Gruja Petrol

ŽITIŠTE: TROJICA BLIZANACA U PRVOM TIMU

Begej ima što niko nema! Naime, od ovog proleća u ekipi Vojvođanskog ligaša Begeja iz Žitišta su i trojica braće blizanaca Mijatovića što je izuzetna retkost ne samo za naše, nego i za šire prilike.Tri rođena brata Mijatovića Dragan, Dejan i Srđan rođeni istog dana 19.oktobra 2000. godine iz podmlatka prebačena su u prvi tim, a sva trojica igraju na različitim mestima u timu.Dragan je golman, Srđan je klasični odbrambeni iugrač – bek, a Dejan je za sada zadnji vezni, mada su i Dejan i Srđan, po odluci trenera u omladinskom timu igrali na više mesta.

A kada je reč o prvom timu Dragan je već standardan na golu, posle odlaska Pustinjakovića, a Dejan i Srđan marljivo treniraju i čekaju svoju šansu. Igrali su zajedno u istom sastavu na prijateljskim utakmicama, ali vreme je pred njima i željno iščekuju da sva trojica zaigraju u najboljem sastavu. Međutim oni ne žure, jer su svesni da vreme radi zanjih pošto još nisu napunili ni 18 godina.

Sva trojica su veoma talentovani i svakako predstavljaju budućnost Begeja, a njihov rad pomno prati i šef stručnog štaba Dragan Jović.

-To su divni momci i lepo vaspitani. Naravno da verujem u njih, jer imaju smisla za fudbal i to pokazuju kako na treninzima, tako i na prijateljskim utakmicama. Poslušni su i upijaju i od mene, ali i od starijih drugova. Očekujem da će svakim danom sve više napredovati, ali predočio sam im da talenat bez rada ništa ne vredi. A to znači uporan rad i na njima je odluka kako će se razvijati. Mi u stručnom štabu i rukovodstvu kluba ćemo nastojati da se oni pravilno razvijaju, kaže Jović.

Dragan je već iskusio baražnu paljbu, a nedavno je bio veoma uspešan u komšijskom derbiju protiv Jedinstva (Banatsko Karađorđevo) na golu Begeja, a u klubu su zadovoljni njegovim odbranama.

-Uz starije kolege iz prvog tima sve se lakše podnosi. Svestan sam i ja da treba i da radim, a i da mnogo toga ispravim u mojim odbranama. Verujem u sebe i verujem da mogu još bolje. Naravno, očekujem i verujem da će i moja braća biti sa mnom u najboljem sastavu, ali svesni smo da sa nepunih osamnaest godina moramo da vrebamo svaku priliku. Volja svakako postoji, a vreme radi za nas, kaže Dragan.

A prvo zajedničko izdanje koje je privuklo pažnju braće Mijatović bilo je pre tri godine kada su na prvenstvu osnovnih škola Srbije na Kopaoniku u sastavu svoje OŠ „Sveti Sava“ iz Žitišta osvojili prvo mesto u konkurenciji mnogobrojnih gradova. Bila je to senzacija, a glavni u timu su bili Mijatovići. Jedan na golu, jedan ispred gola, a drugi u sredini. Kičma tima. To bi želeli da budu i u prvom timu Begeja.

-Taj uspeh nas je ohrabrio i mi smo nastavili da radimo u mlađim kate gorijama Begeja i verujemo da je fudbal naša budućnost. Radim po programu trenera Jovića i očekujem svoju šansu, kaže Dejan koji je na prijateljskim utakmicama pokazao i žustrinu i upornost protiv znatno iskusnijih rivala.

I Srđan ni manje ne zaostaje za braćom, a na treninzima je veoma marljiv i željan dokazivanja.

-Jedva očekujem da dođe trenutak da postanemo standardni prvotimci i da zajedno igramo u Begeju. Mladi jesmo, ali čekamo svoju šansu. Verujem da ćemo već u narednoj sezoni biti među standardnim igračima.

A kad već govorimo o Mijatovićima treba reći da su otac Mladen i majka Vinka sinove dobili u poznijim godinama posle sedamnaest godina braka i sreći nije bilo kraja. Ali iako su skromnog imovnog stanja sve su dali i daju da decu izvedu na pravi put. Iako teško bolestan otac se trudi da privredi koliko može, a majka je pomoćni radnik u školi, ali nastoji da i dodatno privredi, jer nije lako obezbediti ono najosnovnije za trojicu sinova.

-Poštujemo i cenimo sve napore i muku roditelja i veoma dobro znamo kako im je i zato se trudimo da opravdamo njihovo poverenje i želju da se pravilno razvijamo, kažu uglas braća.

Inače Dejan i Srđan zajedno su u srednjoj ekonomskoj školi, dok je Dragan odlučio da pohađa trgovačku. Dragan je, inače i „najstariji“. Stariji je od braće čitavih pet minuta! Te s toga braća „moraju“ da ga slušaju. Naravno na tu temu su česte bratske šale.

-Pored fudbala treba završiti i neku stručnu školu, jer fudbal je za sada igra, a videćemo kako će sve to dalje ići. Volimo fudbal to nije sporno više od svega, ali za više domete potrebno je da se ispune mnogi uslovi. Kad god to dozvole uslovi na treningu su, odnosno na terenu s loptom, jer još uvek su važnije školske obaveze, kaže Dejan.

A kad je već reč o igri treba reći da su braća zajedno i članovi folklornog sastava i KUD „2.oktobar“ u Žitištu i već su imali na desetine uspešnih koncerata na raznim manifestacijama.

Otkud braća u folkloru?

-Volimo igru, to nam je u tradiciji. U folklornom sastavu smo od sedme godine i kao što u fudbalu uživamo, tako i u igri uživamo. Za sada uspevamo da ispunjavamo obaveze i u školi, i na fudbalskom terenu, ali i na sceni. Videćemo dokle će to ići, ali za sada je dobro, kaže Srđan.

A na pitanje ko su im u fudbalu uzori sa malim razmišljanjem Srđan kaže:

-Ima ih više, ali u ovom trenutku aktuelan je Nikolas Otamendi Argentinac iz Mančester Sitija! Od naših volim igru Adema Ljajića. Nepredvidiv je Ljajić i to ga izdvaja od drugih, a Otamendi je za mene posebna priča. Mislim da će on tek biti veliki igrač.

Draganu je uzor Italijan Đanluiđi Bufon.

-Voleo bih da imam neke njegove karakteristike. Jedan je od najstarijih golmana i to svakako govori o kakvoj je veličini reč. Svi koji stoje ispred mreže mogu da se ugledaju na njega. Svaka mu čast!

Dejanu je uzor Nemanja Matić, a od stranaca Džon Teri.
-Nemanju Matića sam zavoleo od prvog dana, jer je prilično nenametljiv, a igra zaista veoma dobro i raznovrsno. On svojim vrhunskim potezima osvaja teren i donosi prednost ekipi. Voleo bih da mu se bar malo približim.

Zanimljivo je da je u timu Begeja i Jovo Mijatović rođak blizanaca Dragana, Dejana i Srđana koji je nešto stariji od njih, pa se može reći da će ubuduće igru Begeja nositi Mijatovići.

Tekst: D. Milićev
 Na slici braća Mijatović Srđan, Dragan i Dejan