ova godina proti\u010de u obele\u017eavanju za nas veoma zna\u010dajnih i ostalih jubileja – 250 godina od izgradnje Hrama Svetog Save (izgradnja po\u010dela 1765, a zavr\u0161ena 1769. godine), kada je i hramovna slava, zatim 150 godina od osnivanja biblioteke, koja datira jo\u0161 iz 1869. godine, skoro tri veka postojanja O\u0160 „Milo\u0161 Crnjanski“, zatim vek postojanja Zanatsko-trgova\u010dke \u0161kole, a Srpski Itebej je jedno od retkih sela koje je imalo i srednju \u0161kolu – pripoveda itebejski paroh, otac Sava.<\/span><\/p>\n

Itebejci su veoma ponosni i na \u010dinjenicu da je seoska crkva pomogla u seobi Matice srpske u Novi Sad, a isti\u010du i Srpsku knji\u017eevnu zadrugu, koja je ovde osnovana 1892. godine, KUD „Zora“ i Peva\u010dko dru\u0161tvo iz 1891. godine. Malo je poznato da je sve do 1959. sredi\u0161te op\u0161tine bilo ba\u0161 u Srpskom Itebeju, koji je i ozbiljno nalazi\u0161te nafte i gasa.<\/span>
– Prva eksploatacija po\u010dela je jo\u0161 1970. godine, kada je izgra\u0111ena sabirna stanica – podse\u0107a Vojislav Mrk\u0161i\u0107, dobrotvor crkve i prvi \u010dovek „Mrk\u0161i\u0107evih sala\u0161a“, zadruge koja zapo\u0161ljava vi\u0161e od 350 me\u0161tana Srpskog Itebeja.<\/span><\/p>\n

Tekst:\u00a0Bogoljub Gruji\u0107<\/span><\/p>\n

<\/span><\/p>\n

\u00a0<\/p>\n