1970. je godina i u Žitište je stiglo pozorište iz Zrenjanina sa predstavom Đavolov učenik … cene ulaznica verovali ili ne: 3 i 4 dinara… A od tada… prošlo je pola veka.

Zanimljiv novinski napis iz 1970. godine govori nam upravo o ovom događaju:

„Žitište ima Dom kulture. U njemu je moderna pozorišna dvorana. Ima 424 tapacirana sedišta u parteru uobičajenog pada. Na pozornici zavesa od teškog pliša boje suvog zlata.

Kad gradima nek bar valja, kazali su birači.

A onda je ovih dana stiglo pozorište iz Zrenjanina. Nekoliko dana pre toga na ulici je dugo stajao veliki, za ovu sredinu, neuobičajeni pano: Bernard Šo – ĐAVOLOV UČENIK, predstava počinje…itd.

Blagajnica pozorišta došla istog dana ujutru. Otišla u školu, zatim u opštinu, onda u Poljoprivrednu zadrugu i tako redom. Kad se vratila pitam je ide li, a ona meni: – Putuju, mnogi putuju danas popodne i večeras. Neki su gledali u sto kad sam ušla. – Ko na primer – insistiram kod njene koleginice koja joj je bila u društvu kao domaćin.

Dok se ona priseća ja joj olakšavam posao. Nije važno ime kažem – imaju li neku školu. – Ekonomista, pravnik, tehničar i još jedan pravnik… Hvala pozorištu što je došlo. Hvala i onim domaćicama što posle večere i pranja sudova stigoše i u pozorište.

Zavesa od teškog pliša boje suvog zlata dizala se na kraju nekoliko puta. Dvorana je bila dupke puna – aplauz trajao je još dugo. Savo Damjanović, prvak Narodnog pozorišta, posle predstave: – Publika je divna, izvrsna, ali je mogla bii brojnija. Želja stara koliko i čovekova ljubav poklonjena pozorišnim daskama, pomislio sam odmah. Nisam mu rekao da su mnogi najavili putovanje.

Kada sam pošao kući navratio sam i u baštu „Park“ u Žitištu. Hteo sam da vidim „putnike“. Bilo ih je mnogo. Neki su se kartali. Na stolu ispred pojedinih bile su flaše piva. Jedna flaša piva staje 3 dinara, ovde u „Parku“. Jedna pozorišna ulaznica staje 3 dinara ovde u Žitištu. Ako bi dinar bio jedini argument u vrednovanju onda je jedna pozorišna predstava isto što i flaša piva. Ali, da je samo tako?! … Ne ljutite se! Pivo zaslužuje ljubav, ali tu je, biće ga i sutra. A pozorište? Pozorište stiglo u Žitište a publika otputovala – u kafanu! Kada se gradio Dom kulture rekoše nek se gradi kako valja, trebaće! Kome? „